Izvor: Studio B, 06.Dec.2014, 17:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mediji i društvena odgovornost u Srbiji
Pravilnik o sufinansiranju medijskih sadržaja, koji je stupio na snagu, za osnovni kriterijum u primeni imaće - javni interes, u koji spada i izveštavanje o društveno odgovornom poslovanju kompanija.
Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković izjavio je da se sada čeka donošenje budžeta za iduću godinu da bi se videlo koja suma će biti raspoloživa za projektno finansiranje medija i da će potom biti objavljeni konkursi.
Mirković je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << otvarajući seminar za novinare u sedištu Asocijacije medija, rekao da će se prema Pravilniku, prvi put formirati komisije, na svim nivoima, u čijem sastavu će biti i predstavnici novinarskih udruženja i asocijacija. Udruženja i asocijacije više neće moći da izbegnu suodogovrnost, jer će predlagati kandidate za komisije, koje će odlučivati koji sadržaji u medijima su od javnog interesa i treba da dobiju državnu pomoć, rekao je on.
Prema rečima Mirkovića, javni interes je definisan u sva tri medijska zakona. On je ocenio da su javni servisi ključni u tome da društveno odgovorno poslovanje približe građanima, imajući u vidu popularnost RTS i RTV.
Direktorka sektora za korporativne komunikacije Viktorija grupe Tamara Vlastelica rekla je da u toj oblasti postoji dilema da li društveno odgovorno poslovanje kompanija treba javno promovisati. Prema njenim rečima, jedno mišljenje je da se dobročinstvom ne treba hvaliti, a drugo da se objavom društvene akcije neke kompanije, pokreće konkurencija, što na kraju, donosi dobrobit- građanima.
Vlastelica je na seminaru novinarima ispričala da je tokom majskih poplava u Srbiji, kad su mediji počeli da objavljuju iznose humanitarne pomoći stanovništvu, ona postepeno rasla. U petak je objavljeno da je jedna kompanija dala 'X' dinara, u subotu ujutro druga kompanija je dala 'X' puta 10, te smo u ponedeljak na računu za pomoć područjima stradalim od poplava, umesto milion, imali 10 miliona, naglasila je ona.
Direktorka korporativnih poslova PR agencije I&F McCann Vanda Kučera ukazala je da se obično misli da je društveno odgovorno poslovanje produžena ruka PR, odnosno prikriveno oglašavanje, koje služi imidžu kompanije. Ona je ukazala da, kad bi se poreski sistem u Srbiji drugačije uredio, mnogo više kompanija bi se uključilo u dobrotvorni, odnosno društveno odgovoran rad, jer sada se za svaki projekat, koji se radi pro bono, plaća PDV, najmanje 20 odsto na svaki iznos.
Direktor Fonda B92 Veran Matić rekao je da društveno odgovorne aktivnosti B92 nisu počele sa osnivanjem fonda, već od samog početka te medijske kuće 1989. godine. On je istakao da je dobrotvorni rad Fonda proistekao iz novinarskog posla B92, iz čega su se izrodile akcije Bitka za bebe, kampanja borbe protiv raka dojke i protiv nasilja nad ženama, kao i Hrana za sve, pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu. U toku je obnova porodilišta po Srbiji, opremljeno je njih 13, a ne zaustavljamo se dok ne obnovimo sva, naglasio je Matić.
Sanda Savić, direktorka korporativnih komunikacija kompanije Hemofarm, istakla je da je ona prvenstveno odgovorna prema svojih 2.500 zapsolenih, jer nema kašnjenja u plaćanju, a onda i prema društvenoj zajednici u kojoj posluje. Ona je napomenula da je Fondacija Hemofarm za proteklih 20 godina potrošila 9 miliona evra za stipendije hiljade studenata i srednjoškolaca u Srbiji, a da će se ubuduće fokusirati na zdravstvo. Prema njenim rečima, Hemofarm je ekološki odgovorna kompanija, koja ne zagađuje životnu sredinu, jer koristi potpuno čiste tehnologije, a to se odražava na njenu vrednost, jer posluje sa partnerima iz celog sveta, koji to cene. Savić je ukazala da je u tome moć medija izuzetna, jer svaka loša objava za Hemofarm je alarmantna stvar, jer je ta firma na berzi i to odmah utiče na njen status.
Glavni i odgovorni urednik Vremena Dragoljub Žarković je ocenio da su mediji u Srbiji društveno neodgovorni, jer ima onih koji krše sopstvene standarde profesije. Onda je licemerno da mediji kritikuju nekog za neodgovorno ponašanje prema društvu, kad su oni sami društveno neodgovorni, više nego što je pristojno, izjavio je Žarković. Prema njegovoj oceni, novinari i mediji u Srbiji nisu obučeni da razlikuju šta je propaganda, a šta društvena odgovornost, a s druge strane su, u teškoj ekonomskoj i očajnoj političkoj situaciji, izloženi velikim pritiscima, u ispolitizovanom društvu. Situacija će ubrzano biti još gora, ocenio je Žarković, jer sa novom političkom elitom, u Srbiji se konstituiše novi preduzetnički sloj, koji će preduzimati dobrotvorne akcije, ne bi li se što bolje predstavio.
Novinar Dimitrije Boarov je savetovao novinare da kad pišu o društvenoj odgovornosti kompanija, uvek pre toga konsultuju APR i raspitaju se o toj firmi. Treba novinari da izveštavaju o akcijama društveno odgovornog poslovanja, ali, prvo moraju znati da li ta kompanija plaća poreze, doprinose i svoje zaposlene, jer, kako je naglasio Boarov, to su prevashodne obaveze društveno odgovornog biznisa. Nije toliki problem ako otkrijete da iza neke akcije stoji skriveni interes, ali ako firma ne plaća radnike, to je već moralno neprihvatljivo, naročito da se ona u medijima promoviše, upozorio je on.
Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, takođe je ukazao da mediji, da bi izveštavali o društvenoj odgovornosti preduzeća, moraju sami biti društveno odgovorni. Dužnost medija je da razdvoje šta je stvarno društveno odgovorno, a šta skriveni PR i, kao što im je ključni posao da budu kontrolor vlasti, da se tako odnose prema kompanijama koje pokreću neku akciju, rekao je on. Ćulibrk je ukazao da u pregovorima sa EU, Srbiji će za oblast zaštite životne sredine biti potrebno 10,6 milijardi evra, što je jedna trećina BDP zemlje, da zatvori Poglavlje 27. U tome će ponašanje kompanija biti značajno, bar da se podigne svest u Srbiji, zaključio je on.
Urednik Novog Magazina Mijat Lakićević istakao je da u Srbiji postoji zakonska regulativa u oblasti društveno odgovornog poslovanja, ali da država nema plan na tom polju i sama država se ponaša društveno neodgovorno. On je naveo da jedna britanska fondacija godišnje objavljuje Rang listu prema "svetskom indeksu dobtročinstva", na kojoj je Srbija 124 od 135 zemalja, dok prvo mesto dele SAD i Mijanmar.
Menadžer za komunikacije Koka kole Milica Stefanović napomenula je da je ta kompanija, koja posluje u 207 zemalja, na globalnom nivou pokrenula akciju da smanji količinu vode koju koristi za proizvodnju svog proizvoda i da je zacrtala da do 2020. svu vodu, koju ekspoloatiše, vrati u prirodu.
