Izvor: RTS, 23.Mar.2014, 23:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Meron: Tribunal nije jedini lek

Imao sam privilegiju da tokom 2013. godine učestvujem u ceremonijama kojima je obeležena dvadeseta godišnjica osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. U sklopu tih napora tokom novembra sam boravio na području bivše Jugoslavije i sastao se sa predstavnicima bošnjačkih, hrvatskih i srpskih zajednica, između ostalih sa žrtvama, studentima i predstavnicima pravosuđa, navodi predsednik MKSJ Teodor Meron u autorskom tekstu.

U našim razgovorima osvrnuli >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << smo se kako na dosadašnje uspehe Međunarodnog suda, tako i na izazove s kojima se on i dalje susreće, kao i na naša nadanja za budućnost regiona. Posebno sam bio dirnut kada su žrtve opisivale svoja iskustva, što me je podsetilo na patnje koje smo ja i moja porodica proživeli pod nacistima za vreme Drugog svetskog rata.

Vratio sam se u Hag odlučniji nego ikad da obezbedim da Međunarodni sud odigra što konstruktivniju ulogu u bivšoj Jugoslaviji - čak i sada kada završavamo poslednje prvostepene i drugostepene postupke i prenosimo funkcije na novi Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS), koji će preuzeti nadležnost nad eventualnim žalbama u poslednjim predmetima MKSJ i nastaviti da se brine o dugoročnim obavezama, poput zaštite svedoka. Pitanje s kojim se suočava Međunarodni sud, kao i zajednice u bivšoj Jugoslaviji, jeste šta bi ta uloga trebalo da bude.

Na početku bih želeo da napomenem da određivanje parametara u kojima se diskutuje o nasleđu Međunarodnog suda ili se ono koristi predstavlja pravo raznih zajednica pogođenih sukobima započetim početkom devedesetih godina XX veka.

Međutim, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva kao sudije i predsednika Međunarodnog suda, i imajući u vidu mandat Međunarodnog suda, želeo bih da iznesem neke stavove o tome u čemu sve mislim da Međunarodni sud može pomoći zajednicama i pojedincima u regionu, a u čemu ne može.

Pre svega, verujem da Međunarodni sud ima odgovornost da predstavi činjenice o svom radu, i da te informacije učini svima dostupne.

Naš Outreach program, koji je nedavno dobio važnu donaciju od Evropske unije, na ovaj cilj je usredsređen u svojim brojnim aktivnostima, među kojima je produkcija dokumentarnih filmova, održavanje konferencija, organizovanje poseta Međunarodnom sudu zainteresovanih grupa s područja bivše Jugoslavije, kao i organizacija gostovanja zaposlenih na Međunarodnom sudu u bivšoj Jugoslaviji. Verujem da mogućnost da Međunarodni sud pomogne uspostavljanje informacionih centara u raznim gradovima na području bivše Jugoslavije predstavlja važan korak ka tome da se obezbedi da rad Međunarodnog suda bude u potpunosti dostupan široj javnosti.

Dalje, verujem da Međunarodni sud može imati važnu ulogu u podršci učvršćivanju vladavine prava u bivšoj Jugoslaviji. S tim u vezi, ohrabruje me što se naša sudska praksa citira u raznim relevantnim jurisdikcijama, i podržavam naše napore da pružimo informacije i obuku studentima prava, pravnicima i sudijama u raznim državama u regionu. Nadam se da će sudska praksa Međunarodnog suda stvoriti osnovu za dalji razvoj sudske prakse na nacionalnom nivou o pitanjima među kojima su genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i krivični postupak.

U potpunosti sam svestan da se mnogi pojedinci nadaju da Međunarodni sud može samostalno da reši sve probleme nastale zbog sukoba započetih devedesetih godina XX veka i da obezbedi pomirenje, mir i bezbednost.

Međutim, jasno je da pravosudni mehanizmi, bez obzira na to da li su nacionalni ili međunarodni, ne mogu sami postići ove ciljeve. Mandat Međunarodnog suda je ograničen na utvrđivanje individualne odgovornosti lica optuženih za određene teške zločine počinjene na području bivše Jugoslavije.

Ovo je važan zadatak i može poslužiti kao početni korak za diskusiju i debatu o budućnosti, posebno o važnosti individualne krivične odgovornosti i vladavine prava. MKSJ, međutim, ne može poslužiti kao jedini, niti čak najvažniji način za zaceljivanje rana nastalih sukobima koji su se dogodili devedesetih godina XX veka.

Umesto toga njegov rad može poslužiti kao kontekst za šire diskusije i dopuniti napore koji su neposredno usmereni na pomirenje, poput komisija za utvrđivanje istine na regionalnom, nacionalnom ili međunarodnom nivou, programa za utvrđivanje zajedničkih stanovišta o istoriji, razmena studenata i slično.

Svest o granicama uticaja Međunarodnog suda nas podseća na potrebu za trezvenošću i skromnošću. Međutim, kada razmišljamo o ovim pitanjima, takođe je važno ne zaboraviti da suđenja vođena pred MKSJ imaju važnost koja seže daleko van bivše Jugoslavije. Nasleđe Međunarodnog suda je znak odlučnosti međunarodne zajednice da zločini poput onih počinjenih u ratovima na području bivše Jugoslavije ne smeju biti ponovljeni, ni u regionu, niti bilo gde drugo.

Mnogo toga u radu MKSJ direktno zavisi od pomoći vlada, organizacija i pojedinaca u bivšoj Jugoslaviji. Izuzetna saradnja koju su svi oni pružali i nastavljaju da pružaju, od svedočenja pred Međunarodnim sudom, preko dostavljanja dokaznog materijala i pomoći u objašnjavanju rada Međunarodnog suda, do prebacivanja optuženih lica u Hag, bila je preduslov za uspešan završetak istorijskih suđenja vođenih pred MKSJ. U tom pogledu, pomoć koju su pojedinci i zajednice s područja bivše Jugoslavije pružili MKSJ nije samo svedočanstvo vaše rešenosti da prevaziđete nasleđe sukoba, već i konkretan doprinos okončanju nekažnjivosti u celom svetu.

Nastavak na RTS...