Izvor: Vesti-online.com, 29.Mar.2018, 22:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mermer i granit posle fresaka
Radovi na postavljanju podnog grejanja u hramu Vaskrsenja Gospodnjeg na Galusu u Frankfurtu su privedeni kraju. Nedeljna služba se, kao što je i planirano, ponovo obavlja i u hramu pa vernicima nije bilo teško da primete da je pod pokriven sivim betonom.
- Položene su cevi za grejanje i povezana instalacija sa glavnom peći koju smo već imali u crkvi i preko svega je naliven novi betonski sloj, takozvani estriš - objasnio je otac Simon čelnik Srpske pravoslavne opštine Frankfurt.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
On ističe da je urađen veliki posao.
- Sve je počelo skidanjem starih ploča i otklanjanjem jednog sloja betona da napravimo optimalne uslove za postavljanje grejanja. Podno grejanje je kompletno donirao Robert (kršteno Rodoljub) Ilić. Njegova donacija je velika, ukupno oko 640 kvadratnih metara, jer se ne završava na podnom grejanju u brodu crkve, već donacija obuhvata i podno grejanje za buduću salu koja se pravi u podrumu crkve, a prave je naši Svetosavci, među kojima je i Rodoljub Ilić veoma angažovan. Poslovi nisu još završeni oko poda jer ćemo, po dinamici razvoja ostalih radova, nove podne ploče da postavimo na kraju i tada će pod dobiti konačan izgled - kaže otac Simon.
Prema planu će se prvo obaviti ravnanje zidova, a zatim će se uraditi kompletno freskopisanje da bi u poslednjoj fazi bile postavljene ploče na podu kako bi se izbegla eventualna oštećenja prilikom freskopisa koji se velikim delom radi na skelama.
- Pod će biti delom pokriven novim mermernim i granitnim pločama, a jedan deo, soleja, će biti urađen u mozaiku. Soleja je centralni deo crkve i predstavlja večnost, spasenje u carstvu nebeskom. Kada se u crkvu uđe, gleda se u ikonostas, Gospoda na prestolu slave, uspinje se stazom ka soleji, što simbolizuje penjanje prema carstvu nebeskom - objašnjava otac Simon.
Predviđeno je da ikonopisanje traje 18 meseci, pa će tada moći da se vidi konačan izgled mermernog poda i soleje u mozaiku.
Osim Rodoljubu Iliću, otac Simon je zahvalnost uputio i Marku Tomiću koji je svoju firmu angažovao na radovima, kao mnogima koji su dali svoj doprinos. U crkvi smo u radnom odelu zatekli Đorđa Kojića, Stevana Stančevića i umetnika Milana - Minju Nikolčina.
- Vera u Hrista nas je ovde povezala i nije nam bilo teško da pomognemo da naš hram učinimo lepšim i boljim. Rado sam pomagao i dao svoj mali doprinos Rodoljubu oko grejanja - kaže Đorđe Kojić, jedan od 39 ktitora hrama Vaskrsenja Gospodnjeg.
Nastavak na Vesti-online.com...
