Izvor: Politika, 03.Jun.2014, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Meksički talasi” prijali Argentincima
Maradona je svoj tim na 13. prvenstvu sveta vodio do trijumfa služeći se svim što je znao i mogao bez obzira da li je dozvoljeno ili ne
Pošto je Kolumbija, zbog teške ekonomske krize, odustala od organizacije prvenstva, a iako su se neki potencijalni domaćini nadali javnom konkursu, predsednik Fife Brazilac Žoao Avelanž je odlučio da se organizacija 13. šampionata sveta poveri Meksiku, možda u nadi da će Brazil ponovo trijumfovati u ovoj zemlji, kao i 1970. kada je treći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << put postao šampion sveta.
Međutim, Brazil je ovog puta poklekao u četvrtfinalu od Francuske, posle slabijeg izvođenja jedanaesteraca (presudni promašaj bio je delo Zika), a „meksički talasi” lansirani na ovom šampionatu kao način navijanja najviše su prijali Argentini i njenom lideru Maradoni, za kojeg je „Ekip” tvrdio da je „pola anđeo, a pola đavo”!
U kvalifikacijama je učestvovala 121 reprezentacija (novi rekord), a prvo učešće obezbedile su Kanada, Danska i Irak, iako nije odigrao jedan kvalifikacioni meč kod kuće. Razlog je bio opravdan – iransko-irački rat.
Argentinci, koji su do prve šampionske titule (1978) došli služeći se svim mogućim sredstvima, u Meksiku su prebrodili četvrtfinale protiv Engleske na sličan način. Poveli su golom koji je rukom postigao Maradona pokazujući „đavolski deo” svoje ličnosti. Ništa suštinski nije promenila njegova docnija tvrdnja da je to bila „božja ruka”...
Drugu, „anđeosku stranu”, Maradona je pokazao kada je postigao pobedonosni gol protiv Engleske, po mnogima, i najlepši pogodak na svetskim prvenstvima. U trku koji je počeo na svojoj polovini predriblao je kompletnu odbranu Engleza, uključujući i golmana Šiltona, i zatresao mrežu.
Tim koji je vodio Karlos Bilardo nije imao lak put do titule. Morao je da se sretne sa četiri bivša šampiona sveta. Protiv branioca titule Italije u grupi je igrao nerešeno (1:1), a u nokaut fazi izbacio je Urugvaj (1:0), Englesku (2:1), a posle polufinalnog duela sa Belgijom (2:0) za Trofej Fife igrao je protiv Nemačke koju je sa klupe vodio Franc Bekenbauer (prvi koji je kao igrač i kao selektor izgubio u finalima svetskih šampionata)...
Nemci su najteži posao u nokaut fazi imali protiv Maroka (1:0), prve afričke reprezentacije koja se plasirala u drugu rundu takmičenja (i to kao prva u grupi sa Engleskom, Poljskom i Portugalijom). Zatim su eliminisali domaćina sa 4:0, a u polufinalu Francusku sa 2:0.
Zadatak da u finalu zaustavi Maradonu Bekenbauer je poverio Lotaru Mateusu, koji se pretvorio u njegovu senku. Uspeo je da ga spreči da postigne gol, ali ne i da u 83. minutu asistira Buručagi da postigne pobedonosni gol – 3:2 za „gaučose”.
Drugu šampionsku titulu Argentini, pred 114.000 gledalaca na stadionu Acteka doneli su Neri Pumpido, Hose Luis Braun, Hoze Kusijufo, Oskar Ruđeri, Serhio Batista, Rikardo Đusti, Horhe Buručaga (Marselo Trobijani), Ektor Enrike, Hulio Olartikoečea, Dijego Maradona i Horhe Valdano.
Od braće Milutinović srećniji je bio Velibor – Bora, jer kao selektor domaćina Meksika nije morao da igra kvalifikacije, dok je Miloš sa Jugoslavijom sa tri pobede, dva nerešena susreta i tri poraza završio na pretposlednjem mestu u grupi iza Francuske, Bugarske, koje su se kvalifikovale za završnicu, i DR Nemačke, a ispred Luksemburga...
Izgledi „plavih” da odu u Meksiko bili su dobri sve do pretposlednje utakmice u kojoj su se u Beogradu Istočni Nemci revanširali za poraz u prvom susretu (3:2) i pobedili sa 2:1. Poslednji „voz” za Meksiko kretao je iz Pariza i Jugoslaviji je bila potrebna pobeda nad „trikolorima”...
U tom, poslednjem meču kvalifikacija na „Parku prinčeva” igrali su Ranko Stojić, Branko Miljuš, Mirza Kapetanović, Ivan Gudelj, Vladimir Vermezović, Ljubomir Radanović, Dragan Stojković (Haris Škoro), Blaž Slišković, Miloš Bursać, Mehmed Baždarević i Zlatko Vujović, a oba gola na utakmici postigao je Mišel Platini (3. i 72. minut) i odveo Francusku na Svetski šampionat.
Ni ova jugoslovenska fudbalska reprezentacija nije videla Meksiko, kao ni generacija koja je igrala u kvalifikacijama za Svetski šampionat 1970.
Na 13 . svetskom prvenstvu prvi put isključenje je zaradio jedan trener. Bio je to Paragvajac Kajetano Re, koji je potpuno razgnevljen uleteo na teren u meču sa Belgijom i pokušao da se obračuna sa svima. Najbrži odlazak u svlačionicu, već u 56. sekundi meča sa Škotskom, „isposlovao” je grubim prekršajem Urugvajac Hose Batista, a portugalski fudbaleri štrajkovali su između prva dva meča, odbijajući da treniraju dok im se ne povećaju premije za „uspeh”, međutim već posle treće utakmice u grupi i poraza od Maroka spakovali su kofere i vratili se kući...
----------------------------------------------
13. prvenstvo sveta
Domaćin: Meksiko (31. maj – 29. jun 1986).
Plasman: 1. Argentina, 2. Nemačka, 3. Francuska, 4. Belgija.
Finale: Argentina – Nemačka 3:2.
Za treće mesto: Francuska – Belgija 4:2 (produžeci).
Broj učesnika: 24.
Broj mečeva: 52.
Broj gledalaca: 2.394.031 (prosečno 46.039).
Sistem: šest grupa po četiri ekipe; po dve prvoplasirane ekipe i četiri najbolje trećeplasirane idu šesnaestinu finala (nokaut faza).
Najbolji igrač: Dijego Maradona (Argentina).
Najbolji strelac: Geri Lineker (Engleska) 6.
Najbolji mladi igrač: Enco Šifo (Belgija).
Nagrada za fer-plej: Brazil.
Najefikasnija ekipa: Argentina 14.
Golovi, ukupno: 132 (2,54 po utakmici).
Učesnici u kvalifikacijama: 121.
----------------------------------------------
Najbolji tim šampionata
Golman: Žan-Mari Pfaf (Belgija).
Odbrana: Žozimar (Brazil), Manuel Amoros (Francuska), Žulio Cezar (Brazil).
Sredina: Jan Kulemans (Belgija), Žan Tigana (Francuska), Mišel Platini (Francuska), Dijego Maradona (Argentina).
Napad: Elkjer Larsen (Danska), Emilio Butragenjo (Španija), Geri Lineker (Engleska).
Živko Baljkas
objavljeno: 03.06.2014.
