Izvor: Politika, 20.Jul.2009, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesečeva era na stranicama „Politike”
Naš list je pre četiri decenije sveobuhvatno pratio ostvarenje jednog od najstarijih, drevnih ljudskih snova
Kazaljke na službenim časovnicima u Hjustonu pokazivale su tada, računajući po našem vremenu, 21 čas, 17 minuta i dve sekunde.
„Ljudi, zamislite, čovek na Mesecu!” – ote se reč nekome u sobi s teleks-aparatima, zaposednutoj reporterima. Neki zapljeskaše. Kolega iz Kanade šapuće da mu nešto zastaje u grlu. Volter Kronkrajt, televizijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komentator broj jedan, žali se pred milionskom publikom da je ostao bez reči"
Kolega Aleksandar Nenadović, tada stalni dopisnik „Politike” iz Vašingtona, tog 20. jula 1969. nalazio se u kontrolnom svemirskom centru u Hjustonu, iz koga je svetska novinarska elita u paklenom ritmu izveštavala o toku velike avanture koja je čoveku konačno omogućila da se spusti na površinu Meseca.
„Armstrong i Oldrin otvorili Mesečevu eru”, pisala je „Politika” u nadnaslovu opsežnog Nenadovićevog izveštaja, objavljenog 21. jula pre četrdeset godina na prvoj strani našeg lista preko svih pet stubaca, pod naslovom „Čovek na Mesecu”.
Komandant Nil Armstrong i Edvin Oldrin, članovi posade „Apola-11”, modulom „orao” spustili su se te epohalne večeri u More tišine na Mesecu, dok je treći član posade Majkl Kolins nastavio da u komandnoj letelici kruži oko našeg najbližeg nebeskog suseda.
Mesečeva era je započeta 20. jula u trenutku precizno navedenom u Nenadovićevom izveštaju, a Nil Armstrong je izašao iz modula „orao” i stupio na Mesečevo tlo u 3.56 časova 21. jula 1969. godine.
U prvom globalnom televizijskom prenosu, stotine miliona gledalaca su s uzbuđenjem i strepnjom satima pratile prenos leta „Apola-11”, uz zajednički osećaj trijumfa i sreće što je čovek konačno ostvario jedan od svojih najstarijih, drevnih snova.
Kolega Nenadović bio je u prilici da uživa u svojevrsnoj privilegiji i da kao neposredni svedok zbivanja iz svemirskog centra u Hjustonu izveštava čitaoce našeg lista o tom do tada najuzbudljivijem putovanju u ljudskoj istoriji.
„Politika” je tokom jula 1969. godine objavljivala njegove tekstove i drugih autora, pomno prateći pripreme misije „Apola-11”, a od trenutka kada je počelo „odbrojavanje” za početak leta u dva-tri navrata je i svih pet prvih stranica lista bilo posvećeno ovoj temi.
Bio je dizajniran i posebni logo „Dnevnik Mesečeve ere”, a sve je začinjeno izvanrednim, specijalnim dodatkom, štampanim u koloru na šest strana, 22. jula, kada je „Apolo-11” već bio na putu ka Zemlji.
U maniru onog doba, u pomenutom prilogu „Politika” je objavila postere članova posade i Mesečevu mapu, uz pažljivo odabrane, svedene informacije o ovoj spektakularnoj misiji.
U samoj redakciji tih dana je ključalo kao u kotlu, što posredno ilustruje činjenica da je naš list štampao dve različite prve strane s datumom 21. jul, iako su one obeležene na isti način, sa tri zvezdice. U ono vreme to je bila oznaka za treće izdanje „Politike”, jer je četvrto i poslednje (beogradsko) uz zaglavlje nosilo četiri zvezdice.
Da li je u toku samog štampanja trećeg izdanja došlo do promene prve strane, ili je uzbuđenje bilo toliko da su kolege zaboravile da umesto tri na beogradsko izdanje stave četiri zvezdice, danas je teško reći.
Od prvog dana jula te davne godine „Politika” je činila velike napore da tema kosmičkih letova i novih ljudskih mogućnosti, optimističkih projekcija i smelih vizija, bude prisutna na njenim stranicama.
Na način čudan i za današnje vreme, tema je otvorena 1. jula, prenošenjem delova teksta iz ondašnjeg zvaničnog sovjetskog državnopartijskog lista „Izvestija”, koji je preneo tvrdnje izvesnog filologa Zajceva da je Isus Hristos „došljak iz kosmosa, predstavnik najviše civilizacije”. On je kosmičkim brodom stigao u Vitlejem, gde je naukovao da je carstvo njegovo „na nebu”, negde u dubinama kosmosa, protumačio je Zajcev. Njega je oštroj, klasnosvesnoj kritici podvrgao akademik V. Tesenkov, čije je stavove „Politika” takođe prenela, ostavljajući svojim čitaocima da sude čije su tvrdnje bliže istini.
Pre poletanja posade „Apola-11” preneta je optimistička izjava direktora NASA Tomasa Pejna da će do kraja 1970. biti „još desetak spuštanja na Mesec”, a već 11. jula punih pet strana lista bilo je posvećeno ovoj temi.
U nekoliko nastavaka su objavljena i razmišljanja slavnog Alberta Moravije o smislu čovekove okrenutosti kosmosu, nizale su se brojne informacije o poslednjim pripremama za poletanje, na stranicama „Politike” našla su mesta i razmišljanja supruga herojske trojke o onome što predstoji i o svakidašnjici života.
Stupivši na Mesečevo tlo Nil Armstrong je izgovorio svoju čuvenu rečenicu: „Ovo je mali korak za čoveka, a veliki korak za čovečanstvo.”
Pre četrdeset godina „Politika” se tom epohalnom koraku odužila na impresivan način.
Slobodan Kljakić
[objavljeno: 21/07/2009]
