Izvor: RTS, 02.Sep.2010, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Memoari gubitnika
Bler se ponadao da će apologijom reabilitovati ime. Šteta što su njegovi nekadašnji saradnici bili brži.
Jadan Toni Bler. Izlašli su njegovi dugo najavljivani memuari. To je trebalo da bude veliki trenutak. Tri godine pošto je napustio Dauning Strit, Bler dobija priliku da povrati pozicije i odgovori kritičarima koji mu nisu oprostili što je podržao rat u Iraku.
Ovo je prilika da proanalizira svoja dostignuća tokom decenije u kabinetu premijera i da prikaže kako >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je uspeo da obnovi svoju partiju, Nove laburiste, i tri puta zaredom pobedi na izborima. Bler je velikodušno ponudio da preda sedam miliona dolara od svoje knjige "Putovanje", kao i autorske honorare dobrotvornoj organizaciji ranjenih vojnika.
Problem je što je suviše kasno. Ovog leta obavezno štivo za čitanje su bili memuari Pitera Mendelsona, ključnog savetnika i katkad prijatelja Blera i Gordona Brauna. Biće teško izbrisati neprijatnu sliku koja je prikazana u "Trećem čoveku" i drugim izveštajima. Zaboravite da je Toni Bler šarmer koji može sve da osvoji osmehom, koji je uvek bio njegov zaštitni znak. To je bio premijer, večito zauzet svađama sa unutrašnjom opozicijom koja je bila suviše slaba da bi se suprotstavila.
Prava istina je da Blerov Dauning Strit nikada nije bio Kamelot. Odavno je poznato da su se odnosi između Brauna i Blera brzo pokvarili.
Čak pre nego što je Bler pobedio na prvim izborima 1997. godine, tenzije su bile očigledne za ljude iz neposrednog okruženja. Komentari Alastera Kembela, Blerovog bivšeg savetnika za medije, koji je ovog leta objavio "Uvod u moć", mogu se smatrati prvima u nizu dnevnika.
Komentarišući Braunovu sklonost paranoji 1996. godine, Bler se žali da je to izgledalo kao "nositi se sa devojkom koja misli da imaš ljubavnicu svaki put kada pogledaš drugu".
Dobro, veći deo svega ovoga je već dospeo u medije. Priče o raskolu su hranili vestminsterske novinare tokom godina Blerove vladavine. Kao i saopštenja o Braunovom promenljivom karakteru, o ljutnji i bacanju mobilnih telefona. Ali sve priče tog tipa su automatski odbacivane kao novinarski tračevi. I to su činili Kembel i Mendelson. Birači su mogli da biraju između tvrdnji ljudi za odnose sa javnošću iz stranke ili štampe koja voli skandale. Sad je najgore potvrđeno, i to od strane onih koji znaju najbolje."Priče koje su se poricale kao netačne, više jednostavno ne mogu da se poreknu".
Naime, intenzitet raskola sada deluje još gori nego što je pre saopštavano, pošto se raskol produbljivao dok je Braun čekao da Bler ispuni obećanje i preda mu vlast. Kontrolišući finansije, kancelar je bio u poziciji da ometa reforme, pre svega u javnim službama, koje je Bler hteo da sprovede.
Prema tvrdnjama Mendelsona, premijer je mnogokratno svog kancelara opisivao kao "ludog, lošeg i opasnog", "do bola teškog za saradnju" i kao osobu "koja ne može da se promeni".
Da li imaju bilo kakvog značaja novi detalji? Naravno, istoričari mogu biti zainteresovani za Blerovu slabost u odnosu na svog rivala, jer Bler nije smenio svog kancelara i rizikovao da izazove konačan raskol u stranci. U jednom trenutku, kako piše Mendelson, on je razmatrao planove o smanjenju Braunove moći. Plan pod nazivom "Operacija plišani meda" je predviđao lišavanje Ministarstva finansija vlasti, ali kasnije je bio odbačen.
Dakle, dobijamo lidera čije je šarm i sposobnosti nemoguće osporiti, ali kojeg kvare neodlučnost, strah od konfrontacije i odbojnost prema dosadnim aspektima svakodnevnog upravljanja. "Bler je bio političar koji je izbegavao konflikte", kaže profesor istorije na Univerzitetu Lids Kevin Tekston. " Voleo je da šarmira". Isto tako, mogao je da ignoriše savete kolega ako je već imao svoje mišljenje: kako je rekao Mendelson, razvio je "sposobnost da vidi u mraku" u svojoj posvećenosti ratu u Iraku 2003. godine, koja ga je koštala popularnosti kod britanske javnosti.
Tajming je pogrešan i iz razloga što se laburisti spremaju da izaberu novog lidera idućeg meseca. Četiri od pet kandidata su bivši ministri, svi obeleženi kao pristalice Blera ili Brauna. Živopisni memuari će osvežiti sećanje javnosti na stare sukobe.
Kolumnista Gardijana Džeki Ešli kaže: "U ovo, najopasnije za budućnost laburista vreme, navala pompeznih opisa grozota, čine mi se samodopadljivima i nedisciplinovanima". Pored toga, te grozote je teško učiniti prihvatljivima time što Novi laburisti vole da se pretvaraju da su visokomoralni. Braun je voleo da se poziva na svoj "moralni kompas". Bler je govorio o vladi koja će biti "belja od belog". Ma šta novo dodali Blerovi memuari, istorija će, možda, ovaj period zapamtiti u sivim tonovima.
