Izvor: B92, 24.Jul.2012, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesarović: Za propuste kriva vlast
Beograd -- Predsednica VSS Nata Mesarović ukazala je da su Ustav iz 2006. i pravosudni zakoni koje je donosila vlast uzrok problema u postupku opšteg izbora sudija.
Ona tvrdi da je VSS samo sprovodio zakon i poštovao Ustav Srbije.
Reagujući na poslednje odluka Ustavnog suda Srbije koji je usvovio na stotine žalbi neizabranih sudija, Mesarović je istakla da je osnov za opšti izbor sudija Ustav iz 2006. godine po kome je radio Visoki saveta sudstva kao i niz kasnije donetih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pravosudnih zakona.
Te zakone je donela Skupština Srbije na predlog Vlade, a da je uloga VS S bila da takav tip izbora sprovede. Ona je dodala da telo kojim predsedava ne beži od odgovornosti.
"VSS ne beži od utvrđivanja sopstvene uloge u tome niti njegov predsednik, već da upozorava na zaboravljene, skrivene i potisnute činjenice o pravnoj prirodi i uzrocima svega u vezi sa izborom koji je nastao mnogo pre osnivanja tog tela i koji uopšte nije proceduralne prirode", navela je Nata Mesarović u pisanoj izjavi objavljenoj na sajtu VSS.
Podsećajući na tok postupka opšteg izbora i upozorenja Venecijanske komisije povodom Nacrta Ustava iz 2006. Mesarović je zaključila da "jedini predlagači i donosioci suštinskih odluka u oblasti pravosudja (izvršna i zakonodavna vlast), nisu otvoreno prihvatili navedene zahteve Evrope i na osnovu toga nesporno i jasno promenili svoje odluke".
Sve do sada te suštinske odluke, ne samo da nije poništio ni Ustavni sud, već je u više navrata i u različitim prilikama odbacio inicijative predlagača za ocenu ustavnosti i zakonitosti donetih akata ili je postupak obustavio zbog nepostojanja osnova za dalje vodjenje postupka.
Poslednjom odlukom Ustavnog suda, o usvajanju žalbi kojom se, kako je navela, razrešava spor, kroz proceduralne nedostatke naknadno izbor pretvara u reizbor i tako pokušava da sakrije suštinu spora i donekle okrivljuje organ čija je uloga bila da donete propise sprovede.
"Znači naočigled i odjednom se, po mom mišljenju dogodila značajna promena političke odluke koja je izvedena nepodobnim načinom i sve se svodi na VSS koji je sve vreme sprovodio zakone i poštovao donete odluke Ustavnog suda", navela je Mesarović.
Ona je podsetila da je svim sudijama koje su u vreme izbora obavljale sudijsku dužnost, a koje nisu izabrane u postupku opšteg izbora prestala sudijska dužnost po sili zakona.
Zna se da je postojao opšti oglas za izbor na sudijsku funkciju, na kome su mogli učestvovati i kandidati koji se nisu nalazili na sudijskoj dužnosti, a mogli su da konkurišu jednako, ravnopravno i inicijalno, navela je Mesarovićeva.
"Problemi su nastali pošto je donošenjem zakona o novoj mreži sudova, znači političkom odlukom broj postojećih sudijskih mesta smanjen u skladu sa evropskim standardom (broj sudija na 100.000 stanovnika), a na konkurs za izbor se prijavilo višestruko više kandidata od broja koji se bira", smatra Mesarović.
Medju onima koji nisu izabrani bilo je i 800 zatečenih sudija kojima je na osnovu izričite odredbe zakona prestala sudijska dužnost, podsetila je ona.
Od tog trenutka do danas, kako je ukazala, traje "politička borba i sukob izmedju vlasti (izvršne i zakonodavne) i nevladine organizacije (Društvo sudija Srbije) koja je okupila i neizabrane sudije i koja uživa manje ili više otvorenu nekada jaču, a nekada slabiju podršku evropskih institucija.
U tim raspravama i sukobima, još od upozorenja Venecijanske komisije na nacrt Ustava iz 2006. godine, pa sve do danas, tvrdi se da ni Ustavni zakon, ni drugi zakoni nisu smeli da predvide izbor, već reizbor i da je zbog toga čitav taj postupak trebalo da bude potpuno drugačiji (mogle bi konkurisati samo postojeće sudije, važila bi pretpostavka izbornosti, a samo suprotno bi se dokazivalo itd), navela je Mesarović.
.jpg)
