Izvor: B92, 19.Jan.2020, 19:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Meso: Ispovest radnice u klanici

Bivša radnica govori o tome kako je posao uticao na njen um.

U Velikoj Britaniji zbog mesa svakog meseca bude ubijeno oko 100 miliona životinja - ali mi i dalje vrlo malo znamo o ljudima koji to rade. Bivša radnica opisuje kako izgleda posao u klanici i kako je uticao na njen um.

Upozorenje: Za neke čitaoce ovaj članak bi mogao da bude uznemirujući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Kad sam bila dete, sanjala sam da postanem veterinarka. Zamišljala sam da se igram sa nestašnim štencima, umirujem uplašene mačiće i - budući da sam bila dete sa sela - pregledam životinje sa lokalnih farmi kad im baš nije najbolje.

Zašto bi bilo ko želeo da poseti, a kamoli da radi na jednom takvom mestu?

Što se mene tiče, bilo je to zato što sam već nekoliko decenija provela radeći u prehrambenoj industriji - u fabrikama gotove hrane i sličnim mestima.

I tako, kad sam dobila ponudu od klanice da budem šefica kontrole kvaliteta, radeći direktno sa klaničarima, delovalo je to kao prilično bezazlena promena posla. Bila sam tada u četrdesetim godinama.

Mog prvog dana tamo, poveli su me u obilazak postrojenja, objasnili mi kako sve funkcioniše i, najvažnije od svega, ispitivali me napadno i uporno o tome da li sam dobro. Bilo je krajnje uobičajeno da ljudi padaju u nesvest tokom obilaska, objasnili su mi, a fizička bezbednost posetilaca i početnika bila im je na prvom mestu.

Bila sam dobro, mislim. Bilo mi je muka, ali mislila sam da ću se navići.

Jedna veština kojom ovladate dok radite u klanici je disasocijacija. Naučite da otupite pred smrću i patnjom.

Umesto da razmišljate o kravama kao o jedinstvenim bićima, počinjete da ih razdvajate u njihove komercijalne, jestive delove tela. To ne samo da olakšava vaš posao - neophodno je i za preživljavanje.

Postoje stvari, međutim, koje imaju moć da se probiju kroz tu otupljenost. Za mene su to bile glave.

Znam da su takve stvari mučile i druge radnike. Nikad neću zaboraviti taj dan, nakon što sam u klanici već provela nekoliko meseci, kad je jedan od momaka zasekao sveže ubijenu kravu kako bi joj izvadio utrobu - i iz nje je ispao fetus teleta. Bila je trudna. On je odmah počeo da viče i maše rukama.

Odvela sam ga u salu za sastanke da bih ga smirila - i sve što sam mogla da mu kažem bilo je: "Nije u redu, prosto nije u redu", iznova i iznova. Bili su to prekaljeni ljudi i retko su pokazivali bilo kakve emocije. Ali videla sam kako mu se suze skupljaju u očima.

Čak i gora od trudnih krava, međutim, bila su telad koju smo nekad morali da ubijamo.

Na internet stranici, Britansko udruženje prerađivača mesa (BMPA) kaže da britanska mesna industrija ima neke od najviših standarda higijene i dobrobiti na svetu.

Mnogi članovi, kažu iz udruženja, "nalaze se u samom vrhu dizajna klanica sa postrojenjima pravljenim tako da smeste životinje i pomognu im da se lakše, bezbolno, bez patnje i nelagode kreću po prostoru".

Prerada mesa u Velikoj Britaniji zapošljava oko 75.000 ljudi od kojih je otprilike 69 odsto iz drugih zemalja članica Evropske unije, ističe BMPA.

Nakon toga, gledajući mrtve životinje na podu, klaničari su bili vidno uznemireni.

Retko sam ih videla toliko ranjive. U klanici se emocije obično suzbijaju. Niko nije pričao o osećanjima; preovladavao je osećaj da ne smete da pokažete nikakvu slabost.

Plus, bilo je mnogo radnika koji ne bi ni mogli da pričaju o osećanjima sa nama ostalima čak i da su želeli. Mnogi radnici su bili migranti, uglavnom iz istočne Evrope, a njihovo poznavanje engleskog često nije bilo dovoljno dobro da potraže pomoć ukoliko ih nešto tišti.

Mnogi muškarci sa kojima sam radila tezgarili su na drugim mestima - radili bi 10 ili 11 sati u klanici, a odmah potom odlazili na neki drugi posao - a iscrpljenost je često uzimala maha.

Neki bi imali probleme sa alkoholom, često dolazeći na posao osećajući se jako na alkohol. Drugi su se navlačili na energetska pića, a više njih doživelo je srčani udar. Ta pića su potom bila uklonjena iz aparata, ali bi ih ljudi i dalje donosili na posao od kuće i pili ih u tajnosti u kolima.

Klaničar iz klanice Tiderford opisao je pristup poslu za Lanac ishrane na Svetskom servisu BBC-ja:

"U suštini, ja sam ljubitelj životinja. Ne uživam u onome što radimo, ali ako mogu to da uradim onoliko tiho i profesionalno koliko je to moguće, onda mislim da smo postigli nešto. Samo biti profesionalan, uraditi to, potom se isključiti - a onda, kad završimo s poslom, otići kući i biti normalna osoba. Nije to za svakoga. Znam nekoliko kasapina koji odbijaju da uđu u klanicu; sama pomisao na oduzimanje nečijeg života čini da im je teško da prihvate ili prisustvuju tome."

Rad u klanici je povezan sa mnogim problemima mentalnog zdravlja - jedan istraživač koristi izraz "Traumatski sindrom počinioca" da bi opisao simptome PTSP-a od kojih pate radnici u klanicama.

Lično sam patila od depresije, što je bilo stanje samo pogoršavano dugim radnim vremenom, fizički napornim poslom i stalnim prisustvom smrti. Posle nekog vremena, postala sam suicidalna.

Nakon što sam već nekoliko godina radila u klanici, jedan kolega je počeo da pravi neukusne komentare o tome kako "neće biti ovde za šest meseci". Niko to nije shvatao ozbiljno.

Bio je pomalo šaljivdžija, tako da su ljudi odmah pretpostavili da se sprda sa nama, da zapravo želi da nam poruči da će naći neki novi posao.

Ali ja sam se osećala zaista nelagodno. Odvela sam ga u drugu prostoriju i pitala ga šta je mislio pod tim, a on se raspao preda mnom. Priznao mi je da ga opsedaju misli o samoubistvu, da oseća da više ne može da izdrži i da mu je potrebna pomoć - ali me je preklinjao da ne kažem ništa našim šefovima.

Uspela sam da ga nateram da potraži pomoć od lekara opšte prakse - i pomogavši mu, shvatila sam da je i meni potrebna pomoć.

Osećala sam se kao da su jezive stvari kojima sam stalno prisustvovala počele da mi zamućuju razum i zapala sam u ozbiljno stanje depresije. Delovalo je kao veliki korak, ali osećala sam da moram da odem odatle.

Nakon što sam napustila posao u klanici, sve je krenulo nabolje. Potpuno sam promenila radnu oblast i počela da radim sa dobrotvornim organizacijama za pomoć u vezi sa mentalnim zdravljem, ohrabrujući ljude da govore o vlastitim osećanjima i potraže profesionalnu pomoć - čak i ako misle da im nije potrebna ili smatraju da je ne zaslužuju.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...