Izvor: Blic, 10.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matične ćelije za spas kičmene moždine
U laboratoriji Instituta „Princ Filip" u Valensiji, kojom rukovodi doktor molekularne biologije Slaven Erceg, eksperimenti izvedeni na pacovima dali su ohrabrujuće razultate u primeni matičnih ćelija dobijenih iz ljudskih embriona, za lečenje bolesti nervnog sistema. Iako navodi da matične ćelije nisu „magični štapić" i da će proći još dosta vremena do njihove upotrebe u kliničkoj terapiji na ljudima, ovaj mladi stručnjak i prvi saradnik našeg proslavljenog genetičara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dr Miodraga Stojkovića kaže da veruje u istraživanja i da se nada da će dati uspešne rezultate.
Prihvtaili ste poziv dr Miodraga Stojkovića da vodite njegovu laboratoriju i da budete odgovorni za „pretvaranje" matičnih ćelija dobijenih iz ljudskih embriona u nervne ćelije koje se koriste u eksperimentima. Šta su pokazala vaša najnovija istraživanja?
- Ovako dobijene ćelije sa nervnim karakteristikama imamo nameru da koristimo u terapiji za lečenje raznih poremećaja nervnog sistema kao što su Parkinsonova bolest ili povrede kičmene moždine, naravno još uvek u eksperimentima na životinjama. Tokom ove dve godine uspeli smo da pronađemo metode za dobijanje nervnih ćelija koje će se koristiti za primenu u lečenju pacova sa prekinutom kičmenom moždinom.Već smo izvršili transplantacije na prvoj grupi pacova.
Kada bi mogla da počnu prva istraživanja na majmunima i ljudima?
- Rezultati su obećavajući, ali još uvek ne mogu ništa da tvrdim dok se rezultati ne objave u naučnom časopisu. I naši, a i preliminarni rezultati drugih grupa obećavaju. Ovi eksperimenti su dosta dugi, potrebno je mesec dana da se ćelije pripreme, pa treba još najmanje četiri meseca da bismo videli efekte transplantacije kod pacova. Ukoliko rezultati budu uspešni, sledeći korak su majmuni, koji su evolutivno bliži ljudima.
Kako dolazite do embriona?
- Špansko zakonodavstvo dozvoljava da se ljudski embrioni koji su višak u programima veštačke oplodnje koriste u naučne svrhe za izdvajanje matičnih ćelija. Ako ih naučnici ne bi koristili, ti embrioni bi, na žalost, bili bačeni. Naravno, sve je pod strogom kontrolom i nikome ne pada na pamet da zloupotrebi fleksibilnu zakonsku regulativu. Osim toga, naš institut ima sopstvenu banku ćelija koju može da koristi. Glavna karakteristika ovih ćelija je ta što mogu vremenski da se neograničeno održavaju i umnožavaju. Najvažnije je raspolagati velikom količinom ćelija za transplantaciju koje mogu da se „pretvore" u ćelije, na primer sa nervnim karakteristikama.
U lečenju kojih bolesti primenom matičnih ćelija je ostvaren ili bi mogao da bude ostvaren najveći napredak?
- Verujem u naša istraživanja i rezultate i to je ono što me najviše fascinira i motiviše. Ali treba reći da matične ćelije nisu magični štapić za sve bolesti. Treba imati nadu da će ipak jednog dana pronaći efikasna ćelijska terapija za bolesti poremećaja nervnog sistema, pa i za povrede kičmene moždine. Zato treba izvršiti još veliki broj kliničkih i naučnih studija, da budemo sigurni da ćelije obnavljaju tkivo, a da nisu opasne po samog bolesnika.
Dokle se u svetu stiglo na polju izučavanja ljudskih matičnih ćelija? Da li bi matične ćelije mogle da budu „lek budućnosti"?
- Ljudske matične ćelije se već koriste u nekim kliničkim ispitivanjima na pacijentima, naročito kod krvnih bolesti, slabosti srčanog mišićnog tkiva, Parkinsonove bolesti, a nedavno sam dobio informaciju da jedna američka kompanija već planira kliničku primenu ljudskih embrionalnih matičnih ćelija u terapeutske svrhe.
Sastojak „vijagre" obnavlja memoriju
U svom ranijem istraživačkom radu dr Erceg je došao do otkrića da sildenafil, osnovni sastojak „vijagre", ima funkciju obnavljanja oštećene memorije kod životinja sa jednom vrstom oboljenja mozga.
- Čak smo i patentirali taj proces. Trenutno se pokušava da se to primeni i na pacijente. Poznato je da kod različitih oblika encefalopatija, oboljenja mozga, postoji poremećaj učenja i memorije. Sad se radi na pokušajima da se vrati ta funkcija primenom sildenafila.
.jpg)
