Izvor: Politika, 22.Jun.2010, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi protiv Australije
Kolega Miler mi u ponedeljak, na samom ulazu u kancelariju, čestita pobedu Srbije nad njegovom Nemačkom. Emotivci bi to prokomentarisali sa “How sweet!”. Sa druge strane Slovenac Džim iznese teoriju da će Australija ući u naredni krug. Ostale kolege su potpuno nezainteresovane za bilo kakve diskusije o Mundijalu. Prvi komšija Satim nije mogao čak da mi objasni zašto njegova Indija, koja ima sto pedeset puta više potencijalnih igrača (stanovnika), nema fudbalski tim na Mundijalu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
U Australiji postoje dva “fudbala”: onaj glavni (“futi”, footy, AFL, Australijska fudbalska liga) i ovaj što se sada igra na Mundijalu (“soker”, soccer). Onaj prvi se diskutuje ponedeljkom dok se sportska nacija “trezni” od vikenda. Glavni fudbal “futi” se igra na ogromnim stadionima (MCG u Melburnu, SCG u Sidneju) a timovi dobijaju imena po gradovima ili naseljima odakle datiraju uz dodatak imena neke životinje. Tako imate “Mačke iz Džilonga” (trenutni prvaci), “Sidnejske labudove”, “Brizbenske lavove”, “Orlove sa zapadne obale” itd. Ovakav “futi”se igra samo u Australiji, tako da je nacija vrlo ponosna na ovaj svoj “izum”. Igra se, inače, na “velikim” golovima i sa elipsastom loptom, na elipsastom terenu.
Ovim drugim fudbalom – “sokerom” su se ranije bavili samo emigranti, mada se u poslednje vreme čuju zahtevi da se i on “pusti” na MSG. Pomak koji se desio najviše se primećuje kod dece, koja ga sve više igraju.
Televizijski prenosi sa Mundijala su na državnom kanalu koji se zove „Specijalni radiodifuzni servis“ (SBS), a koga krasi epitet “emigrantski”. Interesantno je da njihov udarni dnevnik u pola sedam vrlo često počinje vestima sa Mundijala, za razliku od našeg dnevnika, gde, prvo morate da vidite sve one političare da bi, kao nagradu za to gledanje, pred kraj saznali da su sportisti ti koji su toga dana proslavili našu zastavu.
U današnjoj velikoj dnevnoj novini “Herald Sun” vesti o Mundijalu su na osamdeset osmoj stranici, dok su vesti o domaćem ”futiju” na šestoj.
Naši ljudi su ranije "davali" igrače za reprezentaciju Australije (Milan Ivanović, Zdravko Lujić, Rale Rašić i Milan Blagojević) međutim danas naši najbolji klubovi (Beli Orlovi iz Boniriga, Beli Orlovi iz Springvala, Beograd iz Adelajda) igraju u nižim ligama, a našh igrača više nema u reprezentaciji.
Mada su prenosi svih utakmica sa Mundijala na besplatnom kanalu, naši ljudi vole da zajedno navijaju po sportskim klubovima, gde se utakmice prikazuju na velikim ekranima.
A moja porodica je spremna za utakmicu: zastava je na zidu a tu je i veliki ekran. Mlađa ćerka, koja je rođena u Australiji, će navijati za “sokeraše” a mi ostali za – zna se koga. Kada bolje razmislim, ja ću morati da budem pola-pola – da se dete ne oseti odbačeno. Međutim, kako utakmica počinje u pola pet ujutru po australijskom vremenu, najbolje će biti ako se ostali ne probude pa kućno navijanje ostavimo za reprizu.
Australija je sportska nacija, a uz to jako ponosna na to, tako da u ovu utakmicu ulazi vrlo ozbiljno ali sa spremnošću da džentlmenski izgube. Ako nas, ipak pobede, to će pokazati da naš poraz protiv Gane nije bio slučajan. Nadajmo se da neće.
Toliko od mene, “dunstera”, za početak ove teme. A vi sada nastavite…
Džordž Petrović, Melburn, Australija
objavljeno: 22/06/2010.
