Izvor: Politika, 31.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Memedovićevi vampiri
Tragom emisije „Sasvim prirodno” (RTS) i priče o najčuvenijem srpskom vampiru u selu Zarožju
U emisiji „Sasvim prirodno” (četvrtak, Prvi program RTS) Jovan Memedović je krenuo u potragu za vampirima. Odlučio je da zanoći u vodenici u selu Zarožje u kojoj se, prema pričama, pojavio najčuveniji srpski vampir Sava Savanović. Tamo je nastala ova zabavna reportaža u kojoj je autor našao zgodnu konstrukciju da spoji pošalicu i poštovanje narodnog predanja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tri noći je čekao ovu natprirodnu pojavu. Ipak, nije uspeo da utvrdi ima li u Srbiji vampira ili nema. Ali, da je nešto šuškalo u vodenici i da je pas reagovao, to se ne može osporiti, snimila je kamera"
Bilo da juri vukove po nordijskim predelima, lovi ribu u sibirskim rekama ili ganja vampire po srpskim selima, Jovan Memedović je uvek svoj i originalan, prisan i duhovit, uvek u potrazi za dobrim i plemenitim ljudima koji se sa velikim oduševljenjem uključuju u njegove avanture.
Generalno, Memedovićev reporterski pristup bitno je uticao na mnoge putnike istraživačkog duha a opremljene kamerama da se upute na daleke destinacije i neobična mesta. Tako je nastao niz atraktivnih emisija o lovu i ribolovu („Ulovi trofej”) sa pozitivnim vibracijama i opominjućim ekološkim porukama. Koje pokazuju da se, povremeno, čovek mora osloboditi nevidljivih okova; posla, kuće, obaveza. Da se ne treba oglušiti o zov prirode. Da se ne treba odreći elementarne slobode ni svojih snova. I da je u ljudskoj prirodi traganje za novim i neotkrivenim.
Zašto je važan konačan odgovor – „Želite li da postanete milioner” je, sasvim izvesno, jedan od najgledanijih kvizova, mada se o njemu sada manje piše i manje govori. Najpre zato što više ne predstavlja novinu i što se manje reklamira na TV 92.
Kviz podleže strogim standardima engleske licence i tu se nema šta dodati, mada se može – oduzeti. U ovoj novoj sezoni najviše se promenio – najviše hvaljeni – voditelj Ivan Zeljković. Ne samo fizički jer, očigledno, vodi ogorčenu borbu sa kilogramima, što je, naravno, njegov problem, ali pošto je on TV lice, onda to mora da se primeti i da se konstatuje da mu ne ide u prilog. U svakom slučaju, ne bi trebalo da izgleda kao kocka šećera.
No, to je još ponajmanji greh. Čini se da Zeljković pravi neke druge, pogrešne korake u oblikovanju ove popularne TV forme. U nameri da se zbliži sa takmičarima, možda, da ih opusti i oslobodi treme, upušta se, povremeno, u potpuno nepotrebnu konverzaciju i – postavlja im privatna pitanja koja postižu suprotan efekat. Pokušava da animira publiku, emotivno vezujući uspeh kandidata za pratioce u studiju.
Ni to nije najveći greh. Zamerka je da on, povremeno (možda nije svestan ili čuva novac sponzora), otvoreno odmaže takmičarima, tako što ih pogrešno usmerava. Ne ume da se zaustavi u nastojanju da stvori prijatnu atmosferu, ne upozorava na raspoložive opcije, Zabavlja ih onda kada bi trebalo da ih pusti da razmišljaju i odlučuju. Jasna je namera da stalno podseća da je kviz samo igra, ali ne sme se zaboraviti da je glavni motiv onih koji su se uključili u tu igru – dobitak i da oni, ipak, žele da postanu milioneri. Zato je bitan konačan odgovor"
Lutanje bez kontrole – Već smo se sasvim navikli. Pre svakog filma i serije na TV kanalima se pojavljuje obaveštenje o preporučljivosti najavljenog sadržaja za određene, mlađe kategorije gledalaca. Sada se, otišlo i korak napred, pa tokom trajanja filma ili epizode neke serije, stalno u uglu ekrana stoji broj donje granice poželjne starosti auditorijuma.
Ali, to ne znači da se nešto, što ne bi trebalo da gledaju đaci mlađi od 12 godina, ne prikazuje u deset sati pre podne, u vreme ručka ili posle podne. Provokativni sadržaji, filmovi sa nasiljem i slobodnim seksi scenama, istina obeleženi i dalje lutaju programom bez kontrole, u reprizama ili prosto zato što su tako programirani.
Sledeća faza bi morala da bude njihovo planiranje i prikazivanje u sate kad stvarno ne bi bili dostupni onima na koje mogu pogubno da utiču. Uopšte, filmski i serijski programi bi morali da se biraju sa mnogo više obzira prema osetljivom gledalištu, bar na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.
Branislava Džunov
[objavljeno: 01/02/2008.]
