Izvor: Blic, 29.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Metalni paun prodaje robu
Metalni paun prodaje robu
Smederevo je odvajkada bio grad trgovaca. Najveće gazde bile su upravo trgovci, a trgovački duh održao se i do današnjih dana.
Pre više od pola veka trgovalo se na veliko i malo. Pazarni dan bio je četvrtak, kada su iz okolnih sela u varoš čezama dolazili zemljoposednici obučeni u svečana odela.
Iz tog vremena ostale su trgovačke izreke: 'Daj na veresiju - gubiš mušteriju' i 'Prodaj me, inače ću da te prodam'. Ali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << malo se ko držao tih pravila. Roba se prodavala i bez novca, dakle na poček. Važno je bilo da trgovac poznaje kupaca koji je robu nosio na reč. Obraz se čuvao, ali bilo je i onih kojima bi se posle izgubio svaki trag. Zato su se u lokalnim novinama 'Glas Podunavlja' neretko pojavljivali oglasi u kojima se čitaocima upućivala molba da jave gazdi adresu nekog činovnika koji mu je ostao dužan. Dužnik bi brzo dolijao.
Cene su bile relativna stvar, pa je svakodnevno u radnjama bilo pogađanja. Lako je bilo spustiti istaknute cene, i to znatno. Svaka roba na sebi je imala cenu i još neke brojeve i slova, poput današnjeg bar koda. To su bile trgovačke šifre koje su označavale cenu ispod koje se ne ide. Bitno je bilo da u marki ne budu dva ista slova, jer bi to izazvalo zabunu i štetu za prodavca. Tako je, na primer, gazda Janko Levi, kog su zvali Sportista, imao šifru 'besimatov'. Slova od B do O predstavljala su cifre od 1 do 9, a O je označavalo nulu.
Tako su pazarom svi bili zadovoljni: mušterije su mislile da su kupile robu po pravoj ceni, a trgovci da su prodali robu po realnoj ceni. Inače, šegrti su šifru čuvali u najvećoj tajnosti, jer bi za odavanje tajne konkurenciji momentalno dobijali otkaz.
Trgovina po kojoj su Smederevo prozvali Mali Marselj bila je vlasništvo braće Milana, Mike i Dragija Todorovića. Oni su tovili svinje za izvoz i na lageru uvek imali i do 600 tovljenika. Milan je, po kazivanjima, bio trgovac maher, od oka bi procenjivao težinu brava, a mogao je da pogreši najmanje za dva do tri kilograma. Bio je i human čovek. Uoči Uskrsa i Božića sedeo bi u kafani i svojim nameštenicima pisao ceduljice sa porukom: 'Daj prase, ćurku, ili ćurana donosiocu'!
Pre više od pola veka znalo se da reklama prodaje proizvod. Čak se i nedeljom radilo. Tada se ispred jedne od tri gradske knjižare, čiji je gazda bio Božidar Milovanović, okupljalo najviše sveta. Gazda Boža bi ispred radnje iznosio velikog metalnog pauna na navijanje koji se gegao i šepurio ulicom, mameći decu da uđu u knjižaru u kojoj su se prodavale igračke uvezene iz Nirnerga. Pazar je zato nedeljom bio veći nego svih ostalih dana.
Jelena Ilić
