Izvor: Blic, 04.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi od oranica pravimo groblja
Mi od oranica pravimo groblja
Pančevo u podne. U vazduhu je kancerogenog benzola preko 100 miligrama po kubnom metru. Ne manje opasni toulol dostigao je krajnju granicu obeleženu na grafikonu - preko 150 miligrana. Pored kompjutera smeštenog u izlogu zgrade opštine, na kome se očitava sastav pančevačkog vazduha, nalazi se i tabela dozvoljenih miligrama raznih supstanci. Pored benzena i toulola piše - nula.
U prolazu Pančevci obavezno bace pogled na opštinski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kompjuter. To im je svakodnevna navika. Kažu, 'eto, da znaju čime se tog dana truju'. Dodaju, da bi političari trebalo češće da dolaze u njihov grad, jer 'onog dana kada je dolazio Labus, otrovni benzol je bio kako i treba - na nuli'.
- Prozori su nam stalno zatvoreni. Najgore je noću, oko dva-tri. Ne može da se diše. Svako normalan bi se plašio. Na poslu kada uporedimo brojke obolelih u vreme pre trideset godina i danas, to je da se naježiš - kaže 55-godišnja Ilona Đerić, zdravstveni radnik. Ona živi tačno preko puta Azotare u Spoljnostarčevačkoj ulici 139.
Od Azotare niz put je Rafinerija koju meštani Pančeva optužuju da je 'najveći trovač'. Širi se užasan, gotovo nepodnošljiv smrad nalik na smrad pokvarenih jaja.
- Došao sam u Rafineriju ‘99, posle bombardovanja. Ove godine nisam prošao lekarski. Obnevideo sam skroz, a pre sam odlično video. Najviše se radnici žale na pluća. Svi kašljemo, a u poslednje vreme peče i grlo. Otkud znam šta je? Valjda nemaju te filtere, puštaju gas... - kaže radnik kompanije RAD koja u Rafineriji izvodi radove na pojedinim objektima.
Preko puta lokalne bolnice su dve pogrebne radnje. Kako i sami radnici kažu, 'nažalost, posao... ide'
- Najviše se umire u januaru, februaru i martu. Pre bombardovanja iz bolnice je iznošeno 30 pokojnika mesečno. Godine 2002. taj broj se popeo na 50, a prošle na oko 60. Znate, više umiru mladi i oni srednje dobi - kaže Dušan Korba, radnik u pogrebnoj prodavnici.
- Imamo četiri groblja i sva četiri su puna. Ove godine smo izdvojili oko 20 miliona dinara za nasipanje zemlje. Mi poljoprivredno zemljište pretvaramo u groblja. Mislili smo da će ta četiri biti za narednih ko zna koliko godina, ali na putu smo da pravimo peto. U Pančevu je više groblja nego fabrika - kaže za 'Blic' predsednik Izvršnog odbora SO Pančevo Slobodan Adžić.
U gradskom parku Pančeva počelo je potpisivanje peticije za podnošenje krivičnih prijava protiv vinovnika zagađenja. U dva dana potpisalo je preko 600 ljudi. Petar Stajić je rešen da sa sugrađanima 'ovo istera do kraja'.
- Ako treba, blokiraćemo i puteve! Krajnje je vreme da se nešto uradi. Ništa mi nemamo od političkog marketinga i praznih obećanja - poručuje Stajić.
Zašto niko ništa ne preduzima, pitanje je na koje sledi plejada odgovora - od stava Ivana Lalića koji kaže 'da na fabrikama-trovačima država zarađuje ogroman novac, a zdravlje naroda... ko te pita' do tvrdnje radnika Rafinerije da se sve 'to događa da bi se iselio čitav kraj'. Željka Jevtić
