Izvor: Blic, 07.Sep.2010, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mazuta za dva meseca

Sve je izvesnije poskupljenje grejanje u prestonici, ali se još ne zna za koliko. U „Beogradskim elektranama“ kažu da je cena gasa drastično veća nego na početku prošle grejne sezone, pa bi samo na osnovu tog povećanja grejanje moglo da poskupi za više od 40 odsto.

- Obezbedili smo 50.000 tona mazuta, što je bez redovne isporuke gasa dovoljno samo za dva do tri meseca. Još nismo obezbedili isporuku gasa za novu grejnu sezonu. Inače udeo gasa je od 82 do 85 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u ukupnoj potrošnji energenata. Uslov za sklapanje novog ugovora sa „Srbijagasom" je da izmirimo dug od 4,7 milijarde dinara. Dok ne budemo obezbedili ta sredstva neće biti ugovorene nove količine gasa za grejnu sezonu koja nam predstoji - priča za „Blic" Petar Vasiljević, pomoćnik generalnog direktora „Beogradskih elektrana".

U „Elektranama" se žale da ne mogu uredno da izmiruju svoje obaveze za energente zbog velikog dispariteta cena energenata i cene grejanja, koja je ispod ekonomske.

- Prošle godine pred početak grejne sezone gas je koštao oko 26 dinara, a danas je 41,47 dinara bez PDV. Na rast cene energenata treba dodati i rast kursa dolara, s obzirom da svi ugovori imaju deviznu klauzulu. To znači da je gas poskupeo između 50 i 60 odsto, a u ukupnim troškovima poslovanja ovaj energent učestvuje od 65 do 67 odsto. Prema metodologiji utvrđivanja cene i korekciji cene toplotne energije u skladu sa promenom cene energenata, proizilazi da bi za 40 odsto grejanje trebalo da poskupi. To je samo na osnovu povećanja cene gasa, a podsećam i da je struja skuplja za 10 odsto. Međutim, odluku o poskupljenju donosi Grad – ističe Vasiljević i navodi da su „Elektrane" u martu dostavile zahtev Gradu za povećanje cene grejanja za 20 odsto, kad je cena gasa iznosila oko 32 dinara.

Marko Stojanović, direktor Uprave za energetiku kaže da Grad može povećati cenu grejanja za šest odsto, koliko je projektovana inflacija, ali ističe da se sa tim povećanjem ne može značajno poboljšati poslovanje „Elektrana".

- Za poskupljenje veće od projektovane inflacije saglasnost treba da da Vlada. Mi tražimo da cene grejanja prati cenu energenata. To znači da onog meseca kad raste cena gasa, raste i cena grejanja i obrnuto. Međutim, takav model treba da bude usaglašen sa ministarstvima energetike i finansija - kaže Stojanović.

On ističe da ekonomska cena grejanja ne sme da padne samo na teret građana.

- Tražili smo da „Srbijagas" dostavi kako se tačno dolazi do kalkulacije cena za Beograd, odnosno koliko košta gas kad se uveze, koliko su transportni troškovi i operativni troškovi firme, zapravo kako se ta cena formira. Na osnovu toga bismo znali šta je realno a šta nije i da se na osnovu toga jasno vidi koji je to deo koji treba da snosi sistem, da li Grad, da li Republika, koji „Srbijagas", a koji je to deo koji može da padne na teret građana - ističe Stojanović.

Beograđani centralno grejanje plaćaju 64,37 dinara po kvadratnom metru. Tako je mesečni račun za stan od 60 kvadrata 3.862 dinara, što godišnje iznosi 46.344 dinara.

Dug narastao na 5,26 milijardi

U „Elektranama" navode da im potrošači duguju oko 5,26 milijardi dinara i da je jedan od rešenja za izmirenje duga za gas da korisnici plate zaostale račune za grejanje i na taj način pomognu i sebi i „Elektranama". On kaže da je dug građana 3,8 milijarde dinara, dok pravna lica duguju oko 1,46 milijarde dinara.

Nastavak na Blic...

B92: Nestašica će povećati cenu uglja