Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Avg.2010, 02:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Međunarodni dan nestalih

BEOGRAD -

Šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) Pol Anri Arni pozvao je danas vlade zemlja na prostoru bivše Jugoslavije da efikasnije i brže rešavaju problem 14.650 nestalih tokom ratova 1991-1999. godine.

Na konferenciji za novinare u Beogradu povodom Međunarodnog dana nestalih, Arni je rekao da se 2.392 osobe vode kao nestale u sukobu u Hrvatskoj, 10.419 u Bosni i Hercegovini, a 1.839 osoba nestalo je u sukobima na Kosovu.

Ocenivši >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da je neprihvatljivo da posle 20 godina još nije poznata sudbina skoro 15.000 osoba, on je rekao da taj problem predstavlja ozbiljnu prepreku na putu ka pomirenju i regionalnoj saradnji.

"Da bi ispunile svoje obaveze, države zapadnog Balkana moraju da počnu sveobuhvatnu potragu za informacijama o sudbini nestalih i da u nju uključe i policijske, vojne i sudske arhive koji se odnose na potencijalne grobnice", rekao je Arni.

Prema njegovim rečima, ako bi se potraga za nestalima odvijala sadašnjim tempom, biće neophodno 22 godine za rešavanje preostalih slučajeva u Hrvatskoj, 11 godina za slučajeve u Bosni i Hercegovini, a 33 godine na Kosovu.

Arni je rekao da će prioritet delegacije MKCK-a biti dogovor o otvaranju nacionalnih arhiva i međunarodnog arhiva misije UNMIK na Kosovu, kao i da se odblokira dosije o sukobu u Hrvatskoj.

Hrvatska traga za oko 1.000 osoba o kojima od srpske strane nikada nije dobila nikakve odgovore, a postoje i posmrtni ostaci nekoliko stotina Srba koji nikada nisu identifikovani, naveo je Arni.

Politika najveća prepreka

Predsedavajuća Koordinacijom srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije Olgica Božanić rekla je da je politika najveća prepreka u potrazi za više od 14.000 osoba.

"Radovali smo se kada su se menjale vlasti i očekivali da će se time proces potrage za nestalima pomeriti s mrtve tačke", rekla je Božanićeva i dodala da su mnogi roditelji nestalih preminuli i da mnogi neće dočekati da saznaju istinu.

Ona je kazala da porodice nestalih nisu zadovoljne rešavanjem njihovih prava, radom nadležnih institucija koje su uključene u pronalaženje nestalih, kao i procesuiranjem ratnih zločina.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale Veljko Odalović rekao je da je u centralnoj Srbiji ekshumirano 1.425 tela, od kojih je identifikovano više od 1.100 osoba.

On je rekao da će nadležne institucije Vlade Srbije nastaviti da proveravaju sve informacije o potencijalnim grobnicama u Srbiji, ali da se očekuje da i druge zemlje učine više kako bi se proverile sve dosadašnje informacije o nestalima.

Predstavnici udruženja porodica nestalih posle konferencije za novinare okupili su se kod crkve Svetog Marka na Tašmajdanu, gde je u 11.30 otkriveno spomen-obeležje nestalima.

Oni će posle otkrivanja spomen-obeležja na Tašmajdanu centralnim beogradskim ulicama otići do Paviljona "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanskoj tvrđavi, u kome je postavljena izložba fotografija o nestalima i njihovim porodicama.

Sutra počinje ekshumacija masovne grobnice Belaćevac

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da sutra treba da počne otkopavanje masovne grobnice Belaćevac na Kosovu i Metohiji u koju su, prema izjavama svedoka, bačena tela 25 Srba, među njima i devet rudara tog površinskog kopa koje su 1998. kidnapovali albanski teroristi.

"Bićemo sutra na terenu u 11 sati kada će početi radovi na ekshumaciji lokacije Belaćevac", rekao je Odalović u intervjuu Tanjugu povodom Međunarodnog dana nestalih.

Prva otkopavanja masovne grobnice Belaćevac počela su 2008. godine, ali pre nego što se stiglo do dubine na kojoj bi mogla biti tela žrtava, radovi su obustavljeni, jer su kiše izazvale veliki odron.

Od tada su iskopavanja na ovoj jami stalno odlagana, a u julu 2009. zvaničnici Euleksa su saopštili da se odlažu na godinu dana zbog nedostatka novca, pošto vlade oko 30 zemalja kojima su se obratili, nisu bile spremne da finansiraju projekat bezbednog iskopavanja.

Odalović je podsetio da je to izazvalo ogorčenje javnosti i porodica nestalih i da su vlasti Srbije tada nudile svu tehničku, stručnu i materijalnu pomoć imajući u vidu da je reč o obimnom i složenom poslu koji zahteva skidanja manjeg brda, ali je ova ponuda odbijena.

Istakavši da srpska strana više nije htela da čuje za nova odlaganja, Odalović je naveo da je na sastanku Radne grupe za nestale, pre tri dana u Beogradu, saopšteno da je novac obezbeđen i da će radovi na kopu Belaćevac početi 31. avgusta, s tim što je dogovoreno da se lokacija nazove "Žilivode" jer je na području istoimenog sela.

Pored toga srpska delegacija je obaveštena da su formirane dve jedinice za deminiranje terena na Košarama i dogovoreno je da prištinska delegacija za desetak dana dostavi informaciju o tome kada će početi aktivnosti na ekshumaciji tela najmanje šest srpskih vojnika.

Na sastanku, kome su prisustvovali i predstavnici Euleksa, UNMIK-a, Komisije za nestale, MKCK, Odeljenja za istraživanja i forenziku i Odeljenja za ljudska prava, dogovoreno je da nadležni u Priština izvrše pripreme za pretragu Livočkog jezera na području Gnjilana u koje su, kako se pretpostavlja, bačena tela nekoliko ubijenih Srba.

Srpska delegacija je predala zahtev i za istragu o potencijalnoj grobnici u blizini Suve reke, kazao je Odalović, u koju je prema njenim informacijama izmešteno nekoliko desetina tela.

On je naveo da je postignut dogovor da srpska strana dostavi dodatne podatke i da se zajednički izvrši izviđanje terena, kako bi bilo utvrđeno da li na toj lokaciji postoji bilo kakva masovna grobnica.

S druge strane, delegacija Prištine je insistirala da se nastave iskopavanja na području Raške, gde bi mogla biti grobnica sa telima 250 albanskih žrtava, mada to nisu potvrdila dosadašnja iskopavanja, kazao je on.

"Pored toga, želi i novu pretragu jezera Perućac, iako smo pretragu već ponovili ove godine kada je bio najniži nivo vode, i nisu nađeni nikakvi posmrtni ostaci", rekao je Odalović.

"S bosanske strane jezera je nađeno nekoliko tela i kada bude izvršena DNK analiza, znaćemo da li je reč o Albancima, Bošnjacima ili Srbima", rekao je on i dodao da će provere ovih lokacija biti nastavljene na način kako to odredi Tužilaštvo za ratne zločine, a na osnovu informacija koje međusobno razmenjuju Euleks i naši organi.

Priština traži proveru lokacije Medveđa

Odalović je dodao da je prištinska delegacija zatražila i proveru lokacije Medveđa, a odgovor će dobiti kada dostavi zahtev i podatke.

"Na sastanku u Beogradu je ocenjeno da je saradnja našeg Tužilaštva i Euleksa kvalitetna", kazao je on, izrazivši nadu da će to ubrzati traganje i za srpskim žrtvama koje je bilo nedopustivo sporo.

Odalović je naglasio da je naš stalni zahtev u kontaktima sa svim međunarodnim predstavnicima da se omogući istraga o trgovini organima oko 350 Srba koji su oteti na KiM i ilegalno odvedeni u Albaniju.

On je izrazio nadu da će specijalni izvestilac tima Saveta Evrope Dik Marti sa kojim je imao "dug i ozbiljan razgovor", sačiniti izveštaj koji će biti dovoljna osnova za pritisak na Albaniju da dozvoli istragu i naglasio da bi "najgore bilo da ovo pitanje ostane bez odgovora".

Prema rečima Odalovića, predstavnici Međunarodne komisije za nestala lica su predložili da na posebnom sastanku sa predstavnicima Euleksa pokušaju da nađu rešenje za oko 400 posmrtnih ostataka u mrtvačnici u Prištini, čiji identitet već 10 godina nije moguće utvrditi.

Skoro svi srodnici nestalih Srba i Albanaca dali su uzroke krvi i koštane srži, ali nema poklapanja, kazao je on, pa se nameće ozbiljno pitanje, čija su to tela.

Grobovi selektivno otkopavani

Odalović je kazao da su tokom 1999. i 2000. godine, "haški istražitelji bukvalno prekopali Kosovo tražeći samo dokaze protiv Slobodana Miloševića i identifikovali 2.000 Albanaca i samo jednu Srpkinju, što znači da su selektivno otkopavali grobove i tražili žrtve".

"Posledice toga su i pogrešne identifikacije", rekao je on i naveo da "u regionu Mitrovice sada imamo preko 70 reekshumacija i oko osam odsto pogrešnih identifikacija, što je dodatna trauma za porodice".

"Od kosovskih vlasti, od onih koji su pripadali tzv. Oslobodilačkoj vojsci Kosova i koji su najodgovorniji za ubistva i nestanak ljudi, nismo dobili ni jednu informaciju o lokacijama na kojima su pokopane žrtve.

S druge strane, Srbija je odgovorila na sve zahteve i otvorila arhive, što potvrđuje podatak da je u centralnom delu zemlje ekshumirano 1.245, a identifikovano i porodicama predato 1.100 posmrtnih ostataka.

Nasuprot tome, u Hrvatskoj još nije ekshumirano 460 poznatih lokacija, a oko 900 tela čeka na identifikaciju, dok od BiH godinama tražimo tela naša 103 državljanina", rekao je Odalović.

On je ukazao da Srbija "u vrlo delikatnom i teškom trenutku privodi pravdi odgovorne za ratne zločine, da je nekoliko procesa već završeno, a Tužilaštvo za ratne zločine otvorilo nove istrage" i da s pravom očekuje da to učine i vlasti u Prištini, BiH i Hrvatskoj.

Rasvetljavanje sudbina nestalih vezano za ulazak u EU

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić pozvao je danas, na Međunarodni dan nestalih, nadležne organe u regionu da efikasnije rešavaju sudbine nestalih, jer će u suprotnom, kako je naveo, zemlje zapadnog Balkana biti daleko od Evrope.

Krkobabić je, u izjavi dostavljenoj medijima, napomenuo da je rasvetljavanje sudbina nestalih lica neodvojivo vezano za pitanje ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU.

"Ako se ne rasvetli sudbina 14.650 nestalih osoba na prostorima nekadašnje Jugoslavije, zemlje zapadnog Balkana, iako geografski deo Evrope, biće još uvek daleko od nje i elementarnih civilizacijskih i demokratskih principa", ukazao je potpredsednik Vlade Srbije.

Krkobabić smatra da nema političke volje da se porodicama vrate ostaci njihovih najmilijih, te pozvao državne komisije u regionu da u saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i porodicama efikasnije razrešavaju njihovu sudbinu.

On je napomenuo da je Srbija odgovorila na sve zahteve da se ispitaju potencijalne lokacije u potrazi za nestalima i da će to činiti i u buduće, ali da isto očekuje i od drugih zemalja.

Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj je locirano gotovo 500 masovnih grobnica, ali se na ekshumacije čeka više od deset godina, dok se u Prištini, Zagrebu, BiH nalazi više stotina ekshumiranih leševa koji još uvek nisu identifikovani.

Krkobabić je istakao da se u tim procesima moraju zaboraviti animoziteti i da se "potpuno hladne glave" mora korektno prići rešavanju problema, bez obzira gde se oni nalaze, jer je to uslov ubrzanog uspostavljanja dobrosusedskih odnosa i međusobnog poverenja i saradnje.

"Činjenica da ne tražimo iglu u plastu sena, već čitav grad pod zemljom, govori, pre svega, o odsustvu političke volje da se porodicama - svejedno bili oni Srbi, Hrvati, Albanci, Muslimani, Bošnjaci, Crnogorci, Mađari, Romi - vrate njihovi zemni ostaci kako bi na dostojan način bili sahranjeni", naveo je Krkobabić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...