Izvor: RTS, 21.Feb.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni dan maternjeg jezika
Nivo jezičke kulture i pismenosti kod nas veoma slab a elektonski mediji su glavni krivci za to. Potrebna su nam novija izdanja pravopisa, rečnika i ostalih normativnih priručnika, kaže filolog i lingvista Ivan Klajn.
U Srbiji nisu ugroženi jezici nacionalnih manjina, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Aniko Muškinja- Hajnrih, povodom obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika - 21. februara.
"Trenutno ne preti opasnost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ni za jedan od manjinskih jezika, oni nisu ugroženi i država vodi računa preko ovog ministarstva o svima njima", rekla je Muškinja.
Muškinja-Hajnrih je navela da je Srbija formiranjem novog Ministarstva za ljudska i manjinska prava pokazala želju da štiti prava nacionalnih manjina, uključujući i pravo na upotrebu jezika.
U toku je postupak donošenja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, gde je jedna od delatnosti nacionalnih saveta i učešće u vršenju vlasti i bavljenje pitanjima upotrebe službenog jezika, rekla je Muškinja.
Muškinja je istakla da su Ustav Srbije, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kao i budući Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, garancija da će svi jezici nacionalnih manjina u Srbiji biti podjednako štićeni i čuvani od njihovog izumiranja.
UNESKO je 1999. godine proglasio 21. februar Međunarodnim danom maternjeg jezika, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija je rezolucijom priznala ovaj praznik.
Članice Uneska na ovaj dan promovišu jezičku kulturu i raznovrsnost, kao i multilingvizam, a Srbija je ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima 2006. godine.
Naš poznati filolog i lingvista Ivan Klajn ocenio je povodom 21. februara - Međunarodnog dana maternjeg jezika, da bi trebalo više da se brinemo o srpskom jeziku, o razvijanju jezičke kulture i očuvanju tradicije.
"Potrebna su nam novija izdanja pravopisa, rečnika i ostalih normativnih priručnika", rekao je Klajn podsetivši da se u drugim zemljama svake dve - tri godine objavljuju nova izdanja rečnika.
Mi se, u nedostatku novih, služimo starim rečnicima, a naši studenti koji izučavaju jezike, često su prinuđeni da kupuju zagrebačka izdanja, rekao je prof. dr Klajn, ističući da je još veća "muka" što nemamo normativnu gramatiku, ni ortoepiju - akcenatski rečnik.
U SANU se još od 1959. godine radi na "Velikom rečniku", do sada je odrađeno više od polovine posla, ali će generacije čekati na poslednju svesku tog rečnika, naveo je Klajn i dodao da u međuvremenu koristimo jednotomni Rečnik srpskog jezika u izdanju Matice srpske, koji, kako je rekao ima tehničku manu, prevelik je, suviše težak.
"Takođe, treba nam i novo izdanje Pravopisa Matice srpske. Sastavljen je odbor, počeo je da radi ali je nešto zapelo i već je isteklo četiri godine od roka kada je trebalo da bude završen", rekao je Klajn i podsetio da je i aktivnost Odbora za standardizaciju srpskog jezika u poslednje dve - tri godine gotovo zamrla.
Govoreći o izumiranju jezika uopšte i sve većoj "navali" engleskog, prof. Klajn smatra da je srpski ugrožen u meri u kojoj su to i drugi jezici. Opasnost preti čak i jezicima sa velikom tradicijom, francuskom, italijanskom, nemačkom.
"Smatram da ipak nije verovatno da ćemo doći do jednojezične civilizacije", rekao je Klajn, navodeći da engleski treba da bude jezik za međunarodno sporazumevanje, a ne da potisne nacionalne.
Jezička (ne)kultura
Klajn, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, podseća i da je nivo jezičke kulture i pismenosti veoma slab, označivši medije kao glavne krivce za to.
"Mislim da je to krivica medija, pre svega elektonskih, jer oni u današnjem svetu imaju znatno veći uticaj na opštu jezičku kulturu, na narodne mase, nego škole i književnost".
Klajn smatra da nije normalno i da veliki deo televizijskog programa bude zauzet prenosom skupštinskih zasedanja, suđenja u Hagu, sportskih manifestacija, jer kad se sve to sabere ne ostaje vremena za obrazovni program.
Govoreći o uticaju drugih jezika, Klajn je podsetio da je to pojava koja je raširena u celom svetu i da ne možemo da joj se suprotstavimo.
Kod nas srećom nije mnogo razvijen purizam - otpor prema stranim rečima i više otpora izazivaju neprirodno stvorene kovanice, nego strane reči, rekao je on, ukazujući da smo videli kako izgledaju hrvatske nove kovanice, koje smešno zvuče.
"Treba da se trudimo da ne upotrebljavamo strane reči bez potrebe, protiv toga se treba boriti i podsećati da domaću reč, makar i davno usvojenu, ne treba zamenjivati engleskom, samo zato što je to u modi".
Komentarišući iskvarenost jezika, naročito kod mladih, on je podsetio da je omladina pod uticajem televizije i da ne čita obaveznu literaturu, klasičnu književnost.
"Trebalo bi insistirati na tome, jer mladi ne znaju osnovne stvari iz nacionalne istorije, svetske tradicije, kulture uopšte, religije. Sve im je to nepoznato, a sve znaju o kompjuterima, mobilnim telefonima", podsetio je Klajn, ističući da bi škola tu morala aktivnije da deluje.
Mladi imaju uvek neki svoj žargon, sleng, to nije velika opasnost jer su privremeni i prođu, ali treba u vreme dok se još formira njihova jezička kultura da nauče osnove srpske tradicije, ocenio je on
Prof. Klajn je, govoreći o jezičkoj kulturi poslanika u republičkom parlamentu, zapazio da treba više brinuti o njihovoj opštoj kulturi, domaćem vaspitanju, pristojnosti, nego o jezičkoj kulturi.
