Izvor: Glas javnosti, 02.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Melodrama na svetskoj sceni
Nema sumnje da će fokus Baraka Obame prvenstveno biti na domaćem terenu, gde finansijska i ekonomska kriza SAD nastavlja da se produbljuje bez kraja na pomolu. Sa Obaminog stanovišta savršeno je logično da gospođi Klinton ostavi prostor za izgradnju melodramski važne uloge na svetskoj sceni, ukoliko to znači da ga klintonisti neće ometati u njegovom projektu redistribucije ekonomske i političke moći kod kuće.
Hilari Klinton već je najavila da će fokus njenog angažmana biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << na iznalaženju formule za trajni mir između Izraela i Palestinaca. Ona, međutim, važi za bezrezervnog izraelskog prijatelja, što je kolumnista Džeruzalem posta Daglas Blumfild okarakterisao na sledeći način: „Još nijedan državni sekretar nije došao na taj položaj sa tako snažnim proizraelskim stavovima i sa tako bliskim vezama sa jevrejskom zajednicom“.
U kabinetu Baraka Obame Hilari Klinton će verovatno da se zalaže i za manje odlučnu varijantu povlačenja iz Iraka nego što je novoizabrani predsednik nagoveštavao tokom predizborne kampanje. Ona je, naime, u Senatu glasala za rat u Iraku. Osim toga, pre nego što je američka invazija počela, izjavila je da Sadam Husein poseduje arsenal hemijskog i biološkog oružja i da blisko sarađuje sa teroristima Al Kaide. Kao što znamo, nijedno ni drugo naprosto nije bilo tačno. Teško je očekivati od žene koja je podržavala irački rat i ponavljala laži upotrebljene da bi se on opravdao da sada pristupi odlučnim političkim merama za njegovo okončanje i ublažavanje njegovih posledica. Daleko je verovatnije da će se Hilari Klinton zalagati za američko vojno prisustvo nešto manjeg obima, pod nekom novom etiketom, ali neograničenog roka trajanja.
TVRDNJE BEZ OSNOVA
Hilari Klinton je tvrdila da je tokom posete Makedoniji u proleće 1999. godine izdejstvovala od vlasti u Skoplju dozvolu za ulazak albanskih izbeglica sa Kosova, iako je izbeglicama bio omogućen ulazak u BJR Makedoniju danima pre dolaska gospođe Klinton.
Još je indikativnija tvrdnja Hilari Klinton da je marta 1996. godine rizikovala život tokom navodno opasnog puta po Bosni, uključujući snajpersku vatru na aerodromu u Tuzli - pri čemu se implicira da je vatra dolazila sa srpskih položaja. Kao što znamo, međutim, rat u BiH je okončan Dejtonskim sporazumom pola godine pre posete gđe Klinton Bosni i da je postojala najmanja opasnost njena poseta ne bi bila realizovana.
U Avganistanu pak, umesto smanjenog angažmana, Hilari Klinton će se zalagati za eskalaciju vojnih akcija i za povećanje broja američkih trupa. Što se Irana tiče, ona je tokom kampanje zvučala oštrije i od samog Džona Mekejna i izjavila da će SAD napasti Iran ukoliko Iranci napadnu Izrael. Ipak, malo je verovatno da će ona sada težiti eskalaciji napetosti sa Teheranom iz dva razloga:
Kao prvo, njoj je potrebna makar indirektna iranska podrška u eventualnom paketu mera za mir između Izraelaca i Palestinaca, imajući u vidu da Iran kontroliše pokret Hezbolaha u Libanu i da ima velikog uticaja na režim Bašira Al-Asada u Siriji.
Kao drugo, s obzirom na tešku ekonomsku krizu, američki poslovni krugovi nipošto neće prihvatiti eskalaciju napetosti u persijskom zalivu koji bi mogli da ponovo gurnu cenu nafte u stratosferu. Iran bi u slučaju američke vojne akcije vrlo lako mogao da blokira Hormuski moreuz i da klasičnim raketama onesposobi izvore nafte na južnim obalama Persijskog zaliva u Kavajtu, Emiratima i Saudijskoj Arabiji.
Donekle je utešno što će Hilari Klinton verovatno da bude manje sklona u zaoštravanju odnosa SAD i Rusije nego što bi želeli neki od Obaminih saradnika, a pre svega rodonačelnik rusofobije u Americi, Zbignjev Bžežinski, i njegov sin Mark. Gospođa Klinton je kritikovala odluku Bušove administracije da rasporedi elemente protivraketne odbrane u Češkoj i Poljskoj i može se očekivati da će ona težiti zamrzavanju tog projekta premda neki formalno odustaju od njega. Nažalost, kada je reč o širenju NATO saveza ka istoku, ona verovatno neće odustati od svoje u više navrata izražene podrške ulasku Ukrajine i Gruzije u
Alijansu.
Sa imenovanjem Hilari Klinton kao prve ličnosti američke diplomatije konačno padaju u vodu jalove priče koje su se mogle čuti sa raznih, pa i veoma visokih mesta u Beogradu neposredno posle Obamine pobede da tobože predstoji neka promena američke politike na ovom području. Pod njenim rukovodstvom promena može biti samo nagore: za razliku od Džordža Buša i njegovog spoljnopolitičkog tima, ona gaji prema Srbima grubi animozitet koji nije podložan omekšavanju niti racionalnom ubeđivanju.
U svemu je srećna okolnost što globalna pozicija Amerike slabi i opada, ali je teško zamisliti da bi sadašnja vlast u Beogradu iz te činjenice mogla da izvuče pouke. Globalni car nema odelo, ali se na Balkanu on još pravi kao da je neprikosnoveni gospodar situacije. Sve dok lokalni akteri ne preduzmu smele korake da testiraju njegovu sve vidljiviju nemoć, nekog boljitka za Srbe i Srbiju nažalost neće biti.
Nista se nece promeniti Obaminim dolaskom na mesto predsednika USA. Niti u spoljnoj politici generalno,niti prema Srbiji.Sklona sam sumnji da ni crnacka populacija USA nece nista profitirati sa njim na celu zemlje.I dalje ce biti gradjani petog reda ,na zalost.
A ovu zenu , ne zelim ni da komentarisem !
.jpg)
