Izvor: B92, 27.Jan.2016, 01:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta
Širom sveta danas je obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
Sećanje na Holokaust je moćno podsećanje na ono što može da se desi kada prestanemo da vidimo našu zajedničku humanost, napisao je Generalni sekretar UN Ban Ki Mun u poruci povodom 27. januara, Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.Generalni sekretar je pozvao sve da osude političke i verske ideologije koje usmeravaju ljude jedne protiv drugih.
"Osudimo antisemitizam i napade >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na verske, etničke i druge grupe. Stvorimo svet u kojem se poštuje dostojanstvo, slavi raznolikost i gde je mir trajan", rekao je Ban Ki Mun.
Ban Ki Mun je podsetio da je tokom Drugog svetskog rata šest milion Jevreja sistematski ubijeno, i da su nacisti takođe ubijali Rome, političke zatvorenike, homoseksualce, osobe ometene u razvoju, Jehovine svedoke i sovjetske ratne zarobljenike.
"Holokaust je bio ogroman zločin. Niko ne može da negira dokaze da se on dogodio. Sećanjem na žrtve i odavanjem poštovanja hrabrosti preživelih i onih koji su im pomogli i koji su ih oslobodili mi svake godine obnavljamo našu rešenost da sprečimo takve strahote i odbacimo gnusni mentalitet koji ih dozvoljava", napisao je generalni sekretar.
Ujedinjene nacije su formirane iz senke Holokausta i zločina Drugog svetskog rata da bi potvrdile veru u dostojanstvo i vrednost svake osobe i da podržale prava svih da žive u jednakosti i bez diskriminacije, rekao je generalni sekretar UN.
Ti principi su i danas važni, ukazao je on i dodao da ljudi širom sveta, uključujući milione onih koji beže od rata, progona i siromaštva i dalje pate zbog diskriminacije i napada. "
Naša je dužnost da se setimo prošlosti i da pomognemo onima kojima smo sada potrebni", piše u poruci.
Ban Ki Mun je ukazao da je više od jedne decenije UN svojim programima radio na obrazovanju mladih o Holokaustu, i da mnogi partneri, među kojima ima i ljudi koji su preživeli Holokaust, doprinose tom važnom poslu.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić predvodiće, kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, centralnu državnu komemorativnu ceremoniju odavanja počasti povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
Predsednik Republike Srbije će, uz pune vojne i državne počasti, položiti venac i obratiti se prisutnima, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima.
U ime Narodne skupštine Republike Srbije venac će položiti predsednica parlamenta Maja Gojković, a u ime Vlade Srbije ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.
Centralnoj državnoj ceremoniji odavanja počasti prisustvovaće oni koji su preživeli Holokaust, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, ministri Vlade Srbije, predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije, gradonačelnik Beograda, članovi diplomatskog kora, udruženja i građani.
Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu nalazi se u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovane na predrasudama.
Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda.
Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro sajmište, Jajinci, logor "Crveni krst" u Nišu, samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.
Potreba da se iznova podseća na strahote holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja aktuelna je u svim demokratskim državama.
Antisemitizam je u određenoj meri prisutan i u našem vremenu, o čemu svedoče izolovani, ali i dalje prisutni incidenti.
Nužnost saznavanja činjenica i promišljanja strahovitih posledica holokausta doprineće da se u Srbiji, kao i u drugim demokratskim državama, masovno stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu i u budućnosti sagledava kao ono što po svom karakteru i obimu jeste - jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji.
Gala koncert povodom obeležavanja Međunarodnog dana holokausta, pod nazivom "Muzičko putovanje ka prijateljstvu među narodima", biće održan u Kolarčevoj zadužbini kao poklon Josefa Žambokija građanima Srbije, najavila je Zadužbina.
Josef Žamboki i njegova setra Ruža bili su pre 75 godina poslednja jevrejska deca na Dorćolu koju je obućar Pal Žamboki, privremeno prevodilac u Gestapou, uspeo da spase i odvede u rodnu Kanjižu, dok su njihovi roditelji i čitava porodica tragično stradali u logoru Staro sajmište.
U znak sećanja na sve postradale u holokaustu, Žamboki, koji se šezdesetih godina sa suprugom Rut odselio u Izrael i tamo ostvario zavidnu karijeru inženjera, odlučio je da Beogradu i Srbiji daruje koncert operskih zvezda.
Neki od učesnika koncerta su prvi put u Srbiji poput Olge Makarine, dugogodišnje članice Metropoliten opere, kao i osnivača i učesnika prvog Internacionalnog masterklasa i takmičenja vokalnih umetnika pod imenom "Žamboki", koji je prvi put održan u Jerusalimu prošle godine.
Nastupiće i Hor Braća Baruh, solisti Miša Levi (tenor), Rut Žamboki (sopran), Mark Ssajmer (tenor), Isabel Mari Has (sopran), Rona Israel-Kolat (sopran), Nikola David (tenor), Iris Bil (mecosopran), Jael Sajag (sopran), Jasmina Trumbetaš Petrović (sopran), Sandra Belić (violončelo), uz klavirsku saradnju Ljubice Grujić, Sonie Mazar i Bodina Starčevića, a dirigent je Stefan Zekić.
Besplatne ulaznice se mogu podići na biletarnici Kolarčeve zadužbine.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u Kulturnom centru Reks biće održana komemoracija.
Kulturni centar Reks nije slučajno izabran prostor. U ovoj zgradi nekadašnjeg jevrejskog dobrotvornog društva "Oneg Šabat" i "G'milut Hasidim" bili su smešteni stari, nemoćni i bolesni koji su bili prve žrtve gasnog kamiona "dušegupke".
Za ovu priliku, zajedničkim naporom triju beogradskih škola (Železnička tehnička škola, Treća beogradska i Deseta beogradska gimnazija) njihovih profesora i učenika, a uz podršku organizacije Haver Srbija, pripremljen je dvočasovni program "Šetnja, slike i zvuci sećanja - Govorim u prvom licu" koji će, jednim delom, aktivno uključiti i posetioce.
U prvom delu programa, nazvanom "Šetnja, slike i zvuci sećanja", posetioci će obilaziti pet punktova sećanja, na kojima će, uz fotografije, panoe i mape od đaka dobiti usmena obaveštenja i objašnjenja o osnivanju Beogradskog sajmišta 1937. godina, o nastanku i istoriji Jevrejskog logora Zemun 1941. godine, kasnije Prihvatnog logora Zemun, kao i o značaju ovog mesta nekada i danas.
Posetioci će biti upoznati i sa kratkim životnim pričama izabranih pet žrtava (Hilda Dajc, David Bivas, Flora Glik, Ester Bajer i Rejna - Lenka Lunginović).
Za pripremu tih pet biografija i panoa korišćeni su materijali Saveza jevrejskih opština Srbije, sa postavke izložbe Portreti i sećanja jevrejske zajednice Srbije pre Holokausta, koja je obišla sedam gradova Srbije i nedavno bila postavljena u Galeriji "Progres" u Beogradu.
Nakon toga, na posebno namenjenom prostoru - Zidu sećanja, posetioci će rukom ispisivati imena malo poznatih žrtava Jevrejskog logora Zemun.
U drugom delu programa biće izveden recital "Govorim u prvom licu", koji sačinjavaju odlomci pisama Hilde Dajc, odlomci autora Davida Albaharija, Filipa Davida, Reli Alfandari, Aleksandra Ajzinberga, Viktora Frankla, Prima Levija, Jehude Amihaja, Beate Niman. Recital izvode učenici Železničke tehničke škole uz horsku pratnju Dragane Stojanović, Jelene Jovičin i Natalije Nedeljkov.
Program komemoracije idejno su oblikovale Nada Banjanin Đuričić i Sonja Viličić.
