Izvor: RTS, 27.Jan.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni dan sećanja na holokaust
Širom sveta obeležava se Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, koji predstavlja jedan od najmračnijih perioda u istoriji čovečanstva. U evropskim zemljama život je izgubilo 53 miliona ljudi. Pored šest miliona Jevreja, najviše stradali Rusi, Poljaci, Romi i Srbi.
Na prostorima bivše Jugoslavije pod nacističkom okupacijom stradalo je najmanje 60.000 Jevreja, od toga je u Srbiji pobijeno oko 28.000, dok su ostali likvidirani u takozvanoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << , izjavio je viši kustos Muzeja žrtava genocida Dragan Cvetković.
Realne procene govore da je u holokaustu na prostorima bivše Jugoslavije nestalo oko 66.000 ili 80 odsto Jevreja, ne računajući između 3.000 i 5.000 jevrejskih emigranata koji su iz Austrije, Češke i Poljske pred nacistima bežali u Srbiju, objasnio je Cvetković.
U svetu se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, a predstavlja jedan od najmračnijih perioda u istoriji čovečanstva.
Nemački predsednik Horst Keler pozvao je u Bundestagu na zaštitu Jevreja u Nemačkoj i ukazao na posebnu odgovornost Berlina prema Izraelu.
''Postavimo se na stranu naših jevrejskih zemljaka. Ko njih napada, napada sve nas'', rekao je Keler i, kako prenose nemački mediji, ocenio da je sramno što policija i dalje mora da čuva od starih i novih ekstremista mesta značajna za jevrejski život.
Keler je upozorio da se ne sme imati razumevanje za one koji osporavaju nacionalsocijalističke zločine nad evropskim Jevrejima i, kao i predsednik Bundestaga Norbert Lamert, podsetio na milionske žrtve fašizma.
Polaganjem venaca, paljenjem sveća i mnogobrojnim manifestacijama, komemoracijama, naučnim skupovima, konferencijama i tribinama širom Nemačke je obeležen međunarodni Dan sećanja na žrtve holokausta.
Na današnji dan 1945. oslobođen je najveći nacistički logor smrti Aušvic, simbol holokausta i stradanja, u kojem je tokom Drugog svetskog rata najmonstruoznije eksprimente na ljudima izvodio doktor Jozef Mengele i gde je, u najstrašnijim mukama, stradalo najmanje 1,5 miliona ljudi.
Bivši nemački predsednik Roman Hercog je 1996. godine današnji dan proglasio nacionalnim danom sećanja na žrtve holokausta.
Termin holokaust, hebrejska reč s grčkim korenom, koristi se za opis genocida i drugih zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Posle Drugog svetskog rata upotrebljava se isključivo za zločine počinjene protiv evropskih Jevreja za vreme vladavina nacista od 1933. do 1945. godine.
Upoznati mlade sa strahotama holokausta
U saopštenju Saveta Evrope piše da je ovaj dan prilika da se oda počast žrtvama i ojača kampanja protiv rasističke mržnje koja je dovela do holokausta. Centralni deo kampanje usmeren je ka mladima.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun rekao je, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, da svet mora da nauči buduće generacije lekcijama iz najtamnijih stranica istorije, da se mora boriti protiv poricanja holokausta i govoriti protiv netrpeljivosti i mržnje.
Ban Ki-mun je dodao i da se moraju zadržati standardi Ujedinjenih nacija, radi zaštite ljudi i borbe protiv nekažnjivosti genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.
"U svetu se nastavlja okrutno nasilje, krajnje nepoštovanje ljudskih prava, a ljudi su meta samo zbog toga ko su. Na današnji dan setimo se žrtava holokausta ponovo potvrđujući našu veru u dostojanstvo i jednaka prava svih članova ljudske porodice", istakao je generalni sekretar UN.
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ustanovila je Generalna skupština UN je 1. novembra 2005. godine, imajući u vidu nezapamćeno stradanje jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu.
Posebno se obeležava u evropskim zemljama koje su preživele golgotu tog svetskog sukoba, u kome je život izgubilo 53 miliona ljudi, među kojima gotovo 31 milion civila.
Pojedini narodi našli su se pred totalnim istrebljenjem, a najveće žrtve pored šest miliona Jevreja, bili su Rusi, Poljaci, Romi, i Srbi.
Zvaničnici Saveta Evrope podsetili na užase holokausta
Visoki zvaničnici Saveta Evrope poručili su da je Međunarodni dan sećanja na holokaust, 27. januar, prilika da se oda pošta žrtvama i pojača kampanja protiv rasizma.
"Holokaust je jedan od najmračnijh perioda u istoriji Evrope. Međunarodni dan sećanja na holokaust prilika je da se oda pošta žrvama i za jačanje naše kampanje protiv rasističke mržnje koja je motivisala holokaust", navodi se u saopštenju.
U saopštenju španskog ministra spoljnih poslova i kopredsedavajućeg Komiteta ministara Saveta Evrope Migueal Angela Moratinosa, predsednika Parlamentarne skupštine Luisa Marie de Puča i generalnog sekretara Terija Dejvisa navodi se da je šuštinski deo kampanje podučavanje mlađih generacija o holokaustu.
Podsećajući na strahote holokausta, oni u rekli da se mora govoriti o takvim "neopisivim zločinima" zato što "buduće generacije moraju poznavati svoju pošlost da bi se zaštitile od slične subine u budućnosti".
