Izvor: RTS, 14.Apr.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mere Vlade ne daju očekivane efekte
Vladine mere za ublažavanje finansijske krize ne donose očekivane rezultate. Potrebno povećati likvidnost preduzeća, obezbediti stabilnost domaće valute, a država mora da jednokratno izmiri svoje obaveze prema privredi i poveća finansijsku disciplinu, ocenjeno na sastanku Privredne komore Srbije.
Upravni odbor i Skupština Privredne komore Srbije zaključili su na današnjoj sednici da vladine parcijalne mere za ublažavanje finansijske krize ne donose očekivane efekte.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Predsednik PKS Miloš Bugarin rekao je da u novonastalim uslovima Vlada Srbije u srednjoročnom periodu mora da stvori prihvatljiv ambijent za domaće privrednike i učini ga primamljivim stranim investitorima.
Bugarin je ukazao i na neophodnost svođenja administrativnih dokumenata na razuman broj, jer domaću ekonomiju reguliše više od 7.000 propisa, a očekuje nas još 1.000 propisa koje Srbija mora da usvoji u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
Kriza bi mogla da traje tri godine
"Mere koje je Vlada donela u tri navrata ne angažuju unutrašnje potencijale i rezerve i ne garantuju na srednji rok kvalitetan odgovor kako da se izađe iz recesije, koja bi, prema prognozama, mogla da traje tri godine", rekao je Bugarin.
Bugarin je istakao da je za pohvalu samo odluka o zapošljavanju 10.000 mladih stručnjaka, koje će država finansijski stimulisati.
Predsednik PKS je ukazao na neophodnu mobilizaciju sveukupne izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, biznis asocijacija, nevladinih organizacija i naučnih potencijala kako bi se povećala proizvodnja i ojačale izvozne mogućnosti srpske privrede.
Potpredsednica PKS Vidosava Džagić upoznala je članove UO i Skupštine PKS sa neophodnim kratkoročnim i dugoročnim merama, koje će biti upućene Vladi i Skupštini Srbije.
Komorski sistem smatra da je potrebno povećati likvidnost preduzeća, obezbediti stabilnost domaće valute, a država mora da jednokratno izmiri svoje obaveze prema privredi i poveća finansijsku disciplinu.
Kako je navedeno, nedopustivo je povećanje poreza na dodatu vrednost, potrebno je pripremiti projekte za izgradnju infrastrukture, javne nabavke bi trebalo usmeriti na domaće kompanije, ukloniti necarinske barijere sa zemljama CEFTA sporazuma, kao i administrativne prepreke koje povećavaju troškove poslovanja.
Evidentan pad privrednih aktivnosti
Umesto formiranja novih budžetskih korisnika, kao što su mnogobrojne agencije, javna ovlašćenja trebalo bi putem tendera preneti na postojeće institucije i organizacije.
Rezultati ankete koju je nedavno sprovela PKS pokazuju evidentan pad privrednih aktivnosti i neophodnost prilagođavanja makroekonomskih mera realnosti privrednih tokova.
Najveći broj anketiranih kompanija planira pad proizvodnje od 1,5 do 75 procenata, a samo u februaru ove godine, u odnosu na isti mesec 2008. godine, industrijska proizvodnja manja je za skoro 19 odsto, i to u 28 industrijskih oblasti, koje čine 99,9 procenata ovog sektora.
Spoljnotrgovinska razmena smanjena je za 36 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, a 57.000 preduzeća bilo je u blokadi računa, sa ukupnim iznosom od 215 milijardi dinara.
