Izvor: Politika, 23.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mediteranska kuhinja
Ribe, blitva, beli luk, paradajz, maslinovo ulje čine mediteransku kuhinju zdravom. Kako je hrana pre svega većini ljudi zadovoljstvo, nije zdravlje uzrok popularnosti ove kuhinje, nego to što ona dokazuje da nešto zdravo može biti i natprosečno ukusno, a sve uz jednostavno i brzo kuvanje. Testenine su ugljenohidrati, ali uz povrće, beli luk, maslinovo ulje i zdrave trave „paste” su OK.
Zabluda je da Amerikanci jedu masno, a Mediteranci nemasno. Zapravo, količina masnoća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u ova dva načina ishrane slična je – prosečni Italijan dnevno hranom unese 35-40 odsto masnoća. Ali, razlika je što se u mediteranskoj kuhinji koristi uglavnom maslinovo ulje. U italijanskoj kuhinji nema butera, svinjske masti, suncokretovog ulja. Ozbiljna naučna istraživanja govore da ovaj način ishrane može delovati kao prevencija od srčanog, moždanog udara i od nekih vrsta raka. Čak i činjenica da se jede dosta testenine i hleba (što u pravom hlebu, što u picama) ne remeti kvalitet ove ishrane, jer su ostali sastojci „u redu”. Maslinovo ulje diže nivo korisnih masnoća u krvi i spušta nivo onih škodljivih.
Maslinovo ulje sa bosiljkom imajte uvek pri ruci. Lako se pravi. U teglu – flašu naliti, hladno presovano, maslinovo ulje. Svež, dobro opran i krpom osušen, bosiljak (posle sušenja krpom malo ga ostaviti da se prosuši oko 15 min.) spustiti u ulje. Po želji stavi se i 1-2 čena belog luka. Dobro teglu – flašu zatvoriti i na mračno-hladnom mestu, dve nedelje do upotrebe ostaviti da odstoji.Ovako pripremljeno začinsko ulje može dugo da se održi.
Ni podatak da se na Mediteranu tradicionalno jede polako nije zanemariv, kao ni informacija da se za stolom redovno nalaze svi članovi porodice. Međutim, mediteranska kuhinja zdrava je zbog više elemenata, a ne samo zbog maslinovog ulja i belog luka, ili zato jer se jede riba umesto masnog crvenog mesa.Dakle, nije tajna samo u maslinovom ulju. Mediteranci redovno jedu raznolike obroke, u kojima skoro uvek ima raznolikih žitarica, svežeg ili kuvanog povrća i voća. Hrana bogata vlaknima odlično štiti od raka debelog creva, a sveže voće i povrće osim vlakana najbolji su izbor svih vitamina i minerala.
Fina variva od sočiva, boba i drugog povrća dokazuju da se ovim namirnicama mogu pripremiti laka, a ipak ukusna jela. Na Mediteranu ne priznaju da je kuvana hrana bljutava, a da je pečena znatno ukusnija, jer se ovde skoro uvek daje prednost kuvanom nad pečenim. Tajna je u kombinaciji začina i spajanju zelenog povrća i krompira.
Ako volite meso, sastav i ukus morskih životinja dovoljno je sličan da bi se svakome barem nešto iz mora moralo dopasti. Jela od ribe i morskih plodova mogu biti slična mesnim, a ako ne možete bez mesa, pokušajte da date prednost belom (kunić, živina) – crveno neka bude ređe na jelovniku.
Paradajz, paprika, beli i crni luk osnova su mediteranske ishrane, kao i sveže začinske trave, koje su ukusne, ali i lekovite (najzastupljenije su ruzmarin, kadulja, mažuran), pa je mediteranska hrana bogata antioksidansima. Navika da se posle ručka u miru popije barem čaša vina, češće crnoga, takođe je prava mera zdravlja.
Osnovne namirnice: crni hleb, maslinovo ulje, riba i morski plodovi, mlečni proizvodi, ćureće meso, pršut. Dopunski proizvodi: crno vino (tj. bevanda – vino pomešano sa vodom), beli luk, testenina, pasulj i blitva, južno voće. Ostali proizvodi: lekovito bilje, badem, rogač. Energetski proizvodi: osušeno voće, med.
[objavljeno: 24/01/2008]
.jpg)
