Izvor: RTS, 12.Maj.2013, 21:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mature, od kiča do večeri za pamćenje
Proslave maturskih večeri u restoranima i kupovina skupe garderobe su velika opterećenja za kućne budžete. Ipak, učenici i roditelji se ne odriču te tradicije, a kulturolozi upozoravaju da se proslave često pretvaraju u kič koji nije primeren učenicima.
Pred kraj školske godine učenici popravljaju ocene, spremaju se za završne testove i prijemne ispite, ali i za maturske proslave. Matura se obično slavi u restoranima, a đaci i roditelji potroše mnogo novca za proslavu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i garderobu.
Večera u restoranu košta od dve do sedam hiljada dinara, a nova garderoba i doterivanje su dodatno opterećenje za porodični budžet. Osim odela i maturskih haljina, novac se izdvaja i za frizure, cipele, ali i za prevoz do restorana.
Kulturolozi tvrde da restoranski ambijent zahteva galantnost i raskoš koja ide do kiča neprimerenog učenicima. Iza svega, kažu, stoji kriza ideja, pa zato plaćamo više.
"To je kao neka vrsta prenosa jednog vulgarnijeg venčanja na srednjoškolski ili osnovnoškolski nivo. Meni se čini da nam je potrebna jedna nova generacija organizatora događaja koji će stvarno da osmišljavaju neke nove koncepte", objašnjava kulturolog Milena Dragićević Šešić.
Estetičari kažu da bi proslava bila moguća i u džinsu ako bi generacije imale jakog vođu. Do tada, među osmacima koji po preporuci nadležnih slave u školama, ostaje žal za restoranima.
Nedovoljno prikladnog prostora za proslave
Zagovornici slavlja u restoranima ističu da su školske sale često male i zagušljive, i ističu kako su prethodne generacije slavile u restoranima.
Iako je potreba da se matura proslavi van škole razumljiva, najčešće nije lako doći do prikladnog prostora jer su društveni prostori privatizovani.
Malo je prostora za mlade, a domovi omladine su pritisnuti zahtevima kulturne politike da zarađuju novac umesto da prave programe.
Neke škole imaju višedecenijsku tradiciju proslave mature isključivo u svom prostoru. U pipremama učestvuju i slavljenici.
"Mislim da je jako važno da deca odlučuju i učestvuju u tome da li ćemo imati di-džeja ili živu muziku. Dakle, ne kažemo im dođite tada i tada i tako će biti. Nama petaci dolaze i pitaju da li mogu da pomognu", ističe psiholog u Osnovnoj školi "Lazar Savatić" Branka Tišma.
Pitanje proslave u restoranu, kažu, niko ne postavlja. Jedino o čemu se svi brinu i trude jeste da to bude veče za pamćenje.
