Izvor: Vesti-online.com, 28.Dec.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mentalna disciplina

Pričaju stari Čačani kako su se u ono vreme komunističkih blagodeti u jednoj kafani na kraju grada okupljalo društvo uz vetar pišajućih lajavaca, koje su kasnije po srpski nazvali disidentima.

Zasednu tako, naruče špricer i opletu po državi. Ili, što je još gore krenu da hvale zemlje trulog kapitalizma. Tako jedan zapne da kuje u zvezde Francusku, njene lepote i demokratiju.

Razvezao, pa ne staje.

Dežurni provokator-cinkaroš izgubi strpljenje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pa ga prekine:

- Dobro, bre, Francuzi pa Francuzi! Što ne reče neku lepu reč za druga Tita?

- A što da kažem? Da mi možda ne treba za žiranta?!

I eto ti očas posla mesec dana zatvora.

Ko bi reko čuda da se dese, pa da se to vreme, bezmalo, vrati, i to u ovo doba globalne demokratije, ljudskih prava i slobode medija, u zemlji nikad srećnijoj i poletnijoj.

U ono, hm, mračno Slobino doba, državni mediji iz petnih žila su se upinjali da nadjačaju glas tzv. nezavisnih. Beše to drugi vakat, tekle su reke parica u kase medija koji su sipali tešku artiljeriju na Slobu, Miru i njihove julovske socijaliste.

Milošević je pao, sa treskom, došli su neki novi/stari političari, poskidali nam gaće i poturili naše zadnjice Zapadu, a bogme i braći Rusima. Cementirali su svoje pozicije na sve strane sveta i krenuli da zatvaraju sve ventile.

Nigde ni daška vazduha...

Tragikomično je bilo čitati objašnjenja preznojenih urednika i vlasnika nacionalne B92 kuće, kako pokušavaju da dokažu da satirična emisija "Mentalno razgibavanje" sa programa nije skinuta zbog oštrog jezika dvojice voditelja, već "zbog izmenjene, praznične programske šeme".

Orili su se, kažu insajderi, hodnici u zgradi B92, novinari kojima je prekipelo čašćavali su zblanute urednike rečima koje ni papir ne trpi. A, sve zbog toga što su savili kičmu i o'ladili dvojicu duhovitih lajavaca.

Naši političari, što bi rekao prost narod, imaju plitku matericu. Vrište na svaku reč kritike, mašu prstićem, ne trpe više ni najbezazlenije viceve na svoj račun. A, to je, da prostite, odlika diktatora.

Šta su to zgrešili Dare i Mare, skraćeno Darmar, autori i voditelji te užasne emisije? Oni su se, o Bože svemogući, usudili da javnosti obznane da se vicepremijer oženio!

Pa su nagađali koje su se pesme naručivale tom prigodom.

Zamišljali su šta je bilo na meniju.

I šta se pilo.

Pitali se: ko je sekao tortu - mlada, mladoženja, ili je bilo u četiri ruke.

Oni koji su tu stravično uvredljivu emisiju slušali, kažu da su im suze tekle od smeha. Kao, uostalom, i uvek u te rane sate kada dvojac Darmar krene sa urnebesnim dosetkama i štosovima.

Ali, eto, nekome nije bilo smešno. Štaviše. I rešio je da im zakatanči usta.

Što je "neko", naravno, munjevito demantovao, rekavši da B92 očima ne može da vidi, nit ušima da sluša, ali da poštuje pravo na slobodnu reč. I da nema nikakve veze sa tom zabranom, ako je zabrane uopšte i bilo, ili je za sve kriva ta iznenadna, takoreći ničim izazvana praznična programska šema.

Ali, Bogu hvala, sreća da je ovo Srbija. U Crnoj Gori, na primer, novinarima pod pendžerom prašte bombe, a kola im lete u vazduh. Tamo ne troše reči i telefonske impulse da bi rekli "no, no, ne to pisati..."

Kod nas se to radi kulturno: pozoveš gazdu, gazda pozove roba, rob zvecne lancima i izvrši naređenje. Što da se uznemirava javnost, da pucaju prozori nedužnom komšiluku, kad može i ovako, elegantno.

Veliki cenzor zasad ne zalazi u kafane, gde sede lajavci i pljuju državu. Kad završi sa lajavim novinarima, možda i skokne do nekog disidentskog gnezda da i tamo zavede reda.

U pamet se, ko zna kad će vam zatrebati žirant.

Nastavak na Vesti-online.com...