Izvor: Nezavisne Novine, 18.Sep.2016, 22:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mešanje politike je tragično za kulturu

Počinjemo da sumnjamo u značaj knjige, uopšte kulture, ali to nam je nametnuto od onih koji odlučuju o kulturi, a uopšte nisu kulturni poslenici, kazao je u intervjuu za "Nezavisne" Risto Vasilevski, pjesnik, akademik, esejista, književni kritičar, prevodilac i izdavač.

Podjednako dobro poznato i cijenjeno ime kako u makedonskoj, tako i u srpskoj književnosti, Vasilevski je bio gost 1. međunarodnih književnih susreta koji su se održavali u okviru Sajma knjige u Banjaluci.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << />
Vasilevski je objavio više od 20 knjiga na makedonskom i srpskom jeziku, neke u više izdanja. Preveo je veliki broj knjiga sa makedonskog na srpski i obrnuto. Njegove pjesme su prevedene na gotovo sve evropske jezike, zatim na kineski, hindu, arapski. Član je Makedonske akademije nauka i umjetnosti, Društva pisaca Makedonije i Udruženja književnika Srbije.

NN: Međunarodni književni susreti u Banjaluci su održani prvi put. Našem gradu su oni i te kako potrebni, ali koliko je i za Vas značajna prilika da bar mali dio svog opusa predstavite ovdje?  

VASILEVSKI: Ja se osećam emotivno, jer sam pre više od 50 godina pokretao jedan književni festival, radi se o festivalu poezije "Smederevska pesnička jesen", koji već prelazi u neku starost. Možda je ovo malo kasno za Banjaluku, ali ne mora da bude, jer sve što počne i nastavi da traje ostavi svoj pečat u vremenu. Mislim da je takav festival u jednoj ovakvoj sredini više nego neophodan i očekujem da će on naići na podršku svih onih koji treba da brinu o kulturi.

NN: Kad govorimo o toj podršci, čini se da ona izostaje prvenstveno kad je knjiga u pitanju. Zbog čega je, po Vašem mišljenju, to tako?

VASILEVSKI: Dakle, oni koji odlučuju o kulturi bave se i politikom i njima je vlastita sudbina u političkim procesima, na funkcijama, važnija od svega onoga što je značajno ili najznačajnije za narod. Najmanje im je značajna kultura koja je osnova svega, pa čak i njihovog trajanja. Ali, oni toga kao da nisu svesni. Jer oni znaju da njihovi mandati kratko traju i hoće da ih iskoriste za ličnu korist. A, to je tragično za kulturu, umetnost i stvaralaštvo. Dobro je još što sami stvaraoci ne daju da stvaralaštvo i kultura propadnu.

NN: Dakle, državni aparat ima jako malo razumijevanja za gotovo sve manifestacije koje promovišu kulturu. Nažalost, situacija je slična u gotovo svim državama regiona.

VASILEVSKI: Nema osećaja za te manifestacije. Oni imaju drugih briga i seku granu na kojoj oni jedino mogu da postoje. Granu nacionalnog, kulturnog, tradicionalnog, onoga što treba da čini svest i savest jednog društva. Takvo stablo koje oni pokušavaju da osakate ako se ne obnavlja iz svojih korena, koje čine stvaraoci, ono će se osušiti. Srećom, postoji u samim stvaraocima energija koja ne da da bude uništena uprkos odnosu koji prema njima neguju oni koji inače treba sasvim drugačije da se ponašaju u takvim okolnostima.

NN: Možete se pohvaliti impresivnom biografijom, ali i brojnim književnim priznanjima. Ipak, iz razgovora s Vama stiče se utisak da niste neko ko voli da se hvali onim što ste postigli do danas.

VASILEVSKI: Ako iza jednog čoveka postoji opus koji ga je legitimisao ne samo u srpskom, makedonskom jeziku, ima promociju u svetskim okvirima, delo mu je nagrađivano najznačajnijim priznanjima, onda autor nema potrebu da to ističe. To ne bi bila ni hvala sebi, ni svom delu. O delu o kome se pisalo, o kome su davali sudove, autor čak i kada ne prihvata neke ocene, a ja nisam bio u toj poziciji, on ipak mora da prihvati te sudove i da ih dovede u kontekst s onim što on sam misli o svom delu.

NN: Prevodilački rad je, između ostalog, nešto po čemu Vas mnogo ljudi prepoznaje. Najviše prevodite sa srpskog na makedonski i obrnuto. Koliko je književnost autora koji pišu na srpskom jeziku prepoznata u Makedoniji, ali i drugim državama?

VASILEVSKI: Pre 25 godina sam pokrenuo malu izdavačku kuću "Arka" jer sam se bio umorio od drugih izdavača. Budući da su meni i makedonski i srpski jezik podjednako važni i značajni, pokrenuo sam na planu afirmacije srpske književnosti na makedonskom jeziku ediciju "Srpski venac", u kojem sam objavio 30 izabranih pesama savremenih srpskih pesnika. Ona je u celini posvećena nacionalnoj pesničkoj tradiciji. Među njima su i Ranko Risojević, Predrag Bjelošević, Stevan Tontić, Mićo Cvijetić i drugi, zaključno sa Matijom Bećkovićem, čiji izbor se prvi put u celini predstavlja na nekom stranom jeziku. Radi se o delu koje je teško prevodivo na druge jezike. Mnogi tu moju delatnost smatraju najvažnijim mostom približavanja makedonske i srpske književnosti. A, kada je u pitanju odjek tih knjiga u jednom i drugom jeziku, mogu vam reći da se u Makedoniji srpski pisci veoma čitaju. Mislim da kad se gleda u ukupnosti, da se zapravo srpski pisci tamo najviše čitaju, i neki od njih su vršili uticaj na neke makedonske pisce. Opet, i makedonska književnost je dosta čitana ovde. Jer se radi o bliskim piscima kojima su teme identične, sudbine nezaobilazno istovetne i to je onda normalan odnos.

NN: Posao prevođenja jednog djela može biti obiman i dugotrajan, a koliko je zahvalan u finansijskom smislu?

VASILEVSKI: Iz svog iskustva mogu da kažem da onaj ko želi da se bavi prevodilaštvom zbog novca - on ne treba da počinje. U ovom odgovoru može biti sve sadržano, ali prevodilaštvo i odnos prema nekim književnim vrednostima ne treba uvek da zavisi od novca. Postoje neki drugi povodi i neke druge nagrade koje nisu materijalne prirode. U principu ja se time bavim iz beskrajne ljubavi prema literaturi, ljudima koji se bave literaturom i prema potrebi da oni imaju pristup i nekim drugim sredinama.

Nastavak na Nezavisne Novine...