Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Mar.2013, 05:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije

BEOGRAD -

Međunarodni dan eliminacije svih oblika rasne diskriminacije obeležava se danas, a poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić istakla je da su rasna netrpeljivost i diskriminacija još uvek rašireni u Srbiji zbog čega se u borbu protiv tih pojava moraju uključiti svi delovi društva.

Petrušić je u izjavi Tanjugu istakla da se svakodnevno može čuti za rasistički motivisane napade, govor mržnje, segregaciju romske dece, kao i da u poslednje vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nisu retki slučajevi izražene netrpeljivosti prema azilantima iz afričkih i drugih zemalja.

Ono što zabrinjava je, podvukla je poverenica, činjenica da se svi ti slučajevi ne kažnjavaju na odgovarajući način i da često ne nailaze na osudu javnosti.

"To znači da su rasne predrasude prema Romima i ljudima druge boje kože još uvek veoma raširene, a treba da se zna da ta vrsta diskriminacije, stavova i predrasuda neće nestati sama po sebi već će i dalje postojati ako zajedno ne krenemo u borbu protiv diskriminacije", istakla je Petrušić.

Prema njenim rečima, Romi su i dalje najdiskriminisanija društvena grupa, a diskriminacije je posebno izražena u sferi zapošljavanja, ostvarivanja zdravstvene zaštite i stanovanja.

Kao jedan od najekstremnijih primera rasne diskriminacije, Petrušić je izdvojila segregaciju romske dece koja su u školi u okolini Novog Pazara izdvojena da pohađaju nastavu u posebnom odeljenju, smeštenom u posebnu zgradu u krugu škole.

"Na početku 21. veka ovaj vid diskriminacije u vidu segregacije je nešto što ne sme da se toleriše. Pokrenuli smo i postupak pred sudom i zatražili kažnjavanje odgovornih", rekla je Petrušić i navela da je pokrenut i postupak za diskriminaciju romske dece kojoj služba obezbeđenja nije dozvolila da uđu u restoran brze hrane.

Za borbu protiv rasne diskriminacije je, naglasila je Petrušić, najvažnija edukacija, posebno mladih i dece koja u školi treba da nauče da je svaka osoba vredna poštovanja, da ima ljudsko dostojanstvo i da treba da žive zajedno i harmonično.

Petrušić je istakla i da dosadašnja istraživanja pokazuju da većina građana zna šta je diskriminacija i da razumeju njenu suštinu, ali da nisu sasvim sigurni kome treba da se obrate kada su diskriminisani.

"Ljudi treba da reaguju na diskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti i svakog drugog ličnog svojstva, da je prepoznaju i pokreću postupke, uključujući i postupak pred Poverenikom", istakla je Petrušić.

Za eliminaciju rasne diskriminacije je, istakla je Petrušić, potrebna široka mobilizacija svih društvenih aktera i državnih organa, što se može postići samo ukoliko postoji nacionalni dokument kojim će se, između ostalog, osmisliti način podizanja svesti javnosti i edukacija mladih.

Petrušić je izrazila nadu da će nacionalna strategija za borbu protiv rasne diskriminacije, čiji se rad privodi kraju, pružiti plan aktivnosti kako bi se na osmišljen način u kontinuitetu i dugoročno otklonili uzroci diskriminacije.

Jedan od mehanizama za smanjenje diskriminacije je, zaključila je Petrušić, i korišćenje svih pravnih instrumenata iz pravnog sistema kako bi se slučajevi sa diskriminatornim elementima, rigorozno kažnjavali.

Međunarodni dan eliminacije svih oblika rasne diskriminacije ustanovile su Ujedinjene nacije 1966. godine u znak sećanja na 69 osoba koje su protestovale protiv rasističke politke Aparthejda i zbog toga su ubijene 21. marta 1960. godine u južnoafričkom gradu Šarpvilu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...