Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Mar.2012, 18:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Među pravno nevidljivim najviše Roma, ugroženi i raseljeni

BEOGRAD -

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da u Srbiji među pravno nevidljivim licima ima najviše Roma, ali da su i sva raseljena lica u opasnosti da skliznu u tu kategoriju.

Problem pravno nevidljivih lica, odnosno građana bez ličnih dokumenata, zahteva ubrzano rešavanje i što skorije donošenje izmena Zakona o vanparničnom postupku, važnog kako za tu kategoriju građana Srbije, tako i za društvo u celini.

Na hitnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sistemskog rešavanja problema lica koja ne mogu da ostvaruju osnovna ljudska prava garantovana Ustavom i zakonima Srbije, među kojima su najugroženiji Romi i raseljena lica, a kojih prema podacima UNHCR ima oko 6.500, ukazali su na skupu u Domu Narodne skupštine predsednica parlamenta, ministri pravde i unutrašnjih poslova, ministar za ljudska i manjinska prava i predstavnici međunarodne zajednice.

Janković: Ne osuđivati pravno nevidljive

Zaštitnik građana Saša Janković, u čijoj organizaciji je održan skup, istakao je da pravno nevidljive ne treba osuđivati, već se treba staviti u njihov položaj.

U izveštaju zaštitnika građana navedeno je da su nadležni blagovremeno upoznati sa problemom pravno nevidljivih, građana koji nemaju nikakv dokaz o činjenicama u vezi sa svojom rođenjem.

On je početkom godine uputio formalnu inicijativu Vladi Srbije za izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku. Inicijativom se traži da se građanima koji nemaju isprave, predviđene da služe kao osnov za upis u matičnu knjigu rođenih, omogući da pred sudom, koristeći sve raspoložive dokaze, dokazuju svoj status i na osnovu odluke suda ostvare pravo upisa u Matičnu knjigu.

Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović rekla je da u Srbiji među pravno nevidljivim licima ima najviše Roma, ali da su i sva raseljena lica u opasnosti da skliznu u tu kategoriju.

Ona je ukazala da i deca, čiji se roditelji suočavaju sa nemogućnošću da pribave lična dokumenta, čak iako su rođena u zdravstvenim ustanovama, ne mogu da budu upisana u matičnu knjigu rođenih u redovnom postupku.

Đukić Dejanović se složila da je neophodno da se što pre usvoje izmene Zakona o vanparničnom postupku, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo da u rešavanju problema pravno nevidljivih lica MUP daje aktivan doprinos, kroz različite aktivnosti.

Dačić je naglasio da MUP, u okviru svoje nadležnosti, radi na sprovođenju Strategije za unapređenje položaja Roma, kroz implementaciju Dekade inkluzije Roma 2005-1015, što se posebno odnosi na oblast izdavanja ličnih dokumenata.

Malović: Ministarstvo pripremilo zakon

Govoreći o potrebi donošenja izmena Zakona o vanparničnon postupku, ministarka pravde Snežana Malović je rekla da je Ministarstvo pripremilo i radnu verziju zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji će posle usvajanja svim građanima Srbije omogućiti jednak pristup pravdi.

"Ova Vlada je u dokazala da se zalaže za evropsku snažnu Srbiju i zato je apsolutno neprihvatljivo da više hiljada građana bude izopšteno iz društva, jer nisu upisani u matične knjige i nemaju pravni subjektivitet jer pravo da osoba bude priznata pred zakonom predstavlja osnovno ljudsko pravo i preduslov za ostvarivanje svih drugih garantovanih prav", poručila je Malović.

Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković rekao je da predstavnici nevladinog sektora i državnih institucija zajedno rade na rešenju problema pravno nevidljivih lica.

On je naveo da je u međuvremenu pojednostavljena procedura za upis u matične knjige rođenih, da je tokom 2010. godine podneto 8.172 zahteva za naknadni upis u knjige rođenih, da je od toga rešeno 7.996 zahteva, dok je 2011. godine predato samo 784 zahteva.

Dežer: Osigurati kontinuitet mandata ombudsmana

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer smatra da bi izmene Zakona trebalo da budu usvojene pre završetka parlamentarnih izbora, zakazanih za 6. maj, jer je njegova važnost velika.

Dežer je naglasio da će Delegacija EU učiniti sve u nastojanjima da bude korisna na polju rešavanja problema pravno nevidljivih lica, ali i ukazao da, osim pravnog okvira, treba unaprediti postupke i poboljšati organizaciju.

Konstatujući da je važna uloga ombudsmana, Dežer je rekao da se mora osigurati kontinuitet mandata zaštitnika građana, kako bi građani imali kome da se obrate.

On je ocenio da je dobro što Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora rade zajedno na rešavanju pitanja izbeglica, uz napomenu da to nije lak posao i da je za rešavanje tih problema potrebna politička volja.

Predstavnik Visokom komesarijata UN za izbeglice Eduardo Arboleda istakao je da većina građana u Srbiji nema velikih problema sa dobijanjem različitih dokumenata, ali da je, kako je ocenio, marginalizovanim Romima, teško da dođu do dokumenta i da je zato njima potreba posebna pomoć da ostvare svoja prava.

Arboleda je rekao da Srbija treba da iskoristi pozitivi zamah, a da sporazum Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Zaštitnika građana i Visokog komesarijata predstavlja osnovu za zajedničku saradnju.

"Bitno je da se izmene Zakona o vanparničnom postupka usvoje što pre i verujemo da Srbija može da postane prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja će se izboriti sa ovim problemom i rešiti ga", poručio je Arboleda.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...