Izvor: Press, 08.Sep.2013, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni dan pismenosti - u Srbiji 165.000 nepismenih
Rezultati popisa iz 2012. pokazali su da je broj nepismenih ljudi u Srbiji prepolovljen u odnosu na popis iz 2002. godine i sada ih ima oko 165.000, od kojih više od 80 odsto čine žene.
Nepotpunu osnovnu školu ima oko 677.000 stanovnika Srbije ili 11 odsto, a 2002. bilo ih je više od milion.
Sa visokim obrazovanjem u Srbiji je nešto više od 650.000 stanovnika što je skoro 11 odsto, za razliku od 2002. kada je bilo 6,52 procenta.
Kompjuterski je nepismeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << više od 50 odsto stanovništva Srbije.
PISA istraživanje (najveća međunarodna provera postignuća učenika) pokazalo je da učenici u Srbiji postižu rezultate ispod proseka
Stručnjaci upozoravaju da naši đaci ne poznaju dovoljno gramatiku, pravopis i da im je leksički fond siromašan.
Među mladima je izražena upotreba žargonizama i stranih reči, posebno anglicizama.
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu svakog pojedinca i društva u celini.
Prema podacima UNESKO-a i drugih međunarodnih organizacija, poput Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupng broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona dece.
Podaci UNESKO-a od pre nekoliko godina govore da 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje.
Prema podacima OECD-a, u razvijenim zemljama najveći broj stanovnika ima srednju školsku spremu (od 47 odsto u SAD, do 61 odsto u Austriji).
Obrazovanje, odnosno puna pismenost odraslog stanovništva, i danas je u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema, jer globalizacija svetske ekonomije zahteva pismene radnike, odnosno preovlađujući je broj radnih mesta koji traže dobro obučenu i obrazovanu radnu snagu.
Lingvisti podsećaju da je u razvijanju jezičkih navika važna uloga škole, roditelja i naglašavaju da je obrazovanje jedan od sigurnijih puteva za izlazak iz krize.
Inače, do polovine prošlog veka koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.
Od 1964. razvija se novi pristup, odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.
Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS), pismenost se definiše kao - prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata...).
Ranije istraživanje Projekta IALS-a obuhvatilo je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanadu, Nemačku, Holandiju, Švedsku i Švajcarsku i pokazalo se da je među Švajcarcima 35 odsto pismenih, a slede ih Amerikanci sa 20 odsto.
Po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog školovanja, na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.
Takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje i nove forme komunikacija, stupili su na scenu krajem 20. i početkom 21. veka.
.jpg)
