Izvor: BKTV News, 03.Mar.2013, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mentori odlučuju
Pred sutrašnji ponovni susret Dačića sa Tačijem, srpski državni vrh će još jednom definistati svoj stav. Zapravo, pokušaće da odgonetne do koje mere su Tačijevi mentori i dalje na istom stanovištu. I da li se i dalje uzdaju u svoje uverenje da će Srbija učiniti ustupke u odnosu na ono što je Platformom i Rezolucijom Skupštine praktično utvrdila kao granicu preko koje ne može da ide, da bi dobila datum o početku pregovora!.
Zasad je u pitanju status zajednice srpskih opštine. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Uglavnom na severu Kosmeta, uz Štrpce i dosta nejasni status ostalih opština južno od Ibra, kada je reč o autonomiji. Tači misli da bi sve moglo da se reši „sitnom kupovinom“. Naime, on nudi oproštaj duga za struju, poreze i još po nešto Srbima na severu Kosmeta, što je više neogo uvredljivo čak i sa stanovišta da je reč o odista priznatoj nezavisnost samootcepljenoj „državi Kosovo“!
Prirodno je da se mora razgovarati. Ali, mnogi sa dozom čudjenja primaju Dačićeva razmišljanja da je podela Kosova nešto na čemu će se na kraju okončati dijalog. U zvaničnim dokumentima tako nešto nema. A o tome se pričalo svih ovih godina i takav stav nije naišao na većinsku podršku kod Srba. Pogovoto kada je reč o zanemarivanju statusa Srba južno od Ibra.
Ovog puta je potrebno ponoviti – vreme je izgubljeno već u startu. U ponavljanju – „I EU, i Kosovo i Metohija“. Ili – Kosmet ne damo ni po koju cenu! Bez obzira što je i svima na Balkanu, ali i mnogima u svetu jasno da je neodrživo da se na Balkanu nadju dve albanske samostalne države. Jer, bilo bi nelogično da se ne ostvari, i to dosta brzo, fuzionisanje te dve države, a to je i početak nove krize. Albanci u Makedoniji, Grčkoj i Crnoj Gori bi logično zatražili da se pridruže toj državi.
„Dve albanske države“ ili „Velika Albanija“, neminovno bi predstavljalo stalnu opasnost po mir na Balkanu, a to znači., bar kako nas uči istorija, i po Evropu. Pogotovo što demografska eksplozija u albanskoj zajednici preti svima u okruženju. Brojna a siromašna albanska zajednica bi neminovno tražila prosotor i preko čak i tako velikih granica.
Tragično je da mentori, a ne zainteresovane strane, ipak imaju odlučujuću reč. Neutralnost Brisela je samo forma. Jer, da Tači nema jasan mig od strane velikih da li i dokle mora da popusti, ne bis e tako ponašao. Ali, Srbija se tek pod ovom vladom, posle više od decenije, setila da snaga argumenata nije samo u pozivanje na prošlost, već i na snagu države koju su prethodne vlasti opljačkale, osiromašile i odvojile od sveta.
Iako je malte ne izgubio i poslednji voz, susreti sa nekada „nesvrstanim“ ili prijateljski naklonjenim na drugim stranama sveta, osim na jednoj – ipak daju nadu i ohrabruju da se izdrži u stavu koji je definisan Platformom.
Mirko Stamenković
Tweet
