Izvor: Blic, 06.Feb.2011, 01:30

Menjamo prošlost da ulepšamo sadašnjost

Menjamo prošlost da ulepšamo sadašnjost

Čak 68 odsto građana Srbije veruje u istorijsku superiornost srpskog u odnosu na druge balkanske narode (39 odsto građana Srbije veruje da su Srbi oduvek živeli na Balkanu, a 29 odsto da su svakako pre Hrvata došli na Balkan). Pored toga 63 odsto pogrešno veruje da su Solun i Beograd bili u sastavu Dušanovog carstva, 55 odsto je u zabludi da je Niš bio deo Srbije u vreme Miloša Obrenovića, a 45 odsto naivno veruje da je Dubrovnik tokom istorije bio u sastavu srpske države.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />Kao da nije dovoljno što nam je budućnost neizvesna, ovi podaci dobijeni na osnovu istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava koji su obuhvatili 1.086 punoletnih građana Srbije i objavljeni u publikaciji indikativnog naslova "Novosti iz prošlosti - Znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije”, pokazuju da nam je, paradoksalno, neizvesna i prošlost, iako je konačna i završena, dakle nepromenljiva.

- Podaci vezani za prisustvo Srba na Balkanu pre svega su dokaz nedostatka formalnog obrazovanja, potpunog podbačaja našeg školskog sistema jer deca u osnovnoj školi kao nimalo nevažnu lekciju uče kada su se Sloveni doselili na Balkan. Ostalo ukazuje na sistemske greške, na nacionalističku indoktrinaciju: mi ne samo da oduvek ovde živimo nego smo imali i jedno ogromno carstvo koje je praktično obuhvatalo ceo Balkan. Dakle, nacionalistička interpretacija istorije pobedila je naučnu intrepretaciju istorije, što je veoma opasno. Toga imate i kod drugih naroda, nisu Srbi u tome jedinstveni. Englezi tako najviše cene kralja Ričarda Lavlje Srce koje skoro i da nije živeo u Engleskoj. Njega je kao vladara koji je išao da oslobađa Hristov grob glorifikovala srednjovekovna nacionalistička literatura, i to je praktično priča o Robinu Hudu. Međutim, taj jaz između naučne i nacionalističke interpretacije istorije Srba trebalo bi da bude manji jer je tolika prevaga nacionalističke interpretacije loša pošto je duboko netačna. Grubo rečeno, imate naučne dokaze da je Zemlja okrugla, ali u društvu vlada mišljenje da je ravna ploča. Onda obrazovani pojedinac, da bi se uspešno socijalizovao, da ne bi ispao glup u društvu, počne i sami da priča da je Zemlja ravna ploča, iako sasvim sigurno zna da nije - kaže psiholog Žarko Korać.

Pored zabluda u vezi sa sopstvenom istorijom, rezultati svedoče i o snažnom etnocentrizmu ispitanika, mišljenje je istoričarke Dubravke Stojanović, jedne od autorki "Novosti iz prošlosti”.

- Ispitanici uvek vide vodeću poziciju sopstvene nacije i spremni su da "naučene” podatke o prošlosti zaborave i prilagode takvom viđenju sveta. Obratite pažnju na geografske ili istorijske mape u udžbenicima. Na njima je najčešće predstavljena naša zemlja s njenim prirodnim bogatstvima, planinama, rekama, ravnicama, jezerima, svojevremeno i morem, dok se oko nas nalazi pretežno sivkasti prostor. Tako se šalje poruka da je bogati prostor naše zemlje okružen bezličnom sivom masom, samim tim manje vrednom. Takav način viđenja odnosa mi - drugi jasno otkriva obrazovni autizam koji stvara etnocentričnu predstavu o svetu u kome smo mi centralna, ako ne i jedina tačka - kaže Stojanović.

Kao ubedljivo najupečatljiviji rezultat koji tome govori u prilog, ona navodi odgovore koje su ispitanici dali na pitanje koga smatraju najznačajnijom ličnošću u istoriji sveta. Iako je bilo posebno postavljeno pitanje o najznačajnijoj ličnosti u istoriji Srbije, ubedljivo najveći procenat ispitanika kaže da su dve najznačanije svetske ličnosti Nikola Tesla (21%) i Josip Broz Tito (10%). Adolf Hitler (8%) je trećeplasirani, dok je Isus Hrist dobio samo pet odsto glasova, što je poražavajući rezultat za srpsko društvo koje sebe vidi kao vrlo religiozno.

Kakav je naš odnos prema "drugima” i koliko je podložan uticaju politike, bez obzira na istorijske činjenice, pokazuju i odgovori na pitanja "Ko je probio Solunski front?” i "Ko je stradao u Jasenovcu?”. U slučaju proboja Solunskog fronta čak 54 odsto ispitanika ispravno je odgovorilo da su u toj značajnoj vojnoj operaciji učestvovali Srbi, Francuzi i Englezi, ali je ipak čak 42 odsto građana iz tog istorijskog događaja izbacilo Francusku i Englesku, čiji su vojnici bili na tom frontu, i na njihovo mesto stavilo naše današnje saveznike – Ruse (11%) ili Grke (16%). Bilo je i 16 odsto ispitanika koji su zasluge za proboj prepustili samo Srbima.

U slučaju Jasenovca, ubedljivo najveći procenat ispitanika (66%) izjavio je da su tamo stradali Srbi, Jevreji i Romi. Još 12 odsto izjavilo je da su žrtve bili Srbi i Jevreji, dok se sedam odsto opredelilo samo za Srbe (to ukupno čini 85 odsto). Samo je 14 odsto građana među žrtvama videlo i Hrvate, odnosno dalo tačan odgovor (Srbi, Jevreji, Romi i Hrvati). Kao i prethodni primer Solunskog fronta, i slučaj Jasenovac govori o tome da se narodi s kojima su nam trenutni odnosi poremećeni ne vide i ne doživljavaju kao naši mogući saveznici ili sapatnici u bilo kom istorijskom trenutku. To svedoči o tome da su današnja merila i potrebe daleko važnija od eventualnog znanja stečenog u školi.

Gašo Knežević, nekadašnji ministar prosvete, kaže da je verovatno i da je sistem obrazovanja jedan od razloga tolikog neznanja, ali...

- Neznanje je najveća bolest jednog naroda, a naročito samouvereno neznanje, neznanje u kome nema zadrške koja dopušta pitanje "Da li ja to znam?”. Ne, mi to sigurno znamo. To je veća tragedija od samog neznanja. Ako ne znaš - pogledaš, ako samouvereno ne znaš - ni ne pogledaš. Očekivao sam taj stav da smo najstariji narod. To prija ljudima, naročito u situaciji i vremenima koja su manje-više nesrećna, da vide sebe kao istorijski važne. Ali koreni politizacije istorije su duboki. Imali ste jednu zemlju koja je 50 godina živela u periodu koji se pokazao kao istorijski promašen. U vreme socijalizma politički uticaji su bili vrlo značajni u naučnoj sferi. Tako je nastala potpuna deformacija ekonomske i pravne nauke, i samo su egzaktne nauke, poput matematike, bile izuzete tog uticaja. Ne treba zaboraviti onu životnu istinu da istoriju uvek pišu pobednici, ali narod po pravilu veruje pobeđenima. Sećam se da smo u školi učili kako smo mi jedna velika i bogata zemlja, a sada se pokazuje da to nije tačno. Takva ležernost nam se sada obija o glavu. Čovek koji je bogat može da bude neštedljiv, čak rasipan. Mi sada zapravo pokušavamo da učimo koliko je život težak, koliko zahteva odgovornosti i koliko treba da se radi. Sve to se skupilo u jednom trenutku i ovom narodu je veoma teško, ali to ne opravdava neznanje - kaže Knežević.

Neprijatne istine iz nacionalne istorije, pokazalo je istraživanje, glatko se izbegavaju pa samo 20,5 odsto ispitanika zna da je kralj Stefan Prvovenčani krunu dobio od pape. Građanima Srbije lakše je da podnesu istinu da je prvi srpski kralj krunu dao sam sebi (29,4%), da ju je dobio od patrijarha (22,1%), ili da su u pomoć pristigla i slovenska braća, pa 12,5 odsto ispitanika misli da je Stefan Prvovenčani dobio krunu od ruskog cara.

Stav da su Srbi uvek dobri momci i večiti pobednici podržava ogromna većina pa čak 70 odsto stanovništva misli da je Srbija uvek vodila samo oslobodilačke ratove, a 51 odsto misli da je Srbija u svim ratovima koje je vodila u poslednjih 200 godina bila na pobedničkoj strani.

Temeljno peremo ruke i kada je istorijska odgovornost u pitanju. Ključnu ulogu u raspadu Jugoslavije 35 odsto ispitanika dodeljuje Međunarodnoj zajednici, a kada se imenuju pojedinačni narodi, pored Hrvata (70%), Slovenaca (33%), Muslimana (12%) i Srba (9%), za raspad Jugoslavije su krivi i Amerikanci (9%), Nemci (2%) i Englezi (1%).

Snažno se žmuri i na događanja iz devedesetih godina prošlog veka, pa tako preko 50 odsto ispitanika ne zna ko je bombardovao Dubrovnik, samo 12,8 odsto zna da je opsada Sarajeva trajala duže od tri godine, a čak petina tvrdi da Sarajevo uopšte nije bilo pod opsadom.

Da li je ćirilica nastala kod Srba?

Da58% Ne (tačan odgovor)37% Ne znam5%

Kada je osnovan prvi srpski univerzitet?

Pre onih na Zapadu, ili bar u isto vreme32% Ne znam29% Osamsto godina nakon zapadnih univerziteta (tačno)23% Tek 1945. godine 16%

Kada je Crna Gora postala nezavisna?

Tek 2006. godine, posle raspada SRJ40% Kad i Srbija, 1878. godine, na Berlinskom kongresu (tačan odgovor)19% Pre Srbije16% Posle Srbije14% Ne znam11%

Od kada Srpska pravoslavna crkva nosi ovakav naziv?

Ne znam29% Od 14. veka28% Od 11. veka23% Od 19. veka16% Od 20. veka (tačan odgovor) 4%

Neznanje osnova istorije

Kada su bili Balkanski ratovi: 84% ne zna; Kada je nastao islam: 71% ne zna; Kada su bili Francuska revolucija i Drugi svetski rat: 63% ne zna; Kada je otkrivena Amerika: 44% ne zna; Kada je bila Oktobarska revolucija i šta se slavi 9. maja: 42% ne zna.

Nastavak na Blic...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.