Izvor: RTS, 05.Jun.2012, 16:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mere štednje što pre

Svetska banka preporučuje Srbiji da smanji deficit i javni dug po preporuci Fiskalnog saveta. Poželjno je da paket mera štednje bude usvojen u julu, kaže glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović. Ministarstvo finansija analizira studiju Fiskalnog saveta.

Nova Vlada Srbije bi trebalo što pre da sprovede mere za smanjenje deficita i javnog duga po ugledu na program štednje koji je predložio Fiskalni savet Srbije, rečeno je na predstavljanju Redovnog ekonomskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izveštaja za jugoistočnu Evropu koji je objavila Svetska banka.

Ministarstvo finansija analizira studiju Fiskalnog saveta, rečeno je Tanjugu u Kabinetu premijera Mirka Cvetkovića.

"Kako bismo ocenili da li ta analiza može da predstavlja korisnu osnovu Vladi Srbije i Ministarstvu finansija u kreiranju ekonomske politike u narednom periodu uputili smo Fiskalnom savetu pismo sa zahtevom da se studija u jednom delu proširi", izjavio je portparol predsednika vlade Danijel Apostolović.

Ključno pitanje odnosi se na nezaposlenost jer je to, kao što smo više puta isticali, najveći problem i izazov sa kojim se suočavamo, dodao je Apostolović.

"Poruka je vrlo jednostavna: što pre počnu mere štednje, to bolje. Svaki dan koji prođe, skupo nas košta", rekao je glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović.

U prvih nekoliko meseci ove godine zabeleženo je značajno povećanje budžetskog deficita, pa bi bilo poželjno da paket mera štednje bude usvojen u julu, kako bi pozitivni efekti mogli da se osete u poslednja četiri meseca 2012. godine, istakao je Šestović.

Mere koje je predložio Fiskalni savet, a koje uključuju povećanje poreza na dodatu vrednost na 22 odsto i zamrzavanje plata i penzija, su dobra osnova, naveo je Šestović, dodavši da je moguće da vlada izađe i sa drugačijim merama, ali da je taj dokument sigurno "koristan materijal".

"Suština je da se javni dug svede na zakonom propisanih 45 odsto", naveo je Šestović, dodavši da mere mogu biti "agresivnije", uz rezultat na kraći rok, ili manje agresivne, u narednih nekoliko godina.

Potrebno je smanjivanje budžetskog deficita što pre, jer to, kako je istakao, vodi do manje potrebe za zaduživanjem, manjih troškova zaduživanja, ali i povećava kredibilnost države za investitore.

Na predstavljanju izveštaja rečeno je da bi javni dug u jugoistočnoj Evropi trebalo da bude znatno niži od 60 odsto BDP, koliko je predviđeno kriterijumima iz Mastrihta za članice evro one, odnosno da bi trebalo da bude oko 40 odsto BDP.

Na kraju 2011. godine Srbija je sa javnim dugom od 45,8 odsto BDP bila treća u regionu po nivou zaduženosti, dok su najzaduženije Albanija sa 58,4 odsto BDP i Crna Gora sa 56,9 odsto.

Manje zadužene od Srbije su BiH sa javnim dugom od 39,1 odsto BDP, ali ni ona nije u "sigornoj zoni" s obzirom na ograničenja u institucionalnim kapacitetima i mogućnostima zaduživanja.

Smanjenje nezaposlenosti prioritet

Mere za smanjenje nezaposlenosti trebalo bi da budu jedan od prioriteta za narednu vladu, ocenjeno je na predstavljanju izveštaja Svetske banke.

Lazar Šestović rekao je da u Srbiji nije dovoljna jedna mera za smanjenje nezaposlenosti, koja je, kako se podseća u izveštaju, u novembru prošle godine dostigla 23,7 odsto, što je najviši nivo u proteklih 15 godina, od kada se sprovodi anketa o radnoj snazi.

Stopa zaposlenosti u Srbiji je, kako se navodi, prema anketi o radnoj snazi pala na 35,3 procenta u novembru 2011, što znači da je od 2008. izgubljeno 560.000 radnih mesta, dok je  između aprila i novembra 2011. godine izgubljeno 57.000 radnih mesta, navodi se u izveštaju. 

Šestović je naveo i da su izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja do kraja 2011. godine bile oko 0,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, to je četiri puta manje nego u EU, a u 2012. godini su dodatno smanjena za oko 40 odsto.  

Nastavak na RTS...