Izvor: BKTV News, 03.Feb.2013, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Menjajmo sebe, da bismo menjali Srbiju
I šta sada – borba protiv korupcije i kriminala ili je stigla do vrha političkih moćnika i prestaje da bude prepoznatljivi znak volje Srbije da menja sebe ili – neko svesno izvlači tepih ispod nogu onima koji bi da menjajući sebe menjaju i Srbiju!
Lako je, narvno, to reći. Teško dokazati. A i još teže poverovati da je Srbija iznutra toliko trula da bi iko poverovao da će izborima išta promeniti, izuzev nekoliko ministara i stepen uticaja stranaka koje će sutra činiti novu Vladu?! >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Naivno je verovati da su istraživanja ikada dala do te mere precizne rezultate da bi oni, koji su najviše verovali da će izborima učvrstiti vlast, to odista i doživeli.
Uostalom, nije li Milošević skratio svoj mandat da bo ovekovečio ono ušta je verovao i što mu je bio politički i nacionalni cilj? I izgubio. Nije li to isto učinio i Tadić kada je poverovao da nema nikog ko čvršće stoji na lansirnoj platformi Zapada, pa je propao? Nisu li šanse Tomislava Nikolića na poslednjim predsedničkim izborima bile skoro neverovatno, pa je posle tri poraza, doživao trijumf!
Srbija je sada suočena sa nekoliko teških i veoma uznemirujućih istorijskih iskustava:
Branila je ono što je za sve na teritoriji Balkana istinski bilo prirodno i najbolje – Jugoslaviju kao federaciju ili konfederaciju, ali bez gradjanskih i verskih ratova. I doživela sudbinu da je jedina svojevoljno predala svog šefa države Hagu, iako je i detetu bilo jasno da će time biti samo potvrdjena teza Zapada da smo „genocidan narod“. I da će Srbija nositi teret zemlje koja je „rasturala Jugoslaviju“ zarad svoje ambicije da sačini „Veliku Srbiju“, a ostala je i bez Kosova i Metohije.
Srbija nije izvukla nikakvo naravouzčenije iz činjenice da su posle Petog oktobra svi premijeri i šefovi država onog trenutka izgubili svaku simpatiju Zapada kada su makar privatno rekli da čvrsto stoje iza onog što piše u Ustavu – Kosovo nije na tržištu i EU nije bez alternative ako je reč i o Kosovu. Jedan od njih je i život izgubio – dr Zoran Djindjić, kada je prvi put definisao naše nacionalne ciljeve, objasnivši da je Kosmet izvorište državnosti, kulture, religije i patriotizma Srbije.
Srbija je ptrihvatila da uruši sebe iznutra kroz privatiuzaciju, ali pre toga kroz uništavanja naciolannog bankarstva i „finansijskog krvotoka“, zatvarajući sve što bi predstavljalo nacionalno u industriji i agrarau, ali je ipak stigla do optuženičke klupe za 24 „nerazjašnjenje privatizacije“. Neki su skloni da veruju da je u pozadini prevara naših tajkuna stranih oligarha. Da su im stali na senku i uzeli ono što su oni već bili uknjižili.
I tu je kraj koji otvara pitanje – a šta bismo sada rešili izborima, ako ne bismo prvo dokrajčili brobu protiv kriminala i korupcije, ako ne bismo okončali menjanje sebe da bismo mogli da menjamo i Srbiju.
Otuda se sa velikom dozom neizvesnosti očekuje sutrašnje izjašnjavanje najjače stranke. Uzaludne su tvrdnje da je „vlada stabilna“ ili opozicije da DS mora da udje u vladu, ako SNS veruje u svoju apsolutnu pobedu.
Ono što ne sme da se izgubi iz vida – policija je previše umešana u sve što se sada dogadja i mnogi čelnici u njoj nisu izvorni kadrovi nijedne sadašnje stranke na vlasti, već su nasledjeni. A to ne čini ni Obama, čak i kada stupa na presto drugog mandata. I onda, u tim bitnim službama, kao što su obaveštajne, policijske ili vojne – menja ljude. Da li baš slučajno?
Mirko Stamenković
Tweet
