Izvor: RTS, 10.Apr.2013, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni sudovi, otvorena pitanja
Aktivnosti Haškog suda ne mogu se okarakterisati kao uspešne, ocenio ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin. Ne ostvarivati pravdu po cenu mira, rekao ambasador Kine Li Baodong. Hrvatska i Turska podržali rad međunarodnih tribunala.
Ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin ocenio je da se aktivnosti Haškog suda ne mogu okarakterisati kao uspešne, što se tiče doprinosa pomirenju na prostoru bivše Jugoslavije.
Govoreći u tematskoj debati o ulozi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << međunarodnih krivičnih sudova u procesu pomirenja, Čurkin je u sedištu UN podsetio da je u pritvoru Haškog tribunala umrlo nekoliko optuženih.
Ukazao je i da se lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, povodom optužnice za ratne zločine, godinama nalazi iza rešeteka bez izrečene presude.
Čurkin je izjavio da postoji sumnju u to da su oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču zasnovane na pravnim kriterijumima.
U slučaju bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, ukazao je Čurkin, postojale su pretnje svedocima, čak i njihove likvidacije.
Zato se može postaviti pitanje da li Haški sud doprinosi pomirenju, rekao je Čurkin.
Ambasador Kine u UN Li Baodong izjavio je da međunarodni sudovi ne bi trebalo da utiču na mirovne napore u kriznim područjima.
Krajnji cilj je pomirenje, ali pravda ne sme biti ostvarena na štetu mira, rekao je Li u tematskoj debati o ulozi međunarodnih krivičnih sudova u procesu pomirenja.
On je u sedištu UN naglasio da međunarodni sudovi moraju poštovati pravila međunarodnog prava, kao i suverenitet država, i izbegavati dvostruke standarde.
Hrvatska i Turska podrška tribunalima
Suprotnog mišljenja je stalni predstavnik Misije Hrvatske pri UN Ranko Vilović koji je načelno podržao rad ad hok krivičnih tribunala i posebno uspostavljanje Međunarodnog krivičnog suda, ali je kritikovao način na koji je organizovana današnja debata o ulozi tribunala i neke od stavova koje je izneo predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
On smatra i da neke od stvari koje je izneo predsednik Srbije ne odgovaraju činjenicama. "Možemo samo da se sa njima ne složimo", naveo je predstavnik Hrvatske, ne precizirajući o kojim se stavovima radi.
Prema njegovim rečima, Hrvatska je "kao žrtva agresije" snažno podržala Haški tribunal kao najbolji način za traženje pravde.
"Iako moja zemlja nije uvek bila zadovoljna procerudom i odlukama, ona je uvek podržavala rad Tribunala i nikada nije dovodila u pitanje njegove odluke", rekao je Vilović napominjući da je to "ono što očekuju i od drugih."
Otpravnik poslova Turske u UN Levent Eler ocenio je da je osnivanje međunarodnih krivičnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu doprinelo procesu pomirenju i održanju mira.
"Bez pravde, počinioci najgnusnijih zločina ne bi bili kažnjeni, a mir ne bi bio održiv", izjavio je on, naglasivši da je neophodno krivično goniti odgovorne pojedince, a da treba zaštiti zajednice od kolektivnog etiketiranja i nametanja kolektivne krivice.
I Turska, kao balkanska zemlja, aktivno doprinosi miru, stabilnosti i pomirenju u regionu, u trenutku kada čitav region stremi ka evrointegracijama, a naročito kroz saradnju sa Srbijom, BiH i Hrvatskom.
Podrška međunarodnom krivičnom pravosuđu
Podrška međunarodnom krivičnom pravosuđu došla je od šefa delegacije EU u UN Tomasa-Mair Hartinga, koji je ocenio da ono "ima ključnu ulogu u okončanju nekažnjivosti, doprinosi pomirenju i održanju mira i rehabilituje žrtve masovnih zločina", a pozvao je i druge države da pruže istu podršku.
"Oni koji su počinili najstrašnije zločine moraju da znaju da će biti pozvani na odgovornost", istakao je Harting, govoreći tokom debate koja se održava u sedištu UN u Njujorku na temu rada međunarodnih krivičnih sudova.
Odgovornost i puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom predstavljaju principe kojima su sve države članice EU u potpunosti privržene, rekao je Harting.
"I od svih onih koji žele da se pridruže porodici EU očekujemo istu privrženost", poručio je šef delegacije EU u UN.
Prema njegovim rečima, Savet bezbednosti je unapredio ulogu UN na polju međunarodnog pravosuđa osnivanjem dva ad hok tribunala, za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, koji su omogućili značajan napredak u razvoju i primeni međunarodne krivične jurisdikcije i zakona.
