Izvor: Glas javnosti, 15.Jun.2009, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mesečno gube 8.000.000 evra

BEOGRAD - Pančevački gigant „Petrohemija“ zapošljava 2.368 radnika, ostvaruje promet od 360 miliona evra, ali su akumulirane obaveze „Petrohemije“ na početku ove godine dostigle više od 193 miliona evra, a knjigovodstveno iskazani gubitak, pre revizije obračuna, u 2008. godini bio je 91,5 miliona evra. S tim gubitkom od osam milijardi i 113 miliona dinara „Petrohemiji“ je nedostajalo 27,11 odsto ukupnog prihoda da bi u prošloj godini poslovala na pozitivnoj nuli. Sa takvim rezultatima >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << preostali kapital se već istopio za dva i po meseca ove 2009. godine, jer je na početku godine iznosio samo milijardu i 776 miliona dinara ili oko 20 miliona evra.

Vlada Republike Srbije donela je zaključak o potrebi pokretanja reorganizacije „Petrohemije“ Pančevo. Vlada je bila pritisnuta zahtevom novog većinskog vlasnika NIS, ruske kompanije „Gaspromnjeft“, da se dug iz prošle i ove godine od 80 miliona evra izmiri, uz istovremeni pritisak i druge ruske kompanije „Lukoil“, da se njihovo potraživanje od 30 miliona evra reguliše kvalitetnim namirenjem.

Ministar Mlađan Dinkić je i u pančevačkoj „Petrohemiji“ umešao prste. On je 2004. godine, umesto hitne privatizacije, uveo državu za jedinog vlasnika „Petrohemije“, gde su potom partije upućivale svoje članove za upravne odbore i direktore, koji su nedomaćinskim poslovanjem doveli do upropašćivanja svih 118,9 miliona evra kapitala. Jedino je Dinkić sprečavao da se „Petrohemija“ i NIS istovremeno privatizuju iako su tehnološki povezane preko osnovne sirovine.

„Petrohemija“ AD Pančevo imala je ukupan kapital od 118,9 miliona evra. U vlasništvu države je 79,93 odsto (državni 57,22 odsto, društveni 3,44 odsto i kapital Fonda za razvoj 19,27 odsto), dok je NIS imao 19,80 odsto učešća u kapitalu, ili 23,5 miliona evra, opština Pančevo ima samo 0,27 odsto, što čini nešto manje od 320.000 evra. Kako je NIS 49 odsto u vlasništvu Republike Srbije, to proizlazi da državi Srbiji od kapitala u „Petrohemiji“ pripada još, posredno, 9,70 odsto, tako da Republika Srbija ima u „Petrohemiji“ kapital od 89,63 odsto, ili 106,6 miliona evra, dok ruska kompanija „Gaspromnjeft“ ima 10,10 odsto, ili nešto više od 12 miliona evra.

GRAĐANI PLAĆAJU DANA

Branislava Zeca, izvršnog direktora Agencije za privatizaciju, vlada je pre mesec dana postavila za predsednika Upravnog odbora „Petrohemije“. Sada ta agencija priprema privatizaciju „Petrohemije“.

Vlada, kao vlasnik 90 odsto „Petrohemije“, tvrdi da tu nema sukoba interesa. Iako je priprema privatizacije u toku, do sada nije imenovala ni finansijskog savetnika, a to što je mesečni gubitak u „Petrohemiji“ više od osam miliona evra, izgleda da nema veze, jer će to na kraju platiti budžet Republike Srbije, odnosno - građani.

PROPAST POSLE 40 GODINA

Ovaj gigant, koji je podignut odlukom savezne vlade 1968. godine, ima devet fabrika, od čega fabriku etilena sa dve fabrike polietilena, niske i visoke gustine, fabriku sintetičkog kaučuka u Elemiru, „Panonijaplast“, „Petrolplast“, „Elektrolizu“, fabriku za obradu vode i Energetiku. Vlada predlaže da se prodajom pojedinih fabrika deo dugova „Petrohemije“ namiri.

Bez obzira kakav „lek“ će propisati izvršni direktor agencije za privatizaciju Branislav Zec, teško da će tome prethoditi analiza kada i iz kojih razloga je došlo do propasti giganta petrohemijske industrije na četrdesetu godišnjici poslovanja.

U ovom slučaju jasno je da je ruska kompanija „Gaspromnjeft“ putem obavezne revizije godišnjeg obračuna za 2008. godinu, procenom revizora, koristeći prednosti većinskog vlasnika, već umanjila, odnosno već rezervisala veća sredstva za otpis pouzdano nenaplativog potraživanja NIS od „Petrohemije“. Treba očekivati da ruska strana bude spremna da uz veliki bonus u celini proda, a time i isknjiži potraživanje NIS od „Petrohemije“. To bi praktično značilo da je država Srbija postala stopostotni vlasnik „Petrohemije“ AD Pančevo (sa simboličnih 0,27 odsto kapitala Skupštine opštine Pančevo).

Još 2004. godine vlada je donela odluku da izvrši konverziju svih potraživanja od „Petrohemije“, u akcije. Na taj način je Fond za razvoj svoja potraživanja po osnovu datih zajmova i pripadajućih kamata, zatim Poreska uprava i Naftna industrija Srbije, potraživanja u iznosu od 11,14 milijardi dinara, uključiv u to i potraživanja Fonda za razvoj i NIS, pretvorila je u kapital, pa je tako stekla više od 95 odsto učešća u kapitalu. Da bi tada uspelo odustajanje od dugova „Petrohemije“, ubeđene su JU-banka, Privredna banka Pančevo i „Tehnogas“ da reprogramiraju svoja potraživanja. Te 2004. godine ukupni poslovni prihodi „Petrohemije“ bili su 17,96 milijardi dinara. Konverzija potraživanja države u akcije značila je da „Petrohemiju“ ne pritiskaju tekuće obaveze u visini sedmoipomesečnog prihoda. Istovremeno, „Petrohemija“ nije državi za tu milosrdnu akciju garantovala nikakvu dobit.

A zasto ne postavite pitanje odgovornosti onih koji su doveli Petrohemiju u ovakvu ekonomsku situaciju - razne partije i poimence partijski kadrove koji su njom upravljali i sad upravljaju i koji su je svojom nekompetencijom, neodgovornoscu i direktnim stetnim delovanjem (da ga neece dovede u gubitak ako pred imenujemo) od firme koja je drugi najveci izvoznik u Srbiji napravili gubitasa? Zasto ih ne pitate koliki je odnos cene sirovine koju su direktori ugovorili sa NIS-om januara 2009. i cene gotovog proizvoda iz te sirevine, koji takodje prodaju NIS-u. Samo taj podatak (1:1, u realizaciji i 1:0,7) govori odakle proizvodnja gubitaka, planirana i ugovorena! Zasto? Postoji li odgovornost uprave za upravljanje firmom koja joj je poverena i kako se naziva vodjenje firme u stecaj? Takvo upravljanje je dobro poznato na brojnim primerima u postupku tranzicije u Srbiji.

Svaka čast na uspešnom upropašćivanju cele srpske privrede. Sve čestitke ekspertima! To ide ovako: jedna generacija stiče i stvara, a druga prodaje i rasprčkava. Mladi, budite bar upola uspešni kao vaše babe i deda. Ove treba ukinuti dekretom po kratkom postupku da im se zatre svaki trag, ali privreda neće još dugo moći da se dohvati zelene grane od ovako "domaćinskog" vođenja privrede.

Dipl. ecc

Nastavak na Glas javnosti...