Izvor: RTS, 04.Okt.2012, 22:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Medicina budućnosti u Beogradu

Beograd je domaćin medicini budućnosti. Na skupu posvećenom regenerativnoj i personalizovanoj medicini govorili su najpoznatiji svetski i domaći stručnjaci iz tih oblasti.

Beograd je u četvrtak bio centar medicine budućnosti. O najnovijim istraživanjima u regenerativnoj i personalizovanoj medicini -odnosno o upotrebi matičnih ćelija u lečenju i značaju genetičkih analiza za blagovremeno otkrivanje bolesti, govorili su najpoznatiji svetski, ali i domaći stručnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u tim oblastima.

Pofesora nanotehnologije i regenerativne medicine, Aleksandera Seifaliana kaže da zna da je vratio nadu mnogima. Prvi je u svetu od matičnih ćelija napravio uvo, dušnik, koronarnu arteriju.

Zbog svega što je uradio, od mnogobrojnih stranih ali i domaćih stručnjaka koji su učestvovali na Petom simpozijumu regenerativne i personalizovane medicine, novinarima je upravo profesor Seifalian, bio najinteresantniji.

"Uskoro ćemo pomoći pacijentu koji je imao rak i izgubio nos....Prvo smo mu uradili skener, pa trodimenzionalni model u staklu, uz pomoć nanotehnologije napravili smo podlogu, zasejali njegove matične ćelije..Nos će biti u pacijentovoj ruci dok se ne formira koža..a za nekoliko nedelja će mu biti i presađen" kaže prof. dr Aleksander Seifalian sa Univerzitet u Londonu.

Iako je u Beograd hteo da donese uzorke organa koje je napravio, carina to nije dozvolila.

"Uspeo sam da vam donesem ovo - to će biti srčana arterija, za sada je samo podloga....unutra je milion sitnih rupa u kojima će se razviti matične ćelije. I to je budućnost, zamena za klasičnu hirurgiju", kaže profesor Seifalian.

Doktor Mima Fazlagić iz Nacionalne asocijacija za unapređenje regenerativne medicine, kaže da kada su stidljivo pre pet godina pričali o tome, nisu ni znali da će na petom simpozijumu biti ljudi koji su napravili organe od matičnih ćelija, nanotehnologijom, i da je ta regenerativna medicina već zaživela da su neki ljudi živi i zdravi zahvaljujući njoj.

Govorilo se i o personalizovanoj i prediktivnoj medicini, kako zdravi možemo da ostanemo zahvaljujući genima i DNK analizi.

"Pokušavamo da otkrijemo koja osoba bi imala bilo kakav rizik od razvoja neke bolesti, znači kada identifikujemo takve osobe onda na scenu stupa prevencija", objašnjava doktorka Maja Stojiljković Petrović sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Da su te oblasti i sadašnjost i budućnost medicine 21. veka, pokazuje i slika sale u kojoj je održan Simpozijum koja je bila mala da primi sve one koji su želeli da čuju o najnovijim istraživanjima i dostignućima.

Nastavak na RTS...