Izvor: Politika, 04.Mar.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mešine rečenice odzvanjaju u meni
Srpski narod je od najstarijih vremena o kojima govore istorijski izvori iskazivao jasnu opredeljenost da stvara duhovne vrednosti koje prevazilaze nivo čisto fizičkog postojanja
Ivan Negrišorac (1956), pesnik, romansijer, esejista, dramski pisac, dobitnik je nagrade „Meša Selimović“ za knjigu „Kamena čtenija“, koju je objavio novosadski „Orfeus”. Predaje teoriju književnosti i kreativno pisanje poezije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, predsednik je Matice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpske i Uređivačkog odbora „Srpske enciklopedije“. Dobitnik je naših najznačajnijih književnih nagrada.
Koju ste rečenicu Meše Selimovića usvojili kao putokaz u svom književnom radu?
Mnoge Mešine rečenice su dugo odzvanjale i još odzvanjaju u meni. Povodom knjige „Kamena čtenija“ s razlogom bismo se mogli i morali setiti njegovog objašnjenja muslimanskog konvertitstva. On je koristio reč otpadništvo, jer nije mogao naći nikakvu drugu, tačniju reč od ove koja je mnogim muslimanima i protagonistima komunističke ideologije izazivala mučninu, a koja se današnjim protagonistima globalističke ideologije čini politički krajnje nekorektnom. Za sve oblike otpadništva može važiti ona Mešina alegorijska shema: „Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije.“ U prostoru ove alegorije kriju se strašni raskoli i velike ljudske nesreće. Bilo bi dobro da smo nešto naučili od istorije, pa da izbegnemo nedaće!
Reč je o istorijskom romanu-poemi, koji prati sudbinu Srba od VII veka do današnjih dana. Šta može da očekuje narod koji se stidi „onoga što jeste”?
Ne može da očekuje mnogo, čak ni to da će opstati u budućnosti. Opstati mogu samo oni narodi koji neguju visoko razvijenu samosvest, koji su sposobni da se neprestano uzdižu, a kada padnu imaju hrabrosti i čvrstine da se sa tim otvoreno suoče. Trenutno najveći problem za duhovno-istorijski opstanak srpskog naroda sadržan je u tome što se našem narodu nameće model mišljenja po kojem upravo ono što je razlog za ponos (na primer, razvijen etos slobode) prikazuje se kao strašna sramota i objektivni, pravedni razlog za stradanje.
Verno, bez ulepšavanja, prikazujete našu istoriju, koja je često bila i krvava?
Ona je bila krvava i neprestano ispunjena strašnim dilemama i tragičkim ishodima zbog koje smo mi sami plaćali najveću cenu koja se može platiti. Takav tragizam bi kod svakog čestitog čoveka izazvao pre svega osećanje poštovanja, a jedino kod silnika, koji od ljudi oko sebe hoće da naprave najobičnije krpe, ovakav tragizam izaziva bes i želju da unište ne samo dostojanstvo, nego i fizičko biće čitavog naroda.
S druge strane, umete da pohvalite lepotu „Miroslavljevog jevanđelja“, i rukopisačku veštinu dijaka Grigorija?
Srpski narod je od najstarijih vremena o kojima govore istorijski izvori iskazivao jasnu opredeljenost da stvara duhovne vrednosti koje prevazilaze nivo čisto fizičkog postojanja. Na taj način je on svoju stvarnost činio duhovnom u meri koja i nas današnje i te kako obavezuje.
Vaša knjiga je omaž Njegošu – vladaru i pesniku. Šta nam poručujete kroz četiri plača Petra II Petrovića Njegoša?
U svom vremenu Njegoš nije imao nikakvih dilema oko osnovnih pitanja o tome ko smo, šta smo, kuda idemo! Zato je on utemeljio naš opstanak na pesnički uzvišen i za potomke obavezujući način. Danas, međutim, mnogi nastoje da ućutkaju ne samo Njegoša i sve članove vladarske porodice Petrović, nego hoće i da obave strašnu istragu predaka kako bi tom istragom eliminisali najodlučnije protivnike koji nisu dali, a i danas ne daju, da se istorija kreira bez ikakve veze sa prošlošću. Ako to nisu dopustili u vreme Osmanlija, zašto bi to dopustili u vreme globanlija? Kada sve to Njegoš danas vidi, šta mu drugo preostaje nego da peva plačeve zbog nas ovakvih kakvi smo? Ali u njegovim plačevima, ne zaboravimo, ponavljaju se dobro poznati stihovi: „Neka bude borba neprestana“! Njegoš nas, dakle, svojim plačevima podiže mnogo više nego što bi to mogle da učine nekakve današnje budnice!
Njegoševi potomci više neće da budu Srbi, već crveni Hrvati: stvaraju nov jezik, novu azbuku. Da li je reč o nepovratnom procesu?
Njegoševi potomci su u tom pogledu podeljeni. Oni koji bi da se Njegošu odupru, moraće da ga sasvim ućutkaju, pa i da obave istragu svega onoga što je vekovima u Crnoj Gori postojalo. Ta grupa odnarođenih političara, ideologa i kvazinaučnika mora svoju delatnost zasnivati na silnim mistifikacijama i lažima, te na besprizornom nasilju. Ono što bi svaki čovek normalne pameti i elementarnog dostojanstva morao učiniti jeste da se svemu ovome odlučno odupre: neću pristati da me lažu, neću da budem puki objekat nasilja, neću da me odvoje od Njegoša! Zato sa svima onima koji u Crnoj Gori misle njegoševski, treba da očuvamo što prisniju i bližu komunikaciju, a pre svega treba da im pomognemo da prežive užasno nasilje kojem su izloženi!
Skender-beg, najmlađi sin vojvode Ivana Crnojevića, postaje sandžak-beg, ali je svestan svog porekla. Nama su Srbi katolici i Srbi muslimani postali najveći neprijatelji?
Taj moj junak izgovara strašne reči: „Od svojih se otpadih, a tuđi postao nijesam!“ A kad ga smrt poziva, ona ga zove po rođenom imenu, Staniša, a ne po imenu usvojenom prisilom. Otpadništvo samo po sebi ne bi moralo da bude problem, ali postaje problem kada taj društveni sloj biva iskorišćen za istorijske obračune sa narodom iz kojeg su potekli. A taj obračun, bar ovde na Balkanu, periodično i neizbežno se javlja. Zato bi svima onima koji nastoje da ostvare nove oblike otpadništva na vreme trebalo reći šta će sve to u budućnosti morati da proizvede! Kreatori otpadništva kad-tad će zatražiti najstrašniju cenu za iskazivanje poslušnosti!
Zoran Radisavljević
-----------------------------------------------------------
Njegoševa testamentarna volja
Opisujete i rušenje kapele na Lovćenu i pravljenje mauzoleja. Hoće li se Njegoš ikada smiriti u svojoj kapeli na Lovćenu?
Njegošu nema mira sve dok njegov, srpski narod, a pogotovo Crnogorci, kao deo srpskog naroda, prolaze takva iskušenja i strahote. Njegovo stradalništvo će se vremenom samo povećavati ukoliko se bude i dalje previđala njegova testamentarna volja, a izlazilo se u susret volji onih koji su sve preduzeli da i Njegoš i srpski narod što pre nestanu sa istorijske scene.
objavljeno: 05.03.2014
.jpg)
