Izvor: Blic, 17.Maj.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Menadžerstvo i strani jezici na ceni
Uspešni privrednici i univerzitetski profesori savetuju maturantima srednjih škola studije iz oblasti telekomunikacija, informacionih tehnologija, ekologije, stranih jezika, prava, ekonomije, menadžerstva, farmacije ili kulinarstva, ukoliko žele brzo zaposlenje i dobru zaradu. Oni naglašavaju da je fakultetska diploma tek ulaznica, a da opstanak i napredovanje u poslovnom svetu garantuju znanje i veština. Tržište radne snage pokazuje visoku tražnju za finansijskim računovodstvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i revizijom: Upis na jedan beogradski fakultet
U Ministarstvu prosvete kažu da mnogo govore odobrene kvote za upis, jer zavise i od podataka Nacionalne službe zapošljavanja o nezaposlenosti. A univerzitetski profesori ističu da u svetu raste tražnja za multidisciplinarnim znanjima i raste cena stručnjacima koji uz fakultetsku diplomu imaju specijalizaciju iz sasvim druge oblasti.
- U svetu kombinuju, primera radi, znanje jezika i ekonomije, ili ekonomije i prava. Tražnja ide ka miksu farmacije i menadžerskih znanja, pa je dobro posle farmacije ili medicine otići na master, recimo, iz marketinga. Kombinovanje struke i nadgradnje biće na ceni u naredne dve decenije - objašnjava prof. dr Nevenka Žarkić-Joksimović, prorektor na Beogradskom univerzitetu.
Mirko Todorović, vlasnik kompanije „Todor”, veli da nije problem završiti fakultet, nego kako uozbiljiti školski sistem.
- Moje iskustvo je takvo da favorizujem državne fakultete u odnosu na privatne. Mi trenutno tražimo šefa računovodstva, menadžera koji je završio ekonomske nauke i tehnologa. Diplome budućnosti nisu samo one sa Elektrotehničkog i FON-a, Srbiji su potrebni svi kadrovi. Da mogu da se vratim, upisao bih, recimo, kulinarstvo - kaže Todorović.
Za detaljniji prikaz kliknite ovde [+]
Za nekim stručnim oblastima ipak je veća tražnja, naglašava Rade Pribićević, vlasnik „Denjub fud grupe”, i navodi informacione tehnologije.
- Sve više će biti tražena i zanimanja iz oblasti životne sredine, a iz iskustva znam koliko je teško naći i dobre tehnologe, ali i menadžere - dodaje Pribićević.
Iako je kod izbora fakulteta uvek najvažniji afinitet budućeg studenta, tumači Srđan Stojanović, menadžer u kompaniji „Tigar”, važno je znati da će vrhunski menadžeri ipak uvek imati posla, i da je garantovana isplativost i diploma iz oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija.
Jelena Krstović, direktorka korporativnih komunikacija „Delta holdinga”, poručuje da treba ulagati u nova znanja i inovativne tehnologije.
Sandra Barjaktarović, portparol „MK grupe”, izdvaja oblast ekonomije.
- Tržište radne snage pokazuje visoku tražnju za finansijskim računovodstvom i revizijom, kao i informacionim tehnologijama. Budućnost je i u hotelskom menadžmentu, svim poslovima vezanim za usluge u turizmu, u hotelijerstvu i restoranskom menadžmentu - dodaje Barjaktarovićeva.
Petrašin Jakovljević, generalni direktor kompanije „Metalac”, smatra da je presudno kako će država usmeravati privredni i društveni razvoj.
- Ako gledate kakvo je stanje sada, onda proističe da nam ne treba ništa, jer školovani ljudi nisu na ceni. Kod nas industrija gotovo ne postoji i neracionalno je studirati tehničke nauke. S druge strane, farmacija će uvek biti na ceni. Sada se čini da su najtraženija zanimanja iz IT sektora i telekomunikacija, ali pitanje je kako će biti za 20 godina. I u svetu će se baviti nečim drugim, alternativni izvori energije i obrazovanje u skladu sa tim može da bude na ceni - konstatuje Jakovljević.
Dr Sima Avramović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, zaključuje da oblasti u kojima se otvaraju privatni fakulteti pokazuju šta tržište traži. Pravo i ekonomija uvek su na ceni, a nema privatnih fakulteta, recimo, iz oblasti matematike i fizike, kaže Avramović.
Vreme porodičnog biznisa
Prof. dr Nevenka Žarkić-Joksimović kaže da će privredni razvoj biti takav da se valja fokusirati na poljoprivrednu proizvodnju, energetiku, telekomunikacije, uslužne delatnosti.
- Globalno će ostati atraktivni informatika i biznis. Za 10-15 godina dolazi vreme sada manje traženih oblasti kakve su genetsko inženjerstvo, finansijska tržišta, biohemija. Psihologija će biti veoma tražena zbog selekcije kadrova za ljudske resurse, profesori i nastavnici engleskog i nemačkog kao prevodioci u kompanijama - analizira sagovornica „Blica”.
Ona sugeriše studentima da razmisle o porodičnom biznisu jer su iz njega u Italiji za 100 godina nastale velike kompanije. I tu je bitno kombinovanje znanja - stvaranje mogućnosti da, recimo, profesor jezika otvori privatnu školu stranih jezika, ili da student završi građevinu da bi osnovao svoju firmu.
