Izvor: RTS, 30.Apr.2010, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meksički zaliv pred ekološkom katastrofom
Naftna mrlja u Meksičkom zalivu, veličine Jamajke, stigla do delte Misisipija nedelju dana posle potonuća platforme “Britiš petroleuma”. Vašington proglasio stanje nacionalne katastrofe i zabranio nova istraživanja nafte i bušotine.
U vode Meksičkog zaliva dnevno ističe više od više od 800 hiljada litara nafte, sa mestu gde je prošle nedelje eksplodirala i potonula naftna platforma "Britiš petroleuma". To je pet puta veća količina nafte nego što je procenjeno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << neposredno posle nesreće.
"Administracija i Ministarstvo odbrane učiniće sve da pomognu u rešavanju problema. Kompanija "Britiš petroleum" moraće da finansira čišćenje naftne mrlje. Ovo je problem nacionalnih razmera", kaže predsednik SAD Barak Obama
Predsednik Obama izjavio je da je kompanija "Britiš petroleum" odgovorna za štetu i čišćenje široke naftne mrlje, ali i da će se njegova administracija obratiti na "svaku pojedinačnu adresu" na koju bude mogla.
"Britiš petroleum je u krajnjoj liniji odgovoran za finansiranje troškova operacija čišćenja, ali će moja administracija nastaviti da koristi svaki dostupan resurs koji nam stoji na raspolaganju", rekao je Obama.
Naftna mrlja veličine Jamajke, koja se širi Meksičkim zalivom stigla je do obala američke savezne države Luizijane, ugrožavajći njen, ali i ekosistem Misisipija, Alabame i Floride.
Lokalni zvaničnici su saopštili da je nafta zapljusnula jedno ostrvo nedaleko od delte Misisipija, na granici saveznih država Luizijane i Misisipija.
"Sada je sezona kada rakovi izlaze na obalu. Naftna mrlja će ih sve uništiti. To je katastrofa za celu ribarsku industriju", kaže ribar Entoni Stipelkovik.
Meksičkom zalivu, uz obale Sjedinjenih Američkih Država, preti ekološka katastrofa. Velika naftna mrlja preti da ugrozi na hiljade vrsta divljih životinja. Najgore bi mogle da prođu ptice selice, pelikani, vidre i kune čija se staništa nalaze duž obala Luizijane.
"Danima jaki vetrovi sa juga i jugozapada pogoršavaju situaciju. Zagađenje je veće od očekivanog. Nafta se brzo kreće ka Delti Misisipija", kaže Dejvid Kenedi iz Nacionalne okeanske uprave SAD.
Tri meseca za saniranje posledica
Američka vlada proglasila je stanje nacionalne katastrofe i zabranila nova istraživanja nafte i bušotine, dok se ne utvrdi uzrok nesreće. U sprečavanje štete uključila se i vojska.
Lokalne vlasti ugroženih saveznih država traže hitnu pomoć Vašingtona u zaštiti građana i okoline.
Američka obalska straža će, najverovatnije, morati da spaljuje mrlju, što ekolozi podržavaju. Sjedinjenim Državama bi moglo da bude potrebno i do 90 dana za sprečavanje masovnog izlivanja nafte u more, izjavio je visoki zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova Dejvid Hejz.
Američka vojska uputila je opremu i avione s hemijskim sredstvima na obalu američke države Luizijane, gde se nalazi velika naftna mrlja, saopštio je Pentagon.
Sekretar odbrane Robert Gejts dao je nalog za upućivanje dva velika transportna aviona tipa "herkules C-130" iz kojih će biti izbacivane hemikalije koje treba da neutrališu naftnu mrlju, izjavio je portparol Pentagona Džef Morel.
Platforma "Britiš petroleuma" potonula je kod obala Luizijane, sa 2,6 miliona litara nafte. Jedanaest radnika koji su u trenutku eksplozije radili na njoj, vode se kao nestali.
Strahuje se da bi nesreća mogla da izazove veću štetu od izlivanja nafte iz tankera Ekson Valdez 1989. godine.
Izlivanje više od 40 miliona litara sirove nafte u vodama Aljaske smatra se jednom od najveći ekoloških katastrofa ikad, koja je izazvala pomor velikog broja vodenih i kopnenih životinja. Preživela je samo četvrtina morske flore i faune. Otklanjanje posledica te katastrofe koštalo je tada više od dve milijarde dolara.
Sadašnja naftna mrlja mogla bi po veličini da prevaziđe onu koja je na kalifornijskoj obali kod Santa Barbare nastala 1969. godine, što je dovelo do uvođenja moratorijuma na vađenje nafte i gasa na pacifičkoj i atlantskoj obali SAD, piše Vašington Post.
