Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Apr.2011, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mediji: Na jugu težak život
VELIKI TRNOVAC/BUJANOVAC -
I Srbi i Albanci dele isto mišljenje - na jugu Srbije teško se živi, prve svega zato što nema preduzeća koja bi zaposlila oko 30.000 građana sa evidencije nezaposlenih u Pčinjskom okrugu.
Žitelji Velikog Trnovca, sela smeštenog između Bujanovca i administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, u razgovoru sa domaćim i stranim novinarima, tvrde kako se u tom mestu živi teško, prvenstveno jer nema posla.
Oni smatraju da bi za oživljavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ovog kraja bilo dobro da postoji fabrika duvana ili neka druga proizvodna fabrika, kako bi mladi konačno počeli da zarađuju.
U Tiranu po diplomu
Mladi u tom selu ukazuju da problem predstavlja i nepriznavanje diploma sa Prištinskog univerziteta, zbog čega ne mogu da se zaposle.
Iako na prvi pogled život u mestima uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom deluje opušteno, i predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi navodi da problem nije samo nezaposlenost.
"Neusklađeni plan i program i nedostatak udžbenika na albanskom jeziku veliki su problem. Postoji samo 11 udžbenika na albanskom i to su uglavnom za početne razrede", objasnio je Kamberi.
Prema njegovim rečima, ponuđena su tri predloga, sa kojima se Ministrstvo prosvete deklarativno saglasilo.
"Predloženo je da se određeni udžbenici prevode sa srpskog na albanski, da pojedini autori, kada ispune određene uslove sami pišu tekstove, kao i da se omogući uvoz udžbenika sa Kosova ili iz Albanije", precizirao je Kamberi.
Zbog nepriznavanja diploma sa Prištinskog univerziteta, napomenuo je Kamberi, većina mladih odlučuje da studije nastavi u Albaniji.
Do oktobra se, kako je najavio, očekuje otvaranje Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, čime bi se omogućilo školovanje mladih, i sprečilo da idu na stranu.
Kamberi je naglasio da više od 11.000 građana Bujanovca nije upisano u spisak na prethodnom popisu, zbog toga što su duže od godinu dana boravili i radili u inostranstvu.
"U Bujanovcu je bez posla 5.700 građana, dok je zaposleno oko 7.500 ljudi. Mladi do 30 godina čine 33 odsto građana Bujanovca, kojih je ujedno i najviše bez posla", objasnio je Kamberi.
Po granici iz 1974.
Strane novinare najviše je zanimala priča oko pripajanja Kosovu albanskih mesta sa juga centralne Srbije, na šta je Kamberi odgovorio da je "zvanična Priština proglasila nezavisnost Kosova po granicama iz Ustava iz 1974. godine, a zvanična Tirana to pozdravila i priznala".
"Mi delimo sve stavove Prištine, Tirane i međunarodne zajednice", naglasio je Kamberi.
On očekuje da će dijalog Beograda i Prištine i poboljšavanje odnosa između Srbije i Albanije uticati na bolji položaj Albanaca na jugu centralne Srbije.
"Sve drugo je van domena naše političke moći. Godinama slušamo analize i političke stavove da svaka promena granica na Balkanu može biti uvod u nove sukobe", zaključio je Kamberi.
U trodnevnoj poseti Pčinjskom okrugu boravila je grupa sa tridesetak domaćih i stranih novinara, u organizaciji Medija centra i Fonda za otvoreno društvo, kako bi se neposredno upoznali sa situacijom na tom području.
Novinarii su bili u prilici da se upoznaju sa predstavnicima lokalnih vlasti, multietničke policije, vojske, religijskih zajednica, predstavnicima preduzeća, uspešnim privrednicima, kolegama iz lokalnih medija i predstavnicima nevladinih organizacija.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
