Izvor: B92, 18.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi i teritorija
B92: U pripremi je nova rezolucija za Kosovo, koja predviđa obnavljanje rezolucije 1244 na 120 dana. Uprkos činjenici da niko oficijelno nije potvrdio ovu informaciju, iz Vlade Srbije je stiglo odbacivanje ovakve mogućnosti, jer, kako je saopšteno, reč je o najogoljenijem obliku primene politike sile, jer je reč o režiranim pregovorima. Savet ministara Evropske unije će danas doneti zaključak kojim će tražiti formalno da se rešenje za Kosovo donese u Savetu bezbednosti, jer će, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ako to ne bude tako, biti dovedena u pitanje misija koja treba da ide na Kosovo. Gospodine Janjiću, pre svega ovoga da Vas pitam – Da li ste se iznenadili kada ste čuli da je uhapšen još jedan haški begunac Vlastimir Đorđević, i to u Crnoj Gori?
Janjić: Mislim, ovo je zemlja čuda. Dakle, ništa nije nemoguće da se neko iz Moskve pojavi u Crnoj Gori pa da bude uhapšen od srpskih snaga, zaista je sve moguće. Ali, mislim da je dobro što se hapse, svejedno je gde pripisuju da ih hapse, jer znalo se da će biti veliki problem vlade da objasni zašto do sada nije hapsila. I kao što vidimo, Rasim Ljajić uporno pokušava da kaže da zapravo ti ljudi do sad nisu bili na teritoriji Srbije, i to je razumljivo, mislim da će to svi prihvatiti. Ono što je očigledno, to je da se sa svakim hapšenjem na neki način lakše diše, što se tiče barem odnosa sa Evropskom unijom. I trenutno je opet neki paradoks, malo se i Karla del Ponte uključila u ovu zemlju čuda, ona je sad jedan od glavnih promotera ubrzanog prijema i jednog racionalnijeg, mirnijeg pristupa problemu Kosova. Dakle, pragmatizam Evropske unije je zadovoljan sa ovim što Beograd radi, a mi pogotovo nemamo razloga da budemo nezadovoljni.
B92: A da li mi zahvaljujući hapšenju haških optuženika, odnosno izvršavanju svojih obaveza možemo lakše da dišemo što se tiče statusa Kosova ili ne?
Janjić: Pa te stvari nisu tako povezane, indirektno jesu. Znate, ako nema uslovljavanja u smislu nekih povezivanja, pa bićemo tvrdi na Kosovu dok ne popuste oko Mladića, a toga više nema, toga je bilo u jednoj fazi, u fazi koja je bila dosta važna 2005. godine, ali Beograd se tada ponašao krajnje neracionalno. On je znao da ako ide na pregovore o Kosovu, da ne može da izdrži dve ili tri bitke istovremeno, ako mogu tako da kažem, da zategne na sva tri fronta, utoliko ima. Međutim, stvar sa Kosovom je toliko odmakla, a bojim se da je i ponašanje Beograda već toliko ušlo u jedan ćorsokak iz koga oni ne mogu da izađu, tako da tu protok vremena koji mi dobijamo, to neko novo vreme, pa možda neke nove simpatije u javnosti, sad govorim o onoj široj javnosti... Kod diplomata, kod političara stvari su uglavnom zacementirane, oni imaju rešenja, oni su u ovoj kupovini vremena koju je Rusija radila za sebe i Srbiju, kad kažem ’oni’ mislim na Vašington i Evropsku uniju, oni su postigli potpunu saglasnost. Tako da, malo šta može da se promeni u sadržinskom smislu, ali jednostavno i ta mala šansa koja postoji to je na Beogradu da je iskoristi.
B92: A kako objašnjavate to što se zvanični Beograd racionalno ponaša prema Evropskoj uniji, ali ima, kako kažete, zakucanu poziciju o statusu Kosova?
Janjić: Evropska unija ima tu nekoliko problema, vrlo ozbiljnih problema. Niko u Evropskoj uniji nije srećan što je uopšte na Kosovu, ali oni su se tamo našli pod firmom jedinstva NATO-a, podsećam da je bombardovanje izvršeno pre deset godina, a onda u ime jedinstva sa Amerikom su se našli u misiji na Kosovu. Onda se dogodilo zapravo da Ujedinjene nacije, takve kakve su, polako sav teret prevale na Evropsku uniju, tako da je Evropska unija i mimo svoje volje, delimično mimo svoje volje uglavljena, što se kaže, u Kosovo, tako da ne može ni da izađe. Oni i kad bi hteli sad da izađu, ne mogu da izađu, to je prvi problem. Drugi problem je što oni ljudi koji predstavljaju Evropsku uniju na samom Kosovu, a to su najvažnije pozicije, specijalni predstavnik, onda taj četvrti pilar za ekonomiju i razvoj, pa onda mnogi kontigenti, članice Evropske unije u NATO-u, oni imaju očajan, kako bih ja rekao, loš odnos sa realnošću na Kosovu. Njihov odnos sa realnošću na Kosovu, pogotovo ovaj deo, sad to je kulminiralo sa Rikerom, a on je iz tog četvrtog pilara, vidi se da je posredovan korupcijom, pisanjem lepih papira o ružnoj stvarnosti, nekom potpuno birokratskom virtuelnom realnošću, tako da Evropska unija u stvari ne dobija prave signale šta je sad stvar na Kosovu. I treća stvar koja je jako važna, koju očigledno mnogi naši, hajde javnost manje-više, ali vidim i političari ne razumeju, moć birokratije u Evropskoj uniji je ogromna, moć Evropske komisije je ogromna, i ta Evropska komisija u stvari kreira politiku a da ne pita zemlje članice. Vi ste imali samo jednu rezoluciju Evropskog parlamenta, a on bi trebalo da vodi politiku Evropske unije, samo jednu o Kosovu, a evropska birokratija je već odlučila i da će to koštati dve milijarde, i da se ne zna koliko će koštati i ne zna se kako će se zvati misija, ali se mora ići. I sad sam kraj, Evropska unija je sastavljena od zemalja članica, svaka zemlja članica ima svoju politiku. I negde do aprila-maja postojao je taj veliki prostor koji Srbija nije iskoristila, usred one svoje diplomatske aktivnosti je nešto promašila, u toj svojoj aktivnosti. Taj prostor je bio gde je bilo dosta pojedinačnih članica Evropske unije koje su bile protiv toga da se kaže i da se utvrdi da je nezavisnost jedina opcija, sad je to sređeno, više nema nijedne. Sada je izlaz nađen u ovome što će se verifikovati sutra, ja mislim, ili danas, a to je rezolucija. Dakle, mi ćemo slediti rezoluciju, ići ćemo na Kosovo jer ne možemo s njega da izađemo, ne zato što znamo šta ćemo tamo da uradimo, ali nama treba rezolucija kao alibi pred sopstvenom javnošću jer mi sledimo evropsko jedinstvo, i treba nam barem kao polazište potvrda Ahtisarija da bi rekli sopstvenoj javnosti, koja treba da plati budžet – Eto, mi sad znamo šta ćemo tamo raditi, imamo dokument.
B92: Ali, hajde da se vratimo na zvanični Beograd. Objašnjavamo racionalno ponašanje u pogledu Unije i iracionalno u pogledu ove druge stvari, Kosova.
Janjić: Pa dobro, možda je to racionalno za nekog drugog. Znate, ne bih ja kvalifikovao poziciju Beograda kao iracionalnu, ona je, po meni, sad definitivno došla na svoj izvor, izvor jeste početak devedesetih, Ćosić, Milošević. Menjali su se izvodioci, izvođači, ali sad je definitivno uobličen taj ideološki okvir te politike, te ideje srpskog nacionalizma s kraja 19. veka - I Kosovo je teritorija, Kosovo je deo srpskog identiteta, i gotovo. Kosovo nije onaj životni deo Srbije, uopšte to kod njih ne postoji, ono čak nema nikakve veze sa resursima. Pazite, oni uopšte ne pregovaraju pitanje resursa, i nisu ljudi, ne samo što nisu Albanci, nisu ni Srbi, jer se stalno pregovara o nekim principima, institucijama, velikoj politici, Moskva, Vašington, a o poziciji ljudi ništa se ne događa.
B92: Kako objašnjavate činjenicu da ipak nije u pogledu Kosova zakucano sada u maju i junu i da će se to prolongirati? Dakle, da li je to diplomatski uspeh Beograda ili je u pitanju nešto drugo?
Janjić: Pa ja ne znam kada, ali znam da smo u „Kažiprstu" o tome možda govorili u februaru ili martu da ih neće biti. Mislim, znalo se na osnovu svih parametara da se do dogovora ne može, kad uključite sve što je u igri, doći pre septembra-oktobra. Jer, onog časa, a to je negde u aprilu mesecu, kada je Ahtisari stvar preneo u Savet bezbednosti, tog časa su počeli da odlučuju politički, unutrašnjepolitički i spoljnopolitički interesi velikih sila, pre svega Kontakt grupe. I znalo se da zbog dinamike unutrašnje politike u Moskvi Moskva ne može da prihvati bilo kakvo rešenje, čak ni najbolje, da se formalizuje pre jeseni. S druge strane, ono što je malo iznenađenje to je taktika koju je izabrala američka administracija. Sve vreme ovog procesa američka administracija je igrala na relativno određene rokove, a onda je počela da skraćuje rokove i da daje sve čvršće izjave da žuri. I promena je došla posle pobede demokrata na kongresnim i senatskim izborima, i to je jedna taktika koja je vrlo uspešna u Iraku, a sad Balkan dođe kao kolateralna šteta, jer to nije na glavnom pravcu. To je u stvari taktika da njih pre svega brinu demokrate, republikance brinu, i dolazeći predsednički izbori, njih uopšte nije briga koje su konsekvence, na primer, Bušovih izjava u Tirani i Sofiji na lokalno stanovništvo. Oni rade jedan unutrašnji posao, a to je da republikanci hoće da ublaže ili da učine besmislenom kritiku Holbruka i ostalih, da kažu – Pa mi radimo to što ti hoćeš. Dakle, to je malo iznenađenje. I ono što bi moglo da se kaže, mada je to očekivano, to će biti iznenađenje za druge, zašto kažem jesen? Ja sam uvek govorio da je najraniji datum septembar-oktobar, moguće je da se stvari iskomplikuju. Još niko nije čuo glas Kine, a to je članica Saveta bezbednosti sa, prvo, pravom veta, drugo, sa principijelno istim, a malo i različitim stavovima od Moskve, i treće, to je velika sila u dolasku, koje se Amerika čak više boji, pribojava nego Rusije, čiji se glas ozbiljnije analizira. Putin je sada postigao stepen kredibiliteta, ali Kina kao takva se respektuje. Dakle, mi tek treba da čujemo šta će Kina uraditi. Ja sam skretao pažnju još pre tri godine da Kinezi imaju dva problema koja će vezati sa Kosovom, prvi problem je Tibet. Mora se dati garancija i Kini, to može čak biti i predsednička izjava, to može da... Sad ću ja da kažem ovako, oni se mogu... Prosto, spekulišemo čime se mogu zadovoljiti – predsedničkom izjavom Buša da se ne odnosi na Tibet, a jako bi voleli da se, na primer, Dalaj Lama uhapsi, i to bi rešilo problem. Znate, za Britaniju uhapsiti Dalaj Lamu to je ozbiljan problem...
B92: A drugi je problem Tajvan?
Janjić: I drugi je Tajvan. Oni traže početak političkih razgovora o reintegraciji Tajvana, to je jako velika cena. Da li će tu Amerika igrati tvrde rokove ili će ići u takozvanu priču koja je ekonomsko partnerstvo sa Kinom, to ćemo videti. Može se stvar na kraju završiti dogovorom o novoj fazi slobodne trgovine između kineskih roba, ali u suštini Kina kad uđe u taj proces, a ući će tek kad se završe konfuzije na liniji Moskva-Vašington, će iskomplikovati stvar barem za mesec-dva.
B92: Imamo za sada nezvaničnu informaciju o tome da bi rezolucija 1244 mogla biti obnovljena na još 120 dana. Tokom vikenda su naši zvaničnici izjavljivali da oročavanje pregovora ne dolazi u obzir. Šta mi možemo za tih 120 dana da uradimo? Da li je to dobro ili nije dobro za nas?
Janjić: Vidite, ja sam probao da privatnim kanalima nađem potvrdu te vesti, jer su tu meni sumnjive dve stvari. Prvo, sumnjivo je da neko uopšte obnavlja nešto što nije suspendovano. Znači, ili je greška u prevodu, kako se ono uvek kaže kad se napravi veliki problem ’kriv je vozač ili sekretarica’, ili je u pitanju neka specijalna akcija propagandnoga tipa, gde se tekst „Zerija" ili loše prevede ili ga „Zeri" namerno pusti zbog svoje javnosti. Dakle, potpuna je besmislica, sad govorim o ovom detalju, o tekstu da će se ponovo vratiti rezolucija 1244 na četiri meseca, potpuna besmislica, 1244 postoji, ali ta besmislica ima jedan smisao, u tome je verovatno taj probni balon. Kada počne rasprava, prava rasprava, koja još nije počela, počeće na ranču u julu, ona će u stvari doći na pitanje rezolucije 1244 ne Ahtisarijevog plana. Ključni element neslaganja između Moskve i Vašingtona, Kine i Vašingtona će biti uloga Saveta bezbednosti, odnosno Pekinga, Moskve i Vašingtona u balkanskim stvarima, a to je 1244, on je rekao da tamo Savet bezbednosti maltene sve kontroliše. Nova rezolucija... Mi sad možemo govoriti samo o jednoj stvari, o poslednjem nacrtu američko-evropske rezolucije. Znači, ja ne isključujem, ima nekih indikacija da je bio nekakav stručni sastanak, pa se ne zna da li je u Vašingtonu ili Njujorku.
B92: To je ova vest: „Stručnjaci su napravili tekst."
Janjić: Jeste. Znate, takvih sastanaka ima, ali je vrlo važno da li je konsultacije napravio sekretarijat Ujedinjenih nacija u Njujorku ili se on dogodio u Vašingtonu, pa je to pravio neki od instituta koji to pravi svaki petak u Vašingtonu, ili je to neki od brifinga, kakvih takođe ima i ništa ne odlučuju. Ja sam bio na deset takvih brifinga, gde vi sedite sa zvaničnicima, ali to ništa ne odlučuje. Vi čujete šta će oni da rade, vi kažete svoje mudro mišljenje, i moguće je da je neki od mudraca rekao i tu priču. Ono što je u toj vesti donekle tačno, a to se nalazi u poslednjoj verziji američko-evropskog nacrta rezolucije koja je predstavljena Savetu bezbednosti, znači postoji kao dokument, to je da se čini sve da se zadovolje zahtevi Rusije i indirektno Kine. Ja ću vam reći dva detalja. Prvi detalj je upravo vezan za 1244, i on kaže da će zapravo međunarodni civilni predstavnik 12 meseci davati izveštaje Savetu bezbednosti. E, sad se ne kaže šta će s tim izveštajem raditi Savet bezbednosti, to je taj prostor za borbu. Da li će Savet bezbednosti imati pravo da glasa u izveštaju, da na osnovu njega povuče neke mere ili će samo da primi k znanju? I druga stvar to je da se više Kosovo ne definiše kao poseban slučaj, pošto ima i u vašoj najavi na specifičnom engleskom, nego kao ’sui generis’. Pazite, ’sui generis’ na latinskom znači ’poseban slučaj’, ali poseban slučaj iz koga možeš izvući pravilo. To se približava ruskom zahtevu o presedanu, da to jeste poseban slučaj, ali može da se pretvori u pravilo. E sad, ova vest, to vraćanje tvrdo je sa Rusijom na dve tačke. Rusija u prvi plan, nasuprot američkih kratkih rokova, ističe nepostojanje saradnje, odnosno nepostojanje dogovora između strana u sukobu, znači Prištine i Beograda, i onda formalno podržava Beograd, a u stvari koristi Beograd kao argument da trebaju novi pregovori, odnosno nova procedura. Nikada ja nisam čuo da je zvanična Moskva rekla ’direktni pregovori Beograda i Prištine’, tu počinje beogradska manipulacija. Ono što ja mislim da Moskva traži i da će dobiti, moguće je da je to počelo sa ovim sastankom, ali treba proveriti vest, ona traži ili bi se složila sa tim da se stvar polako vrati u Kontakt grupu. Ono na šta smo pristali u Parizu pre par dana je bio promašaj. Očigledno je Evropska unija...
B92: Sastanak bez Rusije.
Janjić: Dabome, bez Rusije, to je očigledno bila potreba Amerike i Evropske unije da se dogovore šta dalje. Moguće je da su oni tad govorili neka se naši stručnjaci nađu negde na finišu, onda su oni brže bolje popravili tu grešku, izvinili se Rusiji i rekli: „To je kvint grupa, a Kontakt grupa će", Rusija nije članica Kvint grupe, „a Kontakt grupa će se sastati kad mi dogovorimo našu poziciju." E sad, zašto sam ja ovako široko raspredao? Iz vrlo prostog razloga. Ta količina zloupotrebe informacije, ta količina tekstova koji su spremni da se pozovu na „Zeri" kao izvor, to je za mene frapantna sličnost Miloševićevom periodu. To je neverovatno da beogradski mediji i agencije ne mogu da provere stvar direktno nego da u poslednjih, ovo otkad smo dobili novu vladu, mi non-stop pričamo o Kosovu na osnovu izveštaja kosovskih medija.
B92: Ali, mi imamo činjenicu da postoji mogućnost da će, kako god nazvali taj period do septembra, produžetak pregovora ili 120 dana, da će ostati jedan period do jeseni, kada može da se dogodi ishod ili ne može, ili će biti pomeren. Ali, šta mi možemo u tom periodu da učinimo? Da li išta možemo da učinimo?
Janjić: Vidite, ozbiljan svet koji se bavi Kosovom na odgovoran način sada se bavi potpuno drugim pitanjima, on se bavi pitanjem - Koliko će trajati misija Evropske unije, pet godina ili osam? Koliki će biti izlazni period s Kosova, jedna ili dve? Saberite. Ako je osam godina, znači od 2008. do 2016. je Evropska unija na Kosovu. Čime se mi bavimo? Mislim, čime se naša javnost bavi? Ona se bavi takozvanim sprečavanjem rezolucije obaranjem Ahtisarijevog plana, besmislica. Postoji dogovor 99,9 posto, Ahtisarijev plan je polazište, za mandat, a šta će biti...
B92: A šta vlada može da učini? Šta zvanični Beograd treba da radi?
Janjić: Da promeni ploču.
B92: U kom smislu?
Janjić: Da prestane da zloupotrebljava problem Kosova za dnevnopolitičku promociju heroja. Oni svaki čas odu u Savet bezbednosti i odbrane Kosovo, a stanje nikad gore, i sve je gore i gore, u tome je ceo trik, zato oni koriste „Zeri" i ostale kao izvore, pa onda dramatična vest, pa su onda oni nešto odbili. Znate, kad vi tako iz vlade odbijete produžavanje rezolucije 1244 za 120 dana, vi ispadate veliki heroj kod ljudi koji ne znaju ove finese, a u međunarodnoj zajednici budala, gde oni kažu – Kakva je to vlada koja ne zna da 1244 postoji? I onda krene, pazite, prava priča, onda kažu ovi koji su za nezavisnost – Aha, Beograd se odriče Kosova jer Beograd je već sahranio 1244. Oni jednostavno misleći kratkoročno, praveći nekakve poene koje ja stvarno više ne razumem, Kosovo su stavili u istu političku matricu kako su vodili problem Mladića pre dve godine ili problem Crne Gore, u istu. To je neka ideologija koja treba nekoga da održi na vlasti, a ne zna se ko je taj.
B92: Kako da razumemo poruku Danijela Frida, koja je razljutila ovdašnje političare? On je rekao da je u najboljem interesu Srbije da se pitanje Kosova reši što pre.
Janjić: Pa znate šta? Vi imate...
B92: Pa je odgovor bio: „Ne treba Frid da se petlja u interese Srbije, mi smo tu da odlučujemo o tome šta su naši interesi."
Janjić: To je problem s tim takozvanim prijateljima, kao što su bili Busek, Frid i ostali. Oni toliko uđu u te balkanske priče i onda budu zaista onako... Oni misle da su prijatelji, saopštavaju nešto što je njihovo mišljenje, a onda ovi drugi smatraju da mogu da reaguju lično. Američki stav je da će Kosovo na kraju procesa biti nezavisno, oni ga skraćuju zbog ove priče koju smo rekli, a Frid izražava taj stav, s tim što on pokušava kao da bude pametan i da nama otkrije i benefite, koristi koje će Srbija imati kad se reši problema Kosova. Naravno, može svako da osudi Frida, ali mene interesuje nešto drugo. Onaj ko osuđuje Frida sa zvanične pozicije on treba da kaže koliko košta sadašnja politika, koliko košta, ljudskih patnji, žrtava, i šta će biti ako, na primer, mi Kosovo uvedemo u neku fazu kontrolisane, kako to oni kažu, nadgledane samostalnosti, nezavisnosti ili prepustimo, na primer, slučaju pa se dogodi proterivanje ljudi, to je odgovor na Frida. Da li Frid svojom konstatacijom pomaže ono što je izlaz u korist Srbije ili ne? Ja nisam čuo da postoje te takozvane elementarne analize, ’cost’, benefit, trošak, dobit, analize naše politike, ja mogu da vam potvrdim da ih i nema. Ono što ja znam, za prošli saziv nije ni bilo, ne verujem da je ovo ministarstvo sposobno da napravi jednu ozbiljnu strategiju, jednu analizu dobiti, pluseva, minusa, upravo zbog onoga što smo napred rekli. Za njih je Kosovo ideološko pitanje, a politika može donekle da se vodi na ideologiji, politika se na kraju vodi na pragmatizmu. A Frid je jedan surovi i sirovi diplomata koji vam bode prst u oko, onda drugi koji su suptilniji gledaju koliko vi plačete i onda vam daju maramicu. Dakle, tome služe Fridove izjave, to treba shvatiti, čoveka uvek lepo primiti. Nisu mi bitni stvarno odgovori na Fridove izjave, meni su bitni odgovori na argumente kako će ovaj Beograd sačekati, na primer, oktobar, kad će morati da participira zajedno sa međunarodnom zajednicom u nadgledanju tog procesa na Kosovu, kojim instrumentima, kojim ljudima, kojim parama. Mene interesuje gde su pare iz nacionalnog investicionog plana, trideset šest miliona, da li su one utrošene da srpska zajednica bude jača, pre svega ispod Ibra, ili su one utrošene za nešto treće, to je ključno pitanje.
B92: Gospodine Janjiću, šta je premijer Koštunica u nedavnom razgovoru mogao da kaže Putinu, ruskom predsedniku? Koja bi to mogla biti inicijativa, čiju sadržinu nismo čuli, a znamo da ona postoji? Znamo da zvanični Beograd govori o nastavku pregovora, ali konkretno sadržinu toga ne znamo. Sa čim bi i da li bi Putin mogao sa tim da nastupi na ranču u Mejnu za desetak dana?
Janjić: Mi mnogo više toga znamo nego što se pretpostavlja da narod zna, čitaju se novine i delovi. Drugo, imaginacija tima oko Koštunice nije baš tako velika i nepredvidiva. Naravno, zvanično se papir još analizira. Meni se čini da je taj papir sadržao, na osnovu onoga što sam mogao da dokučim, dva podpaketa. Jedan je - Šta ćemo mi raditi kad Kosovo bude jednostrano i ne znam kako nezavisno, i kako ćemo koga sankcionisati? Mislim da je to ostavilo moćan utisak, vrlo moćan utisak na Putina, koji jednostavno kad se naljuti na nekoga zaustavi gas i uopšte se ne sekira - Da li sad da odmeravam da li je neka zemlja mnogo jaka, pa da onda samo spustim na nivo otpravnika poslova, ili je ona toliko slaba, kao Makedonija, da joj odmah zavedem ekonomske sankcije, pa neka umru kad nisu s nama? Znate, ta vrsta politike ne može da impresionira Moskvu, ona može da d... Ja ne znam šta će biti zaključak Moskve, ali ona može da d jednu opaku stratešku ideju Putinu, da nas onako iskoristi najbrutalnije kao kartu za zatezanje odnosa sa Zapadom i da nas posle izvesnog vremena baci. Drugi deo paketa je – Kako bi mi pregovarali, šta bi mi pregovarali, kad bismo pregovarali? I koliko sam ja uspeo da razaznam, ne bi mi išli dalje od međunarodne garantovane autonomije, s tim što bi dali tu veliku šansu Albancima da i oni pogledaju taj Ustavni zakon, koji je verovatno ministar već napisao. Dakle, mi bi nešto promenili u našem Ustavu, i to bi trebalo da bude garancija, čak bi bili tolerantni prema njihovoj odluci, ali to su sve one poente koje su stavljene na sto. Prva reakcija koju sam dobio je da nema, osim taktičkih detalja, novih strateških poruka u odnosu na ono što je već saopšteno ambasadorima misije Saveta bezbednosti. E sad, treba sačekati ono zvanično. Znate, za razliku od Beograda, u Moskvi vlada neka glasnost i transparentnost, i sigurno će se uskoro pojaviti Lavrov ili Ivanov i saopštiti šta je bilo u tom papiru.
B92: Da li zvanični Beograd treba da vodi računa, kada igra na rusku kartu, i o činjenici da Putinu ističe mandat? Da li je to bitna stvar?
Janjić: To je jedna od važnih stvari, nije najbitnija, ali je jedna važna stvar. I uopšte zbog načina, ja mislim pogrešnog, na koji je Buš vodio stvar u ovoj zadnjoj, posle G8, je očigledno zaprepašćen idejom o zajedničkom raketnom štitu u Azerbejdžanu, onda je odigrao ovu priču sa Kosovom na jedan način, koji je, mislim, pretvorio od Kosova i za njega sada pitanje ličnog kredibiliteta, to je malo postalo i pitanje ličnog kredibiliteta Putina. Tome su doprineli i ovi iz Beograda, koji malo-malo pa hoće da se vide s njim, ne shvatajući da velike političare i državnike, kakav Putin i jeste, obavezuju susreti, nema ćaskanja uz kafu, to je obavezivanje. Dakle, ima ta unutrašnja scena vrlo važan element, sad da ne gubimo puno vremena, ali ključ je ovaj, da zagovornici pravljenja novih satelitskih država na teritoriji Gruzije i susednih zemalja, Moldavije, možda i podele Ukrajine, nisu toliko ljudi oko Putina, to je zapravo opozicija, to su komunisti, evroazijati i ostali. Ta opozicija bi mogla, ako Vašington potpuno potceni Putina na pitanju Kosova, da mu uradi ono što je uradio i Jeljcinu, da mimo njega reši problem, proglasi neku nezavisnost. Ona bi mogla da dobije tu odlučujuću prednost nad Putinovim kandidatom za predsednika, jer bi onda i oni digli priču – Evo, ovo je bila laž, Putin je slab, nije on ništa jači od Jeljcina, mi ćemo da vodimo Rusiju. To je važna karta u svakoj zemlji, i u Francuskoj, pa je jaka i u Rusiji i u Srbiji, to je prva stvar. Ali, ova vlada mora da vodi računa da su i u Americi predsednički izbori, ona mora da vodi računa... Evo, ako ništa, plaća neki lobi, ne znam da li u Moskvi neko plaća, ali mi znamo da u Vašingtonu plaća. Pa s kim komuniciraju ti što plaćaju? Sa odlazećim? Pa znate šta? To je besmislica. Poznata je stvar da je Bušova administracija zaoštrila tek pre par meseci, njen pogled na Kosovo je bio drugačiji od demokrata, demokrate su forsirale, Bil Klinton, Holbruk i ostali, nezavisnost. Jesmo li mi s njima radili? Pa oni će držati vlast u Americi. A da ne kažem da je trebalo raditi sa susednim državama. Uopšte je nedozvoljivo da predsednik Srbije bude u Rimu, a da ne dođe na sastanak u Budvu sa predsednicima susednih država, u momentu kad se lobira, jer oni koji treba prvi da plate ceh zajedno s nama ili da formiraju zajednički savez su susedi. Nije svejedno Bugarskoj, Makedoniji, bez obzira što je vlada pritisnuta da prizna eventualnu nezavisnost Kosova, sutra će pasti ta vlada kad to prizna, dakle nije njima svejedno kako će se razvijati kosovska priča. Ako hoćete da vodite racionalnu politiku, to je jako komplikovana stvar, imate puno da radite i ne možete da budete ležerni. Ja sam slušao sinoć jednog našeg vodećeg čoveka ove države, koji je objasnio da je to super, da je njegov posao fantastičan, da je to radno mesto, i da tu može da dođe kod god hoće, samo malo treba da se upozna sa pravom, politikom, diplomatijom, i divno je, imate sekretaricu i sve. Znate, državnički posao je, i time završavam, posao odgovornosti, da li ćete vi odgovarati pred svojim glasačima, to je najbolja varijanta. Postoje druge varijante. Vi se toliko zadužite u uzimanju obaveza, davanju tih neodgovornih izjava, da više ne znate ko će vas sačekati. I kad vi ne odgovarate javnosti i glasačima, vi ste u problemu, a oni su u problemu po Kosovu jer su sami rekli da neće da komuniciraju sa javnošću. Znate, smešno je da vi saznate iz „Zerija" šta se dogodilo u Njujorku ili u Vašingtonu, a da postoje dopisnici „Tanjuga" tamo.
B92: Da li je u bilo kom smislu u ovom trenutku u igri ili može da bude u igri korekcija granica?
Janjić: U ovom trenutku nije, može da bude po dva osnova. To je Helsinški završni akt, moguće su promene mirnim dogovorom, ali prvo mora Kosovo da se proglasi nezavisnim. Znači, mora prvo Beograd da kaže ono što je Ćosić uvek krio od naroda – Da, vi ste nezavisni i sad hajde da pregovaramo. E sad, znate, kad je onaj nezavisan nemate više garancije kako će on da pregovara. I druga mogućnost je da to bude neka vrsta međunarodne konferencije, o tome je reč. Ako su hteli već nezavisnost, a jesu, mnogi iz pregovaračkog tima jesu tako interpretirali entitete, pa zašto nisu pregovarali? Zašto sada ne govore o prelazu iz budućeg u... Kako će se preći u konačni status? Zato što neće narodu da kažu da prihvataju nezavisnost, a već su je prihvatili psihološki i faktički. Oni su u stvari, beogradski pregovarački tim je počeo prvi da interpretira zajedno sa Albancima američku ideju budućeg statusa kao prelazak, kao konačni, pa zašto ne bi onda došao i Buš pa rekao – Pa da? Dakle, u budućem statusu nije moguća nikakva korekcija jer to piše u pravilima Kontakt grupe za budući status. Ako Beograd bude radio, ovako moram da kažem sad, izvinjavam se slušaocima, glupo, pa budući tretirao i kao konačni, nikada neće imati korekciju granica, ako je to važno, a moram da kažem da je važno, pravnički sad kažem. Ja ne govorim sada politički, ono Miloš Obilić, ne znam, Murat, ta terminologija modernih političara Srbije meni nije baš bliska. Vidite, potpuno je pravno problematična, na primer, teritorija Leposavići u okviru Kosova. To je ta jedna geometrija bila sa uredbama izvršena, imovinski je nepokrivena, sve je to imovina uknjižena u Srbiji, u centralnom delu. Dakle, ima puno argumenata i pravnih i ostalih da se može raditi korekcija, ali ima jedan važniji argument, granice u tom smislu su spoljne granice, znači administrativna može u jednom momentu da postane spoljna ako se to dogovore, ne može po Badinteru, one nisu toliko opasne u savremenom svetu. U savremenom svetu su opasne unutrašnje granice, granice među zajednicama, to je ono što mene brine da Beograd o tome ne brine, ne brine ni Vašington, ni Moskva, ni Albanci, niko. Kakvi će biti budući odnosi Srba i Albanaca, Prištine i Beograda? Budu li ti budući odnosi ovakvi kakvi su, znate li šta to praktično znači? To znači da će Kosovo biti nekakav balkanski Afganistan, da će Albanija doturati oružje, a obaveštajac biti Pakistan, a Srbija će da glumata neku Rusiju, koja će da upada s vremena na vreme sa nekim antiteroristima tamo, da koristi i zloupotrebljava Srbe kao neku potporu za obaveštajni rad, crkva će se verovatno pretvoriti u CIA, jer to je tako u Afganistanu. A s druge strane, od budžeta mi ćemo koristiti ne dva posto ili šest posto za odbranu nego ćemo imati trideset posto i Srbijom će upravljati jedna vojničko-policijska kasta. E, možda smo tu došli do pravog motiva sadašnjeg ponašanja pregovaračkog tima, možda je to ipak Srbija kakvu oni vide. Ja bih voleo da imamo neku drugačiju Srbiju.
B92: Nadam se da niste u pravu.
Janjić: Nadam se.
B92: Hvala Vam što ste bili gost „Kažiprsta".
