Izvor: RTS, 28.Apr.2014, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mere Vlade, terapija za srpsku ekonomiju
Mere vlade trebalo bi da oporave srpsku ekonomiju, a prema najavama premijera Aleksandra Vučića, građani će efekte osetiti krajem 2016. godine.
Efekte bi trebalo da oseti i budžet do 2017. godine kada će se deficit, kako se očekuje, spustiti na tri do četiri odsto. Za Fiskalni savet deficit bi morao da bude između dva i tri odsto, jer sve preko toga, smatraju, neće biti dovoljno da se stabilizuje javni dug.
Štedeće se na platama i na troškovima - od vozila >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << do dnevnica. Podsticaji za sport ostajaće u budžetu, a državna kasa puniće se, kako se očekuje, i boljom naplatom poreza.
Ispitni rok za vladu je blizu. U julskom i avgustovskom roku na testu će biti Zakon o radu, ali pre toga, u junskom je rebalans budžeta. Tu će se, smatraju ekonomisti, pokazati gde je rukovodstvo u Nemanjinoj spremno da štedi i kako. Smanjenje plata, procenjuju, neće biti dovoljno.
"To je jedna mera koja je neophodna i na to ukazuje Fiskalni savet i MMF, ali ona nije dovoljna i mora da se zahvate i penzije", rekao je Mihajlo Crnobrnja, profesor Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju.
"Ogroman deo budžeta odlazi na penzije, bez obzira što ja kao penzioner za par meseci imam razloga da branim rast penzija. Objektivana ekonomska činjenica je da će morati tu da se dirne", rekao je Crnobrnja.
Iako je najavljeno da penzije sigurno neće biti smanjene do jeseni, Fiskalni savet posle toga ne isključuje promene. Dobro je, smatraju, što su svim merama određeni rokovi.
"Dijagnoza je dobra jer je premijer na početku izlaganja rekao da je fiskalna konsolidacija najveći problem i da zahteva brze odgovore", rekao je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.
Prema njegovim rečima, dobro je što je to u fokusu, jer je i mišljenje stručne javnosti da je to urgentan problem.
"Imamo mi druge probleme, ali ovo je toliko urgentno da mora prvo da se adresira", rekao je Vučković.
Uz reformu državne uprave, premijer je najavio restrukturiranje više od 150 preduzeća i privatizaciju velikog broja. Za ekonomiste - ovaj plan je nužan, ali i ambiciozan.
"Ono gde ja vidim najveću mogućnost da se nešto uštedi to je u konačnim razračunavanjima sa našim ekonomskim invalidima, preduzećima koja su u restukturiranju ne mesec, godinu dana nego deceniju. Ako tu budu dosledni, svaka im čast jer tu može da se sigurno uštedi 500 do 600 miliona evra", rekao je Crnobrnja.
Dileme nema da li je planom Vlade sve obuhvaćeno, već kako će se planirano izvršiti, kažu ekonomisti. Ipak, šta nije ušlo u ekpoze?
"Ima jedna stvar koja me je iznenadila. Nije pomenut kanal Dunav - Egejsko more i to mi je mnogo, mnogo drago", kaže Crnobrnja.
Osim strukturnih reformi, ekonomskom oporavku trebalo bi da pomogne i građevinska industrija kroz, kako navodi premijer, projekat 'Beograd na vodi', ali i izgradnju auto-puta do Crne Gore.
