Izvor: Politika, 06.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi smo demokratski bend
Kada pišemo pesme, mi puštamo da nas kreativnost nosi, ne postavljamo sebi nikakve granice, kažu članovi američke grupe B-52 s, čiji se novi album „Funplex” može naći i u domaćim muzičkim prodavnicama
Nju vejv rok bend B 52 s, iz Atine u američkoj državi Džordžija, nastao je 1976. godine kada su, posle jedne terevenke u kineskom restoranu, Riki Vilson, Kit Strikland, Fred Šnajder, Kejt Pirson i Sindi Vilson rešili da oforme sastav. Svoju prvu svirku imali su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Dan svetog Valentina u svom rodnom gradu. Prvi singl „Rock Lobster” objavili su dve godine kasnije, a onda i debi album „The B 52’s”. Njihove pesme pratio je vrlo neobičan imidž. Sve je bilo prenaglašeno – oblačenje, šminka, perike" Mnogima su izgledali kao oličenje kiča, no to je samo doprinelo njihovom kultnom statusu. Naravno, i muzika. Pesme kao što su „Private Idaho”, „Planet Claire”, „Channel Z”, „Love Shack”, „Roam”... i danas su, posle toliko godina, veliki hitovi.
Posle 14 godina pauze četvoročlani bend se ponovo vratio na svetsku muzičku scenu. Tu je novi album „Funplex” i istoimeni zarazni singl koji se uveliko vrti na radio-stanicama širom sveta. Povratnički album sastava B-52s za domaće tržište objavio je „Dalas rekords” i ovih dana se može naći i u muzičkim prodavnicama.
Članovi ovog sastava pričaju kako su odlučili da konačno snime novi album posle skoro 16 godina.
– Mi pošteno sviramo još od 1997. godine. Išli smo na turneju sa „Pritendersima”, „Go- Gos”, čak i sa „Blondi”. Postalo je očigledno da su nam potrebne nove pesme, da bismo ih dodali na našim koncertima. Fanovi koje volimo su to zahtevali od nas. Govorili su nam: „Svirajte nešto sa novog albuma!” Kad već sviramo stalno, onda smo shvatili da treba da napišemo nešto novo i objavimo album. Ali, stvarno nismo mogli da objavimo neku mediokritetsku ploču, morali smo da se potrudimo. Toliko je zabavno videti da se fanovima ovo sve sviđa. Ljudi su potpuno „poludeli” zbog novih pesama. I to nam daje veliku energiju.
U šali ističu da su oduvek bili poznati kao „seks simboli”. Zato je, kako kažu, ovaj album veoma seksi.
– Naši dani kao modela su možda završeni ali, znate, mi smo još uvek seks simboli – reči su Freda Šnajdera.
Album su snimali u svom rodnom gradu Atini u Džordžiji. Deo albuma nastao je u Njujorku.
– Studio je bio na tri bloka od kuće gde smo nastupili prvi put na Dan sv. Valentina 1977. godine. A i nedaleko je od bolnice St. Mary’s u kojoj sam rođen – priča Kit Strikland.
Novu ploču producirao je Stiv Ozborn, poznat po svom radu sa britanskom pevačicom Kejti Tanstal. O tome kako su odlučili da baš on bude producent, Kit Strikland i Kejt Pirson objašnjavaju:
– Kada smo razmišljali o tome ko bi mogao da producira album, ja sam predložio Stiva. Čuo sam album Kejti Tanstal „Get Ready” koji je on producirao i bio sam oduševljen. Ali, morali smo da ga čekamo, jer je ponovo radio sa Kejti. No, bilo je vredno čekati. Želeli smo novu energiju, jer imamo novog menadžera, novu izdavačku kuću, advokata, biznis menadžera, pa je bio red da imamo i novog producenta.
I Sindi Vilson je bila oduševljena radom sa Ozbornom:
– Ja obično ne volim da provodim mnogo vremena u studiju, ali Stiv me je potpuno impresionirao i bilo mi je super.
Kejt smatra da Stiv Ozborn nije imao nimalo lak posao:
– Mi imamo potpuno različita mišljenja, ali smo demokratski bend. Nema lidera i naša mišljenja se sudaraju. A on je morao da se suoči sa svim tim. Hvala Bogu, pa ima odličan smisao za humor.
Interesantno je i kako su dali ime albumu „Funplex”. Naime, Kit je čitao „Njujork tajms” u kome je bio jedan članak o novim rečima koje se nalaze u rečniku „New College Dictionary”. Video je reč Funplex i shvatio da ona zaista objedinjuje sve što žele da kažu. Mada, priznaju, bilo je još neobičnih predloga.
Na albumu se nalazi i pesma „Juliet Of The Spirits”, nazvana po istoimenom filmu „Đulijeta i duhovi” proslavljenog italijanskog reditelja Federika Felinija koji je on posvetio svojoj supruzi Đulijeti Masini.
– U jednom trenutku smo hteli da nazovemo bend „Felinijeva deca”, jer smo svi veliki fanovi ovog reditelja i njegovi filmovi su imali veliki uticaj na nas, posebno „Juliet Of The Spirits”. To je prelep film, inspirativan, pun simbolike. Iskoristili smo inspiraciju tim filmom, napravili zajedno stihove i melodiju i tako je nastala pesma – govori Kejt.
Članovi benda naglašavaju da imaju veoma neobičan način pisanja.
– Javite nam ako saznate ko još piše pesme na ovaj način! Prvo svi nešto sviruckamo, onda Kit napiše neku melodiju i onda svi mi – Fred, Sindi i ja ponovo stvaramo zajedno i to je jedan potpuno lud proces – priča Kejt i dodaje:
– Kada pišemo pesme mi puštamo da nas kreativnost nosi, ne postavljamo sebi nikakve granice. Ne možemo da sednemo i kažemo sebi: „E, sada ćemo da pišemo, a onda ćemo da stanemo i pravimo pauzu”.
Na pitanje kako publika prihvata nove pesme, odgovaraju:
– Bili smo u Evropi prošlog leta i oni su odlično reagovali na pesme. Mislim da smo izvodili nekih sedam novih numera i publika je bila oduševljena. Sve naše koncerte možete videti na YouTube i fanovi sada dolaze na nastupe i pevaju sve pesme sa nama. Imamo i neke obožavaoce koji nas prate na svim koncertima. I sve stare pesme smo ponovo „oživeli”, sa novim aranžmanima. Numere kao što su „Mesopotamia”, „Party Out Of Bounds”, „Rock Lobster”, čak i „Channel Z” sada zvuče potpuno sveže. Kombinacija tih starih i novih pesama za nas je veoma uzbudljiva na koncertima.
Članovi benda priznaju da su morali da ispune prazninu koju su ostavili. Ističu da je njihovim obožavaocima drago zbog toga. Čak se nadaju da će njihovi fanovi uz muziku grupe B-52 s praviti decu, pa će imati još više obožavalaca.
– Naš album je glasan, seksi i mislim da je stvarno dobar. Smatram da je svetu potreban dobar rokenrol album u ovom trenutku, a mi ga imamo– poručuje na kraju Kit Strikland.
Jelena Koprivica
[objavljeno: 07/04/2008]
