Izvor: Politika, 03.Okt.2014, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„MiSterija” u Somboru
Ovo je komad o pomodarstvu i ukusu koji vlada u toj sredini kojoj nisu po volji oštre Sterijine komedije nego jeftini petparački avanturistički romani, kaže reditelj Dušan Petrović
Praizvedba teksta „MiSterija” Petra Grujičića nastalog po motivima dela „Roman bez romana” Jovana Sterije Popovića, u režiji Dušana Petrovića biće premijerno izvedena u subotu uveče, 4. oktobra u 20 časova na sceni Narodnog pozorišta u Somboru. To je ujedno 502 premijera od osnivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove teatarske kuće, davne 1882. godine. Scenograf je Marija Kalabić, kostimograf Mirna Ilić, a u glumačkoj ekipi su: Marko Marković, Tatjana Šanta, David Tasić Daf, Ninoslav Đorđević, Branislav Jerković, Srđan Aleksić, Bogomir Đorđević i drugi.
Predstava „MiSterija” će, kako objašnjava reditelj, biti svojevrsna pozorišna iluzija, bajka za odrasle, odnosno misterija o nastanku teatra u gimnaziji u kojoj je glavni lik: Jovan Popović, profesor latinskog. Budući da njegovi komadi nisu po volji nikome od njegovih sugrađana, Sterija će na scenu pokušati da postavi predstavu o vitezu Romanu.
– Sve je počelo od moje davnašnje želje da dramatizujem Sterijinu novelu „Roman bez romana”. U tome se nisam pomerio od nekih prvih zamisli i pre dve godine ponudio sam Petru Grujičiću da pokuša da je dramatizuje. On je, na sreću, otišao mnogo dalje od obične dramatizacije i uz neke moje sugestije napisao je originalnu dramu o Jovanu Steriji Popoviću iz vremena kada je bio običan gimnazijski profesor. Više od godinu dana je trajao proces nastajanja komada. Ovo nije istorijska drama pošto su događaji u komadu većim delom izmišljeni, a lik Romana gotovo na pirandelovski način oživljava i učestvuje u samom zbivanju pored svog pisca – kaže Dušan Petrović.
– U predstavi „MiSterija” se bavimo mnogim problemima koji su aktuelni, ali i po mnogo čemu univerzalni. Na nivou zbivanja ovo je komad o pokušaju da se stvori teatar u maloj i konzervativnoj sredini, da se pomere nevidljive granice u kojima obitavaju likovi iz komada, da se unese novina u njihovu sivu svakodnevicu. Postavlja se pitanje da li su nam teatar, uopšte kultura i kulturne institucije potrebni. Sterija je, kao što je poznato, učestvovao u stvaranju najznačajnijih kulturnih institucija koje naš narod ima. Sve više mi se čini da dolazi vreme kada će one biti zatvarane. Ujedno na nivou teme, ovo je komad o dejstvu teatra na njegove delatnike i publiku, o tome kako umetnost oslobađa i na neki način može da bude lekovita, ali i o autodestrukciji. O tome koliko bavljenje umetnošću može biti razorno po samog stvaraoca. Fenomenološki, ovo je komad o pomodarstvu i ukusu koji vlada u toj sredini kojoj nisu po volji oštre Sterijine komedije nego jeftini petparački avanturistički romani – rekao je Petrović.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 04.10.2014.
