Izvor: Southeast European Times, 18.Avg.2014, 17:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mere opreza na Balkanu zbog ebole

Stručnjaci upozoravaju da je virus ebole velika pretnja regionu i da bi ga teroristi mogli upotrebiti kao oružje.

18/08/2014

Miki Trajkovski za Southeast European Times iz Skoplja --18.8.2014.

Zdravstveni organi i aerodromske službe u zemljama Balkana preduzimaju mere radi sprečavanja širenja ebole iz Afrike, gde je od tog virusa umrlo više od hiljadu ljudi. Aerodromi u Skoplju, Beogradu, Sarajevu i Zagrebu pripremili su planove uvođenja karantinskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << objekata za putnike za koje se sumnja da su bili izloženi smrtonosnom virusu. Aerodrom u Skoplju ima sopstveni karantin koji je spreman u svakom trenutku, kao i druge odgovarajuće veće prostorije koje se mogu aktivirati po potrebi.

„Pošto filtriranje i pregledanje putnika počinje od prve tačke polaska u zemlji koja je pogođena, skopski aerodrom, kao prva tačka dolaska, nema direktnu vezu ni sa jednom od zapadnoafričkih zemalja gde se virus pojavio. Međutim, važno je, kao predostrožnost, uvesti preventivne mere kojima koordinira ministarstvo zdravlja Makedonije“, kaže direktor aerodroma Nejat Kurt za SETimes.

Veruje se da je 51-godišnji Rumun prvi iz regiona sa simptomima ebole. Smešten je u bolnicu u Bukureštu nakon što je stigao iz Nigerije.

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je epidemiju ebole vanrednim zdravstvenim slučajem od međunarodnog značaja, ali je prošle nedelje ipak pokušala da umiri putnike u vazdušnom saobraćaju, rekavši im da su „u manjoj opasnosti od zaraze virusom ebole“.

Hrvatskim naporima protiv virusa ebole koordiniraju Krizni centar Ministarstva zdravlja i Hrvatski zavod za javno zdravlje. [AFP]

Vlasti u regionu trebalo bi da pojačaju saradnju da bi zaštitile građane od ebole, jer, kao i terorizam, virus predstavlja pretnju bezbednosti građana, kaže Vasko Nikolovski, profesor bezbednosti i terorizma na univerzitetu MIT u Skoplju.

„Zbog toga je bitna saradnja zemalja regiona. To znači uspostavljanje i razmena stručnih timova koji će raditi na planu predupređivanja epidemije i zaštite regiona od ebole. Prevencija se može realizovati sprečavanjem i neutralisanjem terorista koji mogu da pospeše širenje ebole korišćenjem bioloških agenasa u terorističkim napadima. Samim tim, onemogućavanje i razuđivanje njihovih namera na neki način će smanjiti procenat širenja ebole“, kaže Nikolovski za SETimes.

Aerodromi u regionu takođe međusobno komuniciraju, kaže Kurt.

„U toj mreži važno je razmenjivati informacije. Evropska služba za koordinaciju vazduhoplovnih kriza, koju je osnovala Evropska komisija, pokriva važna dešavanja u vezi sa vazduhoplovstvom“, kaže Kurt.

Josip Jagić, portparol hrvatskog ministarstva zdravlja, kaže da je Evropska komisija izdala je u aprilu upozorenje državama članicama da pojačaju nadzor putnika iz zemalja ugroženih ebolom.

„Obučili smo osoblje i laboratorije i uveli smo protokole za postupanje sa visokoinfektivnim smrtonosnim patogenima; primenili smo mere u koordinaciji sa Kriznim centrom ministarstva zdravlja i Hrvatskim zavodom za javno zdravlje, po Zakonu o zaštiti stanovništva od prenosivih bolesti, kojim se opisuju aktivnosti u slučaju izbijanja epidemije“, kaže Jagić za SETimes.

I međunarodni aerodrom u Skoplju doneo je plan akcije u kriznim situacijama, koji je sastavljen prema preporukama Direkcije za civilno vazduhoplovstvo BiH.

„Tim planom omogućava se pravovremeno i efikasno postupanje odgovornih organa u rešavanju situacija u kojima su pogođeni putnici ili zaposleni. Plan se aktivira čim kontrolni centar za kontrolu leta dobije informacije od kapetana aviona. Po sletanju i parkiranju aviona na izolovanom parkingu, putnici će biti odvedeni u izolacionu sobu posebno namenjenu za krizne situacije u oblasti zdravstva“, kaže saradnik za odnose s javnošću na aerodromu u Sarajevu Sabina Kovač za SETimes.

U Srbiji, aerodromi u Nišu i Beogradu imaju sanitarne inspektore koji mogu da presretnu avione na pisti radi kontrole putnika koji stižu iz rizičnih zemalja.

„U svakom trenutku su tu najmanje dvoje sanitarnih inspektora i zbog povećane učestalosti putnika na aerodromima, njihov broj je veći. Ove godine sanitarni inspektori u Srbiji stavili su 308 putnika pod zdravstveni nadzor, ne samo radi provere prisustva ebole, već i malarije i kolere“, kaže Zoran Nikolić, načelnik sanitarne inspekcije.

Dopisnik iz Osijeka Kruno Kartuš pomogao je sastavljanje tog izveštaja.

Šta bi zemlje Jugoistočne Evrope trebalo da urade da bi zaštitile građane od virusa ebole i drugih zaraznih bolesti? Podelite svoje mišljenje u komentaru.

Nastavak na Southeast European Times...