Izvor: Southeast European Times, 22.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Međunarodni sud pravde još dugo će se baviti Balkanom

Četiri zemlje regiona učesnice su tužbi pred Međunarodnim sudom pravde, pred kojim je i zahtev da se izjasni o legalnosti kosovske nezavisnosti.

22/12/2008

(Razni izvori -- 19/10/08 - 28/11/08)

Više od godinu dana pošto je oslobođena direktne odgovornosti za genocid u Srebrenici 1995. godine, Srbija mora da se brani od slične tužbe pred Međunarodnim sudom pravde (MSP).

Osamnaestog novembra, MSP, sa sedištem u Hagu, proglasio se nadležnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << za rešavanje po tužbi Hrvatske protiv Srbije za višestruko kršenje Konvencije o genocidu iz 1948. za vreme rata između dve države 1991-1995.

Zagreb je podneo tužbu MSP u julu 1999, kada su u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji ostale samo još dve bivše jugoslovenske republike - Srbija i Crna Gora. U februaru 2003, dve konstitutivne republike formirale su Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore, koja se raspala posle referenduma o nezavisnosti Crne Gore u maju 2006.

Ubrzo posle toga, srpski parlament proglasio je Republiku Srbiju pravnim naslednikom Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

U svojoj presudi, ICJ je presudio da je Srbija jedini optuženi u hrvatskoj tužbi. Taj sud je takođe odbio sve tri preliminarne primedbe u pogledu nadležnosti suda i prihvatljivosti hrvatske tužbe, koje je Srbija podnela kako bi tužba u startu bila odbačena.

Zagreb u svojoj tužbi tvrdi da je Jugoslavija prekršila Konvenciju o genocidu "preuzevši kontrolu nad oblašću Knina i istočne Slavonije od 1991. do 1995, granatirajući i napadajući delove Dalmacije i teravši hrvatske (i druge nesrpske) građane sa tih područja".

Hrvatska tvrdi da cilj tih akcija bio da "etnički očisti ta područja i ujedini ih sa SRJ u cilju stvaranja Velike Srbije".

Jugoslavija se takođe optužuje da je izvela drugo etničko čišćenje oblasti oko Knina pre nego što je hrvatska vojska sprovela operaciju Oluja u avgustu 1995. godine. U to vreme, tvrdi se u tužbi, Beograd je "rukovodio, podsticao i primoravao" srpsko stanovništvo iz te oblasti da se evakuiše.

Hrvatska traži presudu kojom će te akcije biti proglašene kršenjem Konvencije o genocidu i kojom će se narediti Srbiji da plati ratnu štetu u iznosu koji će MSP odrediti za štetu ljudima i imovini.

Sudije Međunarodnog suda pravde slušaju argumente osam članica NATO koje Srbija i Crna Gora optužuju za genocid tokom njihove vojne intervencije za vreme rata na Kosovu 1999. [Geti Imidžis]

Zagreb tvrdi da je zbog srpske agresije stradalo 20.000 ljudi, dok je još 800.000 raseljeno ili prinuđeno da pobegne iz svojih domova. Porušeno je oko 590 gradova i sela. Oko 25 odsto ukupnog ekonomskog kapaciteta Hrvatske i oko 10 odsto njenih turističkih objekata takođe je oštećeno ili uništeno, tvrdi se u tužbi.

MSP je Srbiji dao godinu dana da pripremi svoju odbranu, ali će pre početka suđenja proći još najmanje godinu dana.

U brzoj reakciji na odluku suda, Beograd je najavio da će podneti kontratužbu protiv Hrvatske zbog operacije Oluja, u slučaju koji će, kako je istaknuto, sadržati i neke elemente zločina koji je počinio hrvatski ustaški režim za vreme Drugog svetskog rata.

"Sagledaćemo sve događaje u 20. veku, događaje u Drugom svetskom ratu, za vreme Nezavisne države Hrvatske", rekao je srpski šef diplomatije Vuk Jeremić. "Okrenućemo se istoriji da bismo ustanovili istinu zarad naše zajedničke budućnosti u EU."

Razočarani presudom MSP iz februara 2007. u njenom slučaju protiv Srbije, BiH će pažljivo pratiti ishod hrvatske tužbe. U slučaju pojave novih dokaza tokom postupka, Sarajevo bi moglo da zatraži od suda u Hagu, poznatog i kao "Svetski sud", da ponovo razmotri svoju odluku ili čak da zatraži novo suđenje.

Pored toga što će se baviti nasleđem ratova u regionu, sud će saslušati i argumente dve balkanske zemlje čije odnose opterećuje sukob koji nije nasilan, ali je pun animoziteta.

Makedonija je tužila susednu Grčku zbog navodnog kršenja prelaznog sporazuma iz 1995. godine. U okviru tog sporazuma, Grčka je pristala da se "ne protivi" članstvu Makedonije u međunarodnim organizacijama i institucijama u kojima se ta zemlja zove Bivša jugoslovenska republika Makedonija (BJRM) - ime pod kojim je primljena u UN 1993.

Ranije ove godine, međutim, Grčka je stavila veto na poziv Makedoniji da uđe u NATO, navevši kao razlog dugogodišnji spor između njih. Makedonija je podnela tužbu MSP 17. novembra.

Grčka odbija da prizna ime Republika Makedonija, tvrdeći da ono implicira teritorijalne pretenzije prema Grčkoj i krši grčko kulturno nasleđe. Većina međunarodnih organizacija, uključujući NATO i EU, zvanično koriste ime BJRM.

Grčka tvrdi da je Skoplje samo više puta prekršilo prelazni sporazum i da tužbe predstavljaju taktiku "odugovlačenja" u pregovorima o tom pitanju, pod okriljem UN.

Sudije Međunarodnog suda pravde stižu na sednicu u Hagu. [Geti Imidžis]

Iako MSP-u možda neće trebati toliko vremena da presudi po makedonskoj tužbi kao u slučaju bosanske tužbe za genocid protiv Srbije iz 1993, donošenje odluke bi ipak trebalo da potraje više godina.

Jedna od glavnih funkcija Međunarodnog suda pravde, osnovanog 1945. godine, jeste da rešava pravne sporove između država. Njegove presude u takvim slučajevima su konačne i obavezujuće i protiv njih se ne može podneti žalba.

Druga funkcija suda je da pruža savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja mu podnesu tela i specijalizovane agencije UN. Poslednje takvo pitanje, podneto 10. oktobra, takođe je u vezi sa Balkanom.

U glasanju 8. oktobra, Generalna skupština usvojila je srpsku rezoluciju kojom se zahteva savetodavno mišljenje MSP o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara bilo u skladu sa međunarodnim pravom.

Kosovske vlasti, UN i države članice imaju rok do 17. aprila 2009. da podnesu svoje pismene izjave o tom pitanju i do 17. jula da daju komentare na međusobne podneske. MSP će zatim odlučiti o daljem toku postupka.

Eventualna presuda suda neće imati obavezujući karakter. Čak i ako sudije MSP kažu da proglašenje kosovske nezavisnosti nije bilo u skladu sa međunarodnim pravom, nijedna od pedeset zemalja koje su priznale Kosovo neće biti dužna da poništi svoju odluku.

Nastavak na Southeast European Times...