Izvor: Danas, 10.Jul.2015, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Među lekovitim vodama
Preko Brzeća, kroz raskošno zelenilo, pitomijom stranom Kopaonika, savlađujući krivine, ponegde oštre okuke, po ne baš dobrom putu, stigosmo do Lukovske Banje. Živopisna brza Lukovska rečica obgrlila, a negde i na dva dela podelila ovo malo mesto ušuškano planinskim visovima i padinama sa svih strana.
Prema Kosovu i Metohiji, koje je tu nedaleko, pretežno modrozelena crnogorična šuma, na suprotnoj strani listopadna. Na večitoj straži na vrhu jednog od brda, sa koga >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pogled puca u beskraj, na hiljaditom metru crkva Sv. Đorđa. A kad kročite u ovo malo sveto zdanje, duhovna muzika i glasovi nestvarni Divne Ljubojević i Pavla Aksentijevića vas opčine, sva čula vam obuzmu, raspu se po ovoj nesvakidašnjoj prirodi i tišini. Noću je crkva osvetljena pa deluje kao veliki lebdeći božji lampion.
A banja? Simpatično planinsko naselje sa dva hotela, sa četiri bazena sa termalnom lekovitom vodom, temperature od 33 do 35 stepeni Celzijusa, od kojih su dva napolju i u kojima možete uživati i kad ova brda potpuno obele. Kažu da je ovo najviša banja u Evropi.
Hoteli Kopaonik i Jelak na nadmorskoj visini od oko 700 metara sa profesionalnom medicinskom uslugom i domaćinskim poslovanjem, atmosferom, da se osećate kao kod svoje kuće. Akcionari su vlasnici ovih zdanja, kao i onih u Prolom banji, posluju baš kao svoj na svome – jedna velika porodica radnih i svestranih domaćina.
Neka vas ne iznenadi ako vam simpatični mladić tokom dana skuva kafu, posluži piće, a uveče se prihvati mikrofona i uz uspešnu pratnju prepodnevnog fizioterapeuta, a večernjeg klavijaturiste, učini sve da zaboravite da ste došli da se polečite, pa zapevate i zaigrate, baš kao da vam ništa ne fali... Još kad zasvira Užičko i Vlaško kolo... ih, skakuću gosti ko najzdraviji.
No neće vam samo oni ispunjavati večeri, bude tu i drugih sadržaja. Imala sam zaista neponovljivo zadovoljstvo da uživam u maestralnom monodramskom umeću Zorana Radenkovića, glumca Prokupačkog pozorišta, koji je prema tekstu Ivana Ivanovića kazivao Arizanske priče.
Ništa manje zadovoljstvo priredila nam je Anica Savić, slikarka i pesnikinja iz Niša, sa izložbom i pesničkom večeri. Rođena na ovim prostorima, lepotu svog zavičaja prenela je na slikarska platna, a rečima dočarala svoja sećanja i životno iskustvo.
A kada je reč o prirodnim lepotama, e, Bog je ovde bio rasipan, štedeo nije... a naročito ne na izvorima, voda žubori na svakom koraku. Na nepunih pola kilometra 37 izvora lekovitih voda, za želudac, oči, visok pritisak, šećer... pa virovi sa vodom čija je temperatura i do 40 stepeni, te sumporna voda, kupatila Šljivak i Kralja Milutina... a tamo malo dalje vodopadi, izvori, Devojačke suze i šta još ne, neću ni pokušavati da sve navedem, ne želim da se ogrešim. Legende oko Devojačkih suza ipak moram pomenuti. Po jednoj, kada je stigao glas šta se u Kosovskom boju dogodilo, ženska čeljad se ovde okupila i toliko tugovala da su i stene proplakale. Po drugoj je kralj Milutin, koji je često ovde boravio, imao prelepu, veoma mladu ženu i bio je toliko ljubomoran, a ona, nesrećnica, dolazila je kod ovih stena i u tišini suze lila, te i stene od tuge proplakaše. I tako, do današnjih dana suze kaplju, a tu je i izvor lekovite vode, te ljudi stalno dolaze piju vodu, umivaju se, veruju da će im pomoći.
Ne smem zaboraviti ni ona mala lukovska dvorišta, prepuna raznobojnog cveća, ni Milanove čajeve, sastavljene od raznovrsnog lekovitog bilja sa ovih prostora, iz prirode koju čovek, na sreću, nije uspeo, bar za sada, da zagadi.
