Izvor: Blic, 22.Okt.2013, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkur krije tajnu rođenja Meseca?
Merkur, najmanja planeta Sunčevog sistema, možda krije tajnu rođenja našeg Meseca, kažu naučnici.
-Poput Meseca, Merkur je pusto, stenovito telo bez vazduha, iako nešto veći od Zemljinog satelita – izjavio je Šon Solomon, glavni istražitelj misije “Mesindžer” američke svemirske agencije NASA, preneo je “Spejs”.
Trenutno ne postoji teorija o nastanku Meseca koja bi uspešno odgovorila na sva pitanja. Najpopularnija je teorija da je on nastao nakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što je telo veličine planete nazvano Teja udarilo u tek rođenu Zemlju pre oko 4,5 miliona godina, a da je Mesec nastao iz materijala koji je nakon katastrofičnog udara odleteo sa naše planete.
Letelica “Mesindžer”, vredna 446 miliona dolara, u martu ove godine je završila pravljenje mape površine Merkura. “Mesindžer” je lansiran 2004, a u orbitu prve planete od Sunca stigao je 2011. Naučnici sada proučavaju podatke koje šalje letelica.
Jedno od najznačajnijih otkrića bile su neverovatne sličnosti između Meseca i Merkura, posebno što se tiče njihove geološke istorije.
-Merkur i Mesec izgleda da su pratili veoma slične puteve. To je neverovatno, s obzirom da se smatra da se Merkur oformio od materijala koji je činio disk gasa i prašine oko Sunca, a ne zahvaljujući velikom udaru, što je slučaj kod Meseca – kaže Solomon.
Baš kao i kod našeg satelita, deo Merkurove površine je relativno gladak. Na Merkuru ove ravni pokrivaju 27 odsto površine, a na Mesecu oko 16 odsto. Naučnici misle da su se te ravni na oba tela formirale pre više milijardi godina, nakon vulkanske erupcije koja je prekrila površinu lavom niskog viskoziteta, tečući nizinskim predelima i delimično ispunjavajući ili prekrivajući stare kratere.
Iako su ta drevna Merkurova brda i mlađe vulkanske ravni drugačijeg sastava nego lunarni, oni su veoma slični topografski i skoro su iste starosti.
-To znači da su oba tela imala eksplozivne vulkanske erupcije koje su proizvele naslage vulkanske mase, vulkansko staklo – naveo je Solomon.
Vulkansko staklo je istopljeno kamenje koje se ohladilo i učvrstilo na površini tela. Stvara se pri veoma brzom hlađenju lave.
Mesečevo vulkansko staklo, međutim, uglavnom je bazaltno i tamnije je od okoline. Na Merkuru je ono svetlije i crvenije od ostatka površine.
-Uprkos razlikama, značajno je da je u vulkanskim erupcija bilo dovoljno isparljivog sadržaja u magmi da upravlja vatrenim fontanama erupcije koje su proizvele staklo – kaže Solomon, dodajući da su “isparljivi sadržaji” gasovi koji mogu da pobegnu veoma lako.
Sličnosti Meseca i Merkura tu se ne završavaju.
-Oba tela imaju depozite polarnog leda formirane u regionima koji su u trajnoj senci i očuvali su se eonima, zahvaljujući usklađenosti između brzine rotacije planete i orbitalnog perioda. I, konačno, i Merkur i Mesec imaju snaže hemisferne razlike, što znači da oba tela imaju po dve različite strane – naveo je on.
Dok na jednom strani Meseca, trajno okrenutoj ka Zemlji, preovladavaju bazaltne ravni, druga strana je skoro u potpunosti prekrivena kraterima.
-Mesec ima značajnu koncentraciju elemenata koji proizvode toplotu na “bližoj” strani, pa se pretpostavlja da je ova strana bila toplija duži period vremena. Možda se čak i hemijski razlikuje od druge strane – dodaje Solomon.
Merkur takođe ima važne hemisferne razlike – većina njegovih vulkanskih ravni nalazi se na severnoj hemisferi.
Razlike Meseca i Merkura
Što se tiče razlika, za razliku od našeg satelita, Merkur ima globalno magnetno polje, veću gustinu, obilje isparljivih elemenata, poput sumpora. Njegova površina sadrži manje gvožđa, posebno u silikatima kore, što ukazuje da su procesi duboko unutar Meseca i Merkura bili veoma različiti.
Sličnosti geološke evolucije
Treba, međutim, obratiti pažnju na sličnosti njihove geološke evolucije.
- To znači da su mnogi aspekti meseca zajednički stenovitim telima koja su slične veličine, uprkos razlikama u većinskom sastavu. Stoga moramo da se fokusiramo na one aspekte Meseca koji su posebni, ako želimo da odgovorimo na pitanje šta je načinilo mesec, kao suprotnost onom što je načinilo planete – kaže Solomon.
Jedan od osnova teorije o udaru u Zemlju kojim je stvoren Mesec su neverovatne izotopske sličnosti između naše planete i satelita.
- Ukoliko je veliki objekat koji je pogodio Zemlju bio različit od toga, zašto su onda Zemlja i Mesec toliko izotopski slični? Nešto što bi moglo da pomogne u rešavanju ove zagonetke je uzimanje uzorka sa Merkura – ističe Solomon.
Ako je Merkur izotopski sličan Zemlji, to bi značilo da je većina materijala u disku koji se okretao oko Sunca delio iste karakteristike, i da su objekti koji su udarili jedni o druge i stvorili Zemlju i, potom, Mesec, imali sličnu početnu kompziciju.
Međutim, takav scenario izostavio bi nešto – Mars.
Četvrta planeta od Sunca je izotopski drugačija od Zemlje. Ukoliko je Teja imala Marsovu izotopsku kompoziciju, izotopi kiseonika na Zemlji i Mesecu bili bi veoma drugačiji.
- Ali ukoliko je Merkur sličan Zemlji, to bi moglo da znači da je postojao neki proces koji je homogenizovao izotope svih planeta između Sunca i Marsa, a to je sada veoma veliko pitanje – izjavio je Džej Meloš, profesor Univerziteta Purdu.
- Ukoliko je bilo takvog procesa, onda je Teja možda imala skoro identičnu izotopsku kompoziciju sa Zemljom i tada nestaju sve misterije oko pitanja zašto su Mesec i Zemlja izotopski toliko slični. Ovaj proces, očigledno, nije pogodio Mars, ali je uticao na planete bliže Suncu – dodao je on.
Najčitanije SADA:
