Izvor: Blic, 12.Jan.2010, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesto dobre knjige i zabave
Biblioteka grada Beograda obeležava skoro osamdeset godina rada iako su ideje o osnivanju gradske biblioteke postojale i u devetnaestom veku. Od samog početka pratila je razvoj modernih evropskih biblioteka, a već godinama je i mesto raznih kulturnih dešavanja. U znaku ovogodišnje proslave je i otvaranje centralne zgrade Biblioteke grada u Knez Mihailovoj ulici koja će, nakon mesec dana renoviranja, od sutra ponovo biti otvorena za oko 125 hiljada njenih članova.
Izložba >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Osnivanje i prve godine rada Biblioteke grada Beograda", koja se organizuje u okviru proslave Dana gradske biblioteke, dokumentima i fotografijama iz perioda između dva svetska rata predstaviće upravo njene same početke.
- Prikazan je spisak darodavaca iz 1931. godine, prvi telefon, članske karte i reversi" U prvom planu je upravnica Marija Ilić Agapova koja je već tada, po ugledu na moderne evropske, organizovala i napravila našu Biblioteku grada. Osnovala je i dečju biblioteku, a posebno je isticala važnost biblioteke i čitaonice za mlade. I tada su organizovane muzičke večeri, ali i predavanja o raznim autorima i bitnim datumima za istoriju Beograda – objašnjava Olga Krasić Marjanović, autorka izložbe koja će u galeriji „Atrijum" biti otvorena do 20.
Aktom iz 1928. godine osnovana je Biblioteka grada Beograda i prvobitno se nalazila u Ulici kralja Petra. U Kosovskoj ulici radila je jedno kratko vreme, ali se zbog neadektvatnih uslova seli. Skupština grada otkupila je potom staru kuću porodice Vučo i od 1935. godine u Ulici Zmaj Jovinoj, nekada Kneginje Ljubice, nalazili su se Biblioteka grada zajedno sa Muzejom grada.
Iako je velika oštećena pretrpela tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, Biblioteka je sve vreme radila, dok je u narednim godina nastavila da se širi.
Rečima Desanke Maksimović „Da smo tri veka tražili gde ćemo je staviti, ne bi našli lepše mesto" svečano je oktobra 1986.- godine otvorena zgrada biblioteke u Knez Mihailovoj ulici.
- Biblioteka grada je danas, sa mrežom od 77 opštinskih zgrada i njihovim ograncima, najveća pozajmna biblioteka. Osim, redovne delatnosti, u našim prostorima se tokom godine postavljaju različite izložbe, priređujemo tribine, modne revije, igraju se predstave, a posebno su posećene dečje radionice koje su svakodnevno organizovane. Svi ovi sadržaji su besplatni i njima želimo da privučemo i animiramo što više čitalaca – kaže Sara Ivković Marković iz marketing službe Biblioteke grada i dodaje da su planovi da se u narednom periodu nastavi uređenje prostora koji su u sklopu Biblioteke.
Danas dodela nagrada
Tradicionalno se Dan Biblioteke grada Beograda obeležava dodelom nagrada „Marija Ilić Agapova" za najboljeg bibliotekara i „Gligorije Vozarović" za najboljeg izdavača, knjižara i knjigovesca. Na svečanosti će danas od 12 časova biti uručena i nagrada izdavaču za najčitaniju knjigu stranog autora, a biće predstavljen i kalendar - monografija „U hodu kroz vreme" autorke Ljubice Ćorović.
