Izvor: Blic, 31.Mar.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Metro je proglašen sramotom
Metro u Beogradu je priča stara skoro pola veka. Toliko traju i nedoumice da li graditi laki ili teški, kao i prepucavanja političara i stručnjaka. Ovom temom, međutim, zapravo se malo ko ozbiljnije bavio, pa nije ni čudo što posle decenijskih priča još nemamo nijednu izgrađenu trasu metroa.
Prvi put o metrou se progovorilo 60-ih godina prošlog veka kada je Beograd postao milionski grad. I tada je bilo jasno da bez novog sistema gradskog prevoza grad neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moći da izdrži saobraćajne gužve. Namere tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića ucrtane su i u Generalni urbanistički plan iz 1972. godine, a u Zavodu za izgradnju grada formiran je sektor za metro. U narednih 10 godina završene su brojne studije i do detalja utanačeni planovi. Tim autora, među kojima su Branislav Jovin, Mihailo Maletin, Jovan Katanić i Savo Đakonović, završio je projekat budućeg beogradskog metroa, a raspisan je i „samodoprinos građana za unapređenje javnog gradskog saobraćaja” u Beogradu. Uspostavljena je stručna saradnja sa gradskim službama Beča, Minhena, Praga i Budimpešte. Početkom 80-ih kompletirana je plansko-projektantska dokumentacija i obezbeđena početna finansijska podrška za donošenje odluke o početku izgradnje evropskog Beograda sa metro sistemom.
Samo u regulacioni plan prve etape beogradskog metroa, po nekim izvorima, u jednoj deceniji utrošeno je 11,2 miliona nemačkih maraka. Međutim, dok je plan još bio u fazi pisanja, nova gradska vlast u potpunosti menja smer i novembra 1982. godine tadašnji predsednik Izvršnog odbora Radoje Stefanović proglašava planove i projekte za metro „sramotom Beograda”. Zašto, ni danas se ne može sa sigurnošću reći osim da se najverovatnije radilo o političkim razlozima. Tako je, po nekim pričama, fond „samodoprinosa građana”, u kojem je bilo oko 200 miliona dolara, iskorišćen za projekat „Tramvaj za 21. vek”.
Ni na njemu se nije radilo. Tačnije, nijedan gradonačelnik, osim Branka Pešića, a kasnije Zorana Đinđića i sada Dragana Đilasa, nije uložio napore da se projekat metroa realizuje. Tu i tamo se pričalo o tome, ali ništa konkretno nije urađeno. Tokom prve radne nedelje na funkciji gradonačelnika, 1997. godine, Đinđić posećuje Zavod za izgradnju grada Beograda, odmrzava projekat, dogovara da se odmah pristupi izradi programa i raspisivanju tendera. Pošto je kratko ostao na mestu gradonačelnika, i ta stranica brzo se zatvorila.
Gradovi sa metroom
Grad otvoren godine ukupno trasa
London 1863. 12
Budimpešta 1896. 3
Pariz 1900. 16
Berlin 1902. 9
Moskva 1935. 12
Rim 1955. 3
Minhen 1971. 6
Beč 1976. 5
Amsterdam 1977 4
Prag 1978. 3
Varšava 1995. 1
Sofija 1998. 1
Dolaskom Nenada Bogdanovića na čelo gradskih vlasti donosi se odluka o izgradnji lakog šinskog sistema, projekta koji se u više navrata menjao, što po trasama, što po imenu. Opredeljenje za ovaj projekat tadašnji gradonačelnik objasnio je nedostatkom finansijskih sredstava.
- Godinama vodimo bitke sa delom stručne javnosti, koji su zadržali stara shvatanja. Ukoliko nas niko ne bude ometao, Beograd za 15 godina neće imati više nikakvih problema sa prevozom - govorio je tada Bogdanović.
Izgradnja lakog šinskog sistema, lakog metroa” ili visokokapacitetnog šinskog sistema, koji delom svoje trase ide i ispod zemlje, predviđena je Generalnim urbanističkim planom iz 2003. godine i od tada u Direkciji za građevinsko zemljište rade na ovom projektu. Do decembra prošle godine samo na plansku dokumentaciju potrošeno je 4,9 miliona evra.
Kada je Milutin Mrkonjić postao ministar za infrastrukturu, planovi se ponovo menjaju ili bar zaustavljaju. Sve je iznenadio svojom izjavom kada je najavio gradnju klasičnog metroa po projektu starom nekoliko decenija iako se prethodnih pet godina priča samo o izgradnji lakog šinskog sistema. Iznenađen je bio i gradonačelnik Dragan Đilas koji je, čini se, za to saznao iz štampe. Projekat izgradnje teškog ili klasičnog metroa Mrkonjić je proglasio trećim državnim projektom i naglasio da iza odluke stoji Nacionalni savet za infrastrukturu, koji je formirao predsednik Boris Tadić.
- Formirana je i radna grupa, u kojoj sede ministri, ali i Đilas - rekao je tada Mrkonjić.
Gradonačelnik Đilas i danas negira postojanje bilo kakve radne grupe, ali je ipak zaustavio radove na projektu lakog šinskog sistema i odlučio da sa stranim stručnjacima donese odluku o tome koji je metro Beogradu potreban. Kako je najavljeno, odluka će biti doneta do leta.
.jpg)
