Izvor: RTS, 15.Sep.2009, 22:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni dan demokratije
Povodom Međunarodnog dana demokratije, srpski Parlament je na svom sajtu objavio poruku u kojoj je navedeno, da je Srbija slobodna, demokratska i sekularna država. UNS izrazio žaljenje što je u našoj zemlji Dan demokratije dočekan pod stegom najrestriktivnijeg zakona o medijima u regionu.
Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je da institucije u Srbiji nisu dovoljno dostupne građanima i da nisu dovoljno efikasne.
Komentarišući prava građana u Srbiji i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dostupnost institucija građanima, Janković je povodom Međunarodnog Dana demokratije, ocenio da ima mnogo razloga da se poboljša rad institucija u Srbiji.
Objasnio je da građani imaju pravo na dobru upravu i na to da organi uprave u jednom efikasnom, kvalitenom, jeftinom i pravilnom postupku, odluče o njihovim pravima i obavezama, što kod nas nije uvek slučaj.
"Najčešće pritužbe građana u Srbiji odnose se na neostvarivanje njihovih ekonomskih i socijalnih prava, kao i prava radnika u procesu privatizacije i tranzicije, a ima i pritužbi koje se tiču aktuelne ekonomske krize," rekao je Janković novinarima u Vladi Srbije.
Generalna skupština UN je 2007. godine donela je odluku o proglašenju 15. septembra za Međunarodni dan demokratije, pozivajući sve članice, vladine i nevladine organizacije da ubuduće taj dan obelažavaju kao dan borbe za ostvarenje demokratskih ideala.
Srpski parlament je na svom sajtu povodom tog dana objavio prigodnu poruku u kojoj je navedeno da je Srbija slobodna, demokratska i sekularna država, ali da je demokratija u njoj mlada i nedovoljno razvijena, zbog čega politički faktori moraju da iskoriste narodno opredeljenje za taj politički oblik i da razvijaju demokratski duh i jačaju institucije.
UNS: Krupan korak nazad
Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da je žalosna situacija što su novinari u Srbiji dočekali 15. septembar, Dan demokratije, pod stegom najrestriktivnijeg zakona o medijima u regionu i da time mlada demokratija u Srbiji pravi krupan korak nazad.
"Tačno je da je demokratija kod nas mlada i nedovoljno razvijena, kako je saopštila Skupština Srbije, ali je posebno nesrećna okolnost da naša mlada demokratija, devet godina posle pobede nad režimom Slobodana Miloševića, pravi krupan korak nazad u odnosu na dostignute slobode", ocenio je UNS.
Udruženje novinara je ocenilo da najveći broj ljudi u svetu vidi demokratiju kao političku slobodu građana da govore, da kritikuju i da je zato za žaljenje što je najviše zakonodavno telo u Srbiji izglasalo zakon kojim država ograničava te slobode na način protivan Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
Demokratija univerzalna vrednost
Prvi put u istoriji Dan demokratije je obeležen prošle godine, kada je u sedištu UN održana ceremonija na kojoj su govorili generalni sekretar Ban Ki Mun, predstavnik Katara, zemlje koja je bila glavni predlagač rezolucije o proglašenju Međunarodnog dana demokratije i drugi zvaničnici UN.
Rezolucija o proglašenju Međunarodnog dana demokratije usvojena je konsenzusom u Generalnoj skupštini svetske organizacije, a tada je potvrđen stav da je "demokratija univerzalna vrednost, zasnovana na slobodnoj volji naroda da odrede svoj politički, ekonomski kulturni i društveni sistem i u potpunosti učestvuju u svim aspektima života".
"Demokratija ima zajednička obeležja u svim delovima sveta, ali ni jedna zemlja ili region ne polaže isključivo pravo na nju", navedeno je u rezoluciji UN.
Međunarodni dan demokratije prošle godine je prvi put obeležen i u Srbiji, kada je u Domu Narodne skupštine održana svečana sednica.
Na sednici su govorili predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović, kao i Dejvid Lens Klark, predstavnik UN u Srbiji.
Demokratija se prvi put pojavila u staroj Grčkoj u četvrtom veku pre nove ere, a taj pojam je izveden od grčkih reči demos (narod) i kratos (vlast).
Demokratija je politička orijentacija koja favorizuje vladu naroda odnosno izabranih predstavnika i predstavlja politički sistem baziran na pravu građana da biraju svoje predstavnike, što je i osnovni i suštinski koncept demokratije.
Postoje dve vrste demokratija-direktna, u kojoj u procesu donošenja odluka učestvuju svi građani i predstavnička, koja je danas zastupljena u najvećem broju zemalja, a u kojoj građani na izborima biraju svoje predstavnike u parlamentu i daju im autoritet da donose odluke u njihovo ime.
