Izvor: Glas javnosti, 26.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi kod vas
Nikada ranije uoči Nove godine nismo više natezali na „rikverc stranu“ tekuće godine pošto smo obavešteni da će u 2009, za koji dan - „u Srbiju doći svetska ekonomska kriza“. Kako će doći? Pa, lepo - ušunjaće se preko granice, i doći. Tako da vučemo decembar unazad, kako bismo bar malo duže ostali u ovoj godini u kojoj se u Srbiju još nije prošvercovala ta neman s dve glave. Ko kaže?
Evo, na primer, moj slučaj. Zovu pre neku nedelju iz jedne osiguravajuće kuće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << to su oni dosadni i navalentni, koji kad im kažete da nemate vremena da dođete kod njih - topovski odgovaraju - doći ćemo mi kod vas. Te sam se osećao ko Dragiša Binić kad su ga zvali u „Insajder“ o fudbalskom mafiji: „Ja sam im rekao da neću i ne mogu da dođem u Beograd, pa su oni rekli da će da dođu u Kruševac, pa sam ja rekao da nisam u Kruševcu, da sam u selu, pa su oni rekli da će dođu u selo, pa su došli u selo. I šta sad?“ Isti slučaj. Ja sam im rekao da neću i ne mogu da dođem kod njih, pa su oni rekli da će da dođu kod nas, pa sam im rekao da nisam kod kuće, nego na poslu, pa su oni rekli da će doći na posao... Pa sam im ja na kraju rekao: „Dobro, doći ću ja kod vas“. I šta sad?
Ništa. Odemo mi kod njih. Kancelarija, automat za kafu u špajzu, hoćete li s mlekom ili bez mleka. Onda su sve lepo objasnili, koliko se dobije za 20 godina bez posete večnim lovištima, a koliko za pet, sa posetom večnim lovištima, koliko dobijem ako naiđe brzi voz dok prelazim prugu, i koliko ako se Al Kaida namerači na zgradu „Glasa“.
- Mi smo, znate, jedini isplatili rodbinu žrtava iz Svetskog trgovinskog centra - objasnili su mi uverljivo, te sam zažalio što onog 11. septembra nisam bio „tamo“, a pri tom osiguran kod njih. Tačnije, zažalila je uža rodbina, suvlasnik obećavajuće polise.
Odmah su pitali i koliko bismo mi uložili, rekosmo - dajte da razmislimo, nismo se konsultovali - videćemo kad rašijemo dušeke, slamaricu i prebrojimo deviznu štednju deponovanu u drugom tomu Tukididovih „Peloponeskih ratova“.
Koji dan kasnije, sedim pred kumom, malo boljim ekonomistom od tih pacera tipa „doći ćemo mi kod vas“, kum me gleda, malo onako ispod oka, malo iznad oka, dok mu pričam sve te fantastične sume koje će leći na račun kad me pregazi voz.
- I još sam ih pitao ko meni garantuje da vaša kuća neće propasti - prepričavao sam sopstvenu veštinu pregovaranja s poslovnim ljudima - a oni su mi rekli: „Da li ste vi čuli da je neka osiguravajuća kuća propala?“ I ja sam im rekao: „Nisam“.
- A što im nisi rekao da si čuo - pitao je kum sa zagonetnim smeškom onog ko zna tačan odgovor na pitanje za pet miliona dinara u „Milioneru“.
- Pa, ne znam... Koja je propala? - zatražio sam pomoć prijatelja i pola-pola istovremeno.
- Trebalo je da im kažeš: čuo sam. Vi ste propali! - rekao je kum, bez znaka uzvika, ali neka ga tu gde je.
Ukucam na „Guglu“ potrebne podatke, kad ono, Bog te tvoj, ove lično spasavao Džordž Buš kad je ono u septembru „ruknulo“ na Volstritu, a kotirali su se odlično - bili su odmah iza prvoplasiranog, koji je bankrot objavio malo pre njih. Uzajmili se od državnih para u milijardama dolara, pa sad računaju da će od moje crkavice to da vraćaju s kamatom od 11 posto. Auuuu...
Malo kasnije, naravno, zovu ovi „doći ćemo mi kod vas“, saopštim im epohalno otkriće, a oni s istim onim tonom, ali i podsmehom, pitaju: „Ah, ko vam je to rekao? To vam je bajata vest“.
- Bajato!? U septembru ste bankrotirali, pa se uzajmili, ima i na Guglu, jeste li vi normalni, ja da ispaštam što su u vašoj američkoj centrali (a nisu samo tamo) zaposleni sve sami idioti s kravatama - bio sam ljut ko štediša „Jugoskandika“ iako nisam uložio ništa.
- Budite bez brige. Naša firma je osamnaesta na Forbsovoj listi najbogatijih, mala finansijska injekcijica, i opet smo oni stari. Ako ne verujete, možete doći kod nas, i popričati sa našim ekonomistima, koji su sigurno kompetentniji od vašeg kuma i Gugla...
E, tu su me već iznervirali: „Od mog kuma i Gugla?! Vi!? Neću da dođem... „
- Nema problema, ako vi nećete, ili ne možete, doći ćemo mi kod vas...
To je, valjda, ta svetska ekonomska kriza. Ako ne možemo mi do nje, doći će ona kod nas.
